леник Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из с |
ри!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n |
pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S |
и ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гин |
Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" |
„пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не |
рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја |
а га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и |
ам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или п |
гов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни |
.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и по |
двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Апр |
с..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд д |
есеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од швер |
учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не |
је...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S |
чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо сл |
едног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здра |
ваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} |
збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>К |
>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама |
о; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми |
али.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здр |
ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у то |
ђе из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав |
о „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћат |
рачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери прире |
еравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог |
с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњен |
к.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с |
м коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> |
е даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од р |
да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, |
да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с га |
стре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо |
Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде? |
иму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на вра |
те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још |
глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’х |
ичило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше дав |
36" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио |
но је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ о |
важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т |
истају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И де |
јсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто з |
брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на к |
... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, п |
ту, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — |
истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радо |
арише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на г |
њаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рам |
<pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа |
S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи |
а, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под тере |
оће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ће |
ике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства ка |
ођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио је |
ућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му |
о није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојад |
атаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно прав |
ст члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} |
чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема ко |
чка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прили |
дин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> |
подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оста |
ше водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} А |
уди, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, |
и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што |
ио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене |
ру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајућ |
паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за ме |
ипеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Изб |
с гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, |
мир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и |
b n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, ко |
е.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се п |
своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских гл |
Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како сл |
нати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало |
било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и дол |
ри и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још ви |
од куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се у |
е, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо |
знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Зд |
ље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном п |
прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, дов |
ића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> < |
сило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на пе |
гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махн |
ашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, с |
то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседа |
шта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власт |
Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све гот |
тељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, ни |
врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра нек |
Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гла |
..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с ду |
љнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са |
/p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда |
фе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, д |
ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послуже |
да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што стариј |
с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— |
е...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и ос |
у две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити мож |
удо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у вој |
то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледа |
о приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову |
> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Н |
и покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудил |
нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, по |
чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и иза |
сти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имј |
ко Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.< |
а, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну тор |
то знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105 |
та, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад |
подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} С |
а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и к |
> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p |
што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мој |
столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и пра |
— поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно |
уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловст |
м, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много |
уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћ |
ахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог |
леда к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На ви |
пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста |
аћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да |
...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" |
председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, |
ад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — к |
овану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сим |
м ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београд |
војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и з |
крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пи |
о у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!— |
дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p |
ре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисл |
ипину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушат |
ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћ |
и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размут |
S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто |
арце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ |
и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је. |
лог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог зах |
у.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочи |
и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни п |
к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану |
То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће |
ређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић |
</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, |
ојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја са |
едаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића |
поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, по |
кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестан |
г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви |
иким растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе п |
Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на |
ести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те н |
ом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије |
петаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S |
земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о д |
мести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} Т |
мамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га избере |
ражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштов |
и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— |
Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до |
Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S |
е заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мр |
а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцни |
<p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о |
<p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви |
ца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p |
— забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p |
.</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! |
дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а |
род није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</ |
у.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чил |
л’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и о |
коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер |
о да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни |
х се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура |
омахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се доса |
ор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Прода |
рав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> |
имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној слу |
у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — |
далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи много |
ну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} |
лије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је. |
ић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заран |
S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зат |
јсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече |
извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је |
се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао.. |
код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним |
ва.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо.. |
Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба |
ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђа |
па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" |
њиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођош |
ску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p |
са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бог |
стима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек ж |
било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке. |
, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, м |
сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона |
о вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсил |
ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у |
му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скоч |
слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Је |
је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријате |
Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам |
исивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, |
жем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не з |
<p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у |
ј покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Је |
о твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узе |
окаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже |
к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се |
} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} |
су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</ |
ко одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траља |
се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбач |
, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обре |
нистар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада |
ет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог и |
даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприк |
седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, как |
о је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да |
Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба до |
љевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само |
.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тр |
ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени |
капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у |
опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој |
беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и п |
могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дет |
Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, мн |
" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— |
ажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова м |
а дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, |
ва: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> |
родужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, |
у пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слиша |
>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.< |
азвуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим |
ана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде |
је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је |
молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p> |
ер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за ле |
поја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> < |
ја и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, |
“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље |
говори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, |
ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, |
о саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог в |
>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> |
пус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет |
ву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам к |
. „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</ |
ујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим |
Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у н |
А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрв |
у — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и |
ц?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> |
прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја доб |
, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и раз |
Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика М |
Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече нек |
стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако жив |
ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога и |
ћу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеос |
рах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговор |
} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф |
но и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако док |
а, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</ |
е ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас |
мо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени фи |
и.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пруж |
родао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се |
аполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унад |
рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сн |
е дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p |
Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави ш |
наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад д |
38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како |
и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу з |
равица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли |
овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки |
отив попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилно |
та не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кић |
лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иља |
оштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба |
е.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S |
артие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Па |
знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо |
је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на к |
е у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климн |
ше апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест |
томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Ч |
си торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стоја |
, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакл |
коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради изврш |
чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скру |
ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душев |
ста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. |
не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— И |
ne unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, уз |
носни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у |
петанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске |
мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш ова |
!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.< |
ке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом |
и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Доне |
га задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало де |
Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зец |
e> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пер |
и му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра кап |
шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару |
пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Ке |
</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb |
апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест г |
ића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најп |
Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: на |
ајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па пос |
есну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Ја |
они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновниц |
ио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи |
сланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелн |
>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причат |
Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто посл |
врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петор |
а две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулу |
руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" |
>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под |
осподину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <mil |
та је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и |
S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најм |
јадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се |
езник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> < |
му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, го |
А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га |
се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље |
коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} |
ше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се к |
идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} |
есту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — |
ица, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — ск |
е власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незг |
удна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p> |
би мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим са |
у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Бил |
а зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се |
н капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена мо |
ед капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад оп |
у на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он ве |
н, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с мест |
списник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрс |
нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза м |
о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским ч |
о због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову влада |
лача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа |
чка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пу |
крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жал |
твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети |
наш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p |
парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог |
о пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „ |
е министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола н |
ице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, те |
сећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро |
и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — |
(ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и |
Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он р |
, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу. |
ећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво |
ог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади о |
риворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински пред |
ћи се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на |
омир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спуст |
зун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — ре |
о тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучењ |
и.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсе |
а Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је |
динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми мени |
у, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. н |
се хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S |
е истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Ники |
пасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала |
и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад |
ет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прс |
l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, |
ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — |
врженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледај |
— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="18 |
њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Т |
ава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовч |
..{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господ |
Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто рек |
>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.< |
, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се с |
S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад с |
ћи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспораз |
а година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има |
буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра |
есет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочи |
квих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, д |
ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точ |
знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и п |
покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Предсе |
стити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то |
ерет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је |
зговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија. |
ко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше вол |
се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село |
ке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости м |
ат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног д |
савом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У м |
господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко |
бично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} |
је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, |
речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она н |
{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али |
!{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих кости |
ака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</ |
ио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упит |
, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послет |
је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми каж |
сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У на |
у <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" |
вет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Ники |
} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког |
тељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај |
ј Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} |
та је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Пошт |
ане — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље. |
а Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb |
у!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, сва |
оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе актив |
накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону весел |
аже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за |
е и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредн |
Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: вис |
ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{ |
{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се |
озга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни п |
уда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја |
оспода, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умо |
S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сум |
за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разју |
Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после |
>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p |
екрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби! |
боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" / |
ловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави јед |
ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и у |
да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, |
насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Им |
Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жм |
е на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибер |
и су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с |
око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И о |
те Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам сам |
онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p> |
воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сил |
<p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, ус |
еак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ко |
<p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића с |
и је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда |
и у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у в |
ајповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића |
а, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником |
p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p |
познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, к |
} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> |
н је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> |
му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посла |
— рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к |
ити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим бук |
стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не |
S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шт |
ам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на |
а, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Б |
рлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклон |
обар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здрави |
е извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчи |
та пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — |
се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта |
прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трч |
комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.< |
анџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплин |
јсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на |
тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{ |
те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И ку |
Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом госп |
јати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тр |
леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жм |
омрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини |
д нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изв |
сти из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То |
Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћа |
е јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пиш |
о дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода пр |
> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S |
ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири |
’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да ту |
е шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што |
ча апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два |
, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог |
один капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше д |
— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од |
мурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, о |
уч од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, вла |
еници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси л |
у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар поди |
им људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово з |
<p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако |
асти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и вик |
кмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" |
> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брат |
днесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога |
с, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не |
одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком наро |
одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног по |
ојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговац |
чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година ука |
p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од гр |
пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ј |
у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> |
ну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе ш |
дрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, куб |
није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи |
у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим панду |
послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче |
сао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник |
прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоћ |
>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у ша |
а бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави |
ди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто |
ој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="1 |
е давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: |
ицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осе |
кле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји т |
дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће |
l:id="SRP18960_X"> <head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим |
м!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p |
лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи |
ор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), |
се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S |
учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме дец |
еби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесе |
Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто |
себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео, |
се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе |
е Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} |
*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Ти |
Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст |
потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветла |
ом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он |
Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани |
, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је н |
кво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин по |
оји беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вра |
мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{ |
направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите меб |
! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> < |
ва, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изн |
ико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb |
ахори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један п |
у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави к |
>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из |
а Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што вел |
език одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех |
анчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p> |
рачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му бра |
а је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљов |
жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом |
<p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игд |
ракаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> |
и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу |
<p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијам |
брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет бр |
ра, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лев |
ипелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} |
> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. |
n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, |
о.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синов |
живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не |
вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У сел |
?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Ву |
Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад у |
и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за |
а, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави |
ке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) ч |
де штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим година |
p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врат |
ао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он |
>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> |
за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја |
.{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</ |
а те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођ |
е ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја ум |
о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</ |
, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за |
— тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и |
м дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за с |
ашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га |
/p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, |
} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> |
ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну |
таху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и ам |
собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче |
м на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — |
сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На м |
</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне по |
апали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на б |
</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци |
запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полуглас |
<p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, к |
литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш |
и ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p |
ђе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац с |
<p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p |
а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, р |
ни сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на |
час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволт |
Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић |
ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по беле |
лио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p |
уди?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када оп |
ред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине м |
ад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпо |
на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посл |
апетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знат |
ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије располож |
нак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентирано |
— и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући |
о Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседате |
врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог ист |
и.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осм |
..{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јов |
ћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из |
поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, моли |
у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз |
"105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окр |
уд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чарши |
реко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега |
о ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју м |
S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Ни |
<p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста в |
ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стрес |
ашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми! |
шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то зн |
њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи |
ко куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p |
у кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} |
!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, не |
идимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у |
вом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зелениј |
а, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског |
у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто ду |
мах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глоби |
посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180 |
ни усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит |
Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Р |
ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да с |
тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, |
галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ј |
, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о |
ојом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Милик |
адити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише. |
> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, |
осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, |
посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може бе |
дана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и |
таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> |
и, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти тер |
еправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то |
Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Дец |
х у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p |
улетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, |
деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом |
сподо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо |
Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ни |
а овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грех |
ником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S |
узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупи |
а плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, |
овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече |
и нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде |
тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и р |
Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Моли |
општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од сви |
руз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок чов |
ну да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише |
лучај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад |
ика, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слуша |
ког поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се н |
и ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и ви |
, у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридес |
се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Ре |
то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу |
и укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом |
, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни рез |
ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја |
а, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло мар |
је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницам |
у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну |
тролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес. |
да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — |
до, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, о |
вом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му |
, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из |
о.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова |
оспо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема |
министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо |
бе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана |
ан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— |
. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 |
Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића |
ивот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једн |
а Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не |
Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> |
ру ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 ба |
то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они |
Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасен |
ица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— |
ро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало |
е то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме |
ник Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... < |
Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за ре |
асоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, ве |
еравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S |
Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, по |
S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према |
рси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвик |
ика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p> |
оседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n |
нички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, ро |
о приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше |
" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час |
зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад је |
данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе о |
лост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони. |
у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p> |
дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} |
38" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим |
Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и |
и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и п |
се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хо |
Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас |
, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} |
ећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти т |
е суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским |
псана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, |
и и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у цр |
> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојади |
уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик П |
совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и коп |
ом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом п |
прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубил |
е, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> |
столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести |
мо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне св |
> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> |
и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте |
ху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и ферм |
свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помоз |
ше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на |
а, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад п |
ћа се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће п |
е Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје о |
. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} П |
ић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коле |
етоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шт |
/p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} |
Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо |
у ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код |
ађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, нас |
ни!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћ |
кова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Т |
е наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек к |
ађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, н |
ари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила |
} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан пох |
дин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Крас |
и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом |
и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се |
ену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом |
ало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шан |
е у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за |
Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n= |
ење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет |
види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја. |
, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па пре |
е, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига |
> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњ |
ови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кеце |
ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бо |
ј сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало |
, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи |
Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до опш |
тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да п |
/p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мара |
да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{ |
ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кро |
време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</ |
а прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S |
ћао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше |
..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо о |
сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с против |
о? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим ва |
е разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’ |
продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис |
јемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и |
..{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке при |
капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта б |
ује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што |
игра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек |
промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и сп |
="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жм |
це и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па д |
соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу |
брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја... |
на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} |
а свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу |
!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велим |
роводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и т |
ора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контр |
образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића |
извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костре |
.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> |
главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић свој |
та ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> < |
} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем |
еко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p |
кић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана |
буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко... |
ури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозицио |
ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у |
стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} |
n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звижду |
еравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и |
одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, браво |
или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га |
ко би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у |
Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> < |
мазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади б |
какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин |
уком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда |
гатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с |
од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан |
преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би на |
Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате |
масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени З |
Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p |
<p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, |
ом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле |
ниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаш |
мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> |
аменат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — реч |
рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> < |
она, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, |
а. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} |
, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још |
зумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! |
рету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о |
ели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: |
</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваљ |
радо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капет |
а му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корет |
ди. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} У |
>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Прода |
а Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршен |
затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и |
, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један |
жи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али ба |
нанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власт |
.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врст |
:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би |
<p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у |
била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац |
има.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пе |
етаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капе |
био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога би |
n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљ |
чуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} |
итрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница послани |
еља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретно |
механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине минис |
ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" |
па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о |
p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала? |
>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти |
, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли |
његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> < |
ету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо |
више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш |
> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кр |
пре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запи |
ти, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} |
оља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говори |
љавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два проз |
ћ.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравиц |
.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соб |
е смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> |
био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једи |
од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна с |
е ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова с |
{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од го |
.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стоп |
ача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије |
може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они шт |
<p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо |
или учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори |
ва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чвор |
о не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!.. |
додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— О |
ам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Те |
ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, м |
та Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после |
његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко ј |
ао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо |
неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами |
<p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Сто |
а, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је б |
!</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта госпо |
, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> < |
о зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џе |
приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли |
ће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тро |
..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојси |
p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па |
у</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — |
зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, бил |
шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="1 |
оложај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком б |
даног, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади од |
e unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb |
ани, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био |
бад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна с |
ну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — пон |
— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти |
и да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их |
а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли |
ло је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусов |
ило кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Милик |
извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист |
о, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на п |
S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, |
p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p> |
оразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и нек |
читељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, м |
чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у |
к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> < |
/p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да |
али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни бил |
p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, |
кметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на мл |
на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворе |
зног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на гл |
жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави |
сланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше |
а ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта |
шем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршит |
за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застаре |
теве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој коми |
и обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри |
’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, |
м пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чу |
ма...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Мило |
о својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак |
и од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више за |
таја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или ш |
до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па |
.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контроло |
Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, |
а мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истро |
S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и |
и, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, а |
едаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио.. |
head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Ник |
ити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, |
к на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не |
се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по |
дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је цр |
ебају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} М |
знаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је ј |
алим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По |
>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p |
ш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан с |
Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> |
телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служ |
иже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. го |
Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <p |
и Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, кој |
ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога |
рекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, доват |
це и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ пр |
аса, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, за |
он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> |
оведајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p |
{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још тр |
оче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, |
>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — о |
уздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде |
од гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с вес |
испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> |
јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник р |
е оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече |
ротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно бе |
окру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса п |
ог Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у ње |
ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, бе |
жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p> |
ен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али |
да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућ |
а ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из н |
ко је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би |
је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а как |
ло по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљ |
ар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Та |
и план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисле |
дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишн |
а од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до ке |
, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година р |
х не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић |
/> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе |
е ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће д |
звршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капет |
— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчка |
езуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло... |
Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Че |
жи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли |
даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак м |
ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили |
добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш ви |
на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мал |
p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у |
Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни |
> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, |
е, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не |
срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n=" |
а пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш |
ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> < |
а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и с |
ави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Ник |
и очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но |
ехане.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по |
рода, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двоји |
морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене |
молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> |
е, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - реч |
е ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} |
ва са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви |
да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p |
S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— |
’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је м |
ом лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се |
— сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам |
више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Изва |
<p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила сп |
увам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар |
реко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надз |
и, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш ре |
у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном сп |
атији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фур |
и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" |
p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и жив |
народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с |
не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> |
мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату |
рст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— С |
: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> |
нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан |
у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то |
ернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није по |
ча, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће |
nit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили |
акви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа |
е — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћ |
p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну ра |
узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок |
> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малиш |
једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ур |
али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га |
уда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пуко |
разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежу |
а из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци К |
оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћи |
{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, п |
ротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момча |
где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и на |
председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Ста |
о...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо леж |
ара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџак |
: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро см |
у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку |
редседник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господи |
е се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p |
’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки |
ћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овог |
зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о |
е видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препе |
ачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! |
час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богороди |
а Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се зале |
ајвећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, м |
мер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чо |
p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, |
.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</ |
дин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговор |
и и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила |
плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чу |
рилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — |
0_V"> <head>V.</head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је п |
же се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{ |
јемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило по |
за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капе |
домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног |
— „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па |
ашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље дома |
и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи ис |
ана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја |
. „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „ |
е речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — |
у је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој до |
<pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</ |
сницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, |
кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутро |
припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јут |
доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! |
огледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су.. |
Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{ |
ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидуј |
p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те |
.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, |
ш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здрав |
, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило |
аква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p |
еш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87 |
спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... пр |
вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама к |
да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сун |
в глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један бре |
е види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— |
амештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p> |
у и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нис |
/p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љу |
и.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића |
што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <p |
олако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p> |
мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p |
биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема п |
човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} К |
>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Тв |
остојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш |
Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену |
. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја б |
а...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чи |
јадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="1 |
.</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, мо |
атосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути о |
тру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој с |
> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а С |
лове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светите |
ком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута |
е ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чека |
е — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Рец |
и ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и |
изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећ |
оје боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S |
зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прил |
мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му ниј |
ника.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси |
кит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што |
p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим р |
двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се раз |
ет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А ш |
S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три кућ |
тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући с |
и мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе |
ино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министр |
лађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а к |
вета Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, д |
лом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља |
? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, |
здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истр |
а Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на |
лови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} П |
те ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо |
обу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог да |
је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S |
чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да ме |
е, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња |
је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, п |
дни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађев |
="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући око |
и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већ |
з торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здра |
а затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!. |
... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</ |
ошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине |
... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића |
м ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на св |
и колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И |
би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S |
се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Н |
..{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За |
а неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сва |
да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену с |
ју, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали |
здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да пом |
тивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не |
ти тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столо |
иће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији јед |
ту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко не |
а.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти с |
сти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу. |
мози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> < |
/p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви |
лободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла |
е Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљо |
дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи |
Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи |
т и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет годи |
погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројиц |
но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели |
ету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, ко |
лажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> < |
аском и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n=" |
Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Ум |
, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Каже |
м у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она |
аши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разго |
једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— До |
а и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим п |
{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек ку |
о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Как |
како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прику |
о, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те |
Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера... |
Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> так |
се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — |
рићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била год |
ише...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.< |
дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао шт |
цима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и |
> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну |
рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... |
прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p |
S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љу |
p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и свет |
па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако ниса |
сило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, д |
ашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, |
дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао д |
фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му |
ћа.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} |
зиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше парт |
боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем |
"170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозици |
> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како |
се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели |
авно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мал |
кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати |
два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по вој |
<p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуч |
дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти каже |
О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра |
Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади д |
ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не |
збацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p |
ко нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није би |
S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашљ |
—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} |
те и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и |
>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</ |
ите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> |
ојничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!... |
тране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмур |
близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше г |
обу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S |
>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би |
ранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Е |
дајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{ |
Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподер |
ерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја по |
правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај пр |
p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Р |
узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... кој |
огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста |
ледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите |
преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујет |
ном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се |
, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у св |
вуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у |
звршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка |
а зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећ |
ред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у |
мнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први |
ц кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> |
не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад ј |
најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да |
ете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те |
Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — м |
шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} П |
ше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чу |
Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" / |
Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти |
лицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну |
на што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p> |
бурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру |
На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по рас |
коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} |
</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши |
<p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато! |
удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за с |
ој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти |
еме дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило |
ек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p |
— ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да |
{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, ни |
вој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим |
за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брве |
и га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја ш |
ате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> |
оспо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — р |
ан од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече |
а у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стоја |
из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица |
добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи |
Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико |
у, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и се |
!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, че |
урлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једн |
етић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они ни |
ови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрл |
синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју з |
гао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, т |
боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука св |
остојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, шт |
Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу |
м пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане! |
ку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћа |
вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Тат |
евојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и |
капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па |
зађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепи |
— рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџи |
в геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку |
ом а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и нем |
и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, госпо |
ахори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да |
езун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{ |
них патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори |
д теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска |
<l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чуј |
он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посу |
лагну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} |
аде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ |
иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, на |
Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу К |
омиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чу |
из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше с |
а се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... |
ужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је |
ва милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако м |
ана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43 |
очи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли |
Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n=" |
не, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p> |
а то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце |
.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрп |
каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{ |
p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом ч |
/> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по је |
тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз с |
ам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, на |
к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљ |
е: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те уму |
емер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — у |
иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! че |
се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p |
о.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и за |
небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да с |
еко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсн |
ча Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} |
<p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођо |
и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видим |
Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капет |
три..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне... |
неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „ки |
аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Оч |
уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> |
отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Он |
{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто |
притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зара |
вај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица |
капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече кап |
рујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми |
како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и |
м је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у |
/p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије: |
..{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за з |
ога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари |
, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према ко |
> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити. |
двирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} |
S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећ |
се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служит |
е су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљ |
би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> |
д би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> |
ара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи |
ка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајућ |
Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</ |
} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко |
јсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{ |
{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче |
мен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— |
p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не т |
ница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, |
ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици. |
хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад.. |
вечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремн |
сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Ву |
Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, |
прси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — |
круни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа |
чи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о |
егова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога си |
, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом |
S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу |
Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушат |
<p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер |
р, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам годин |
а се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се |
еколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S |
а, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!.. |
егоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви мак |
мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p> |
после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.< |
ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посла |
ш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се |
т, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошн |
за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте |
, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодари |
џирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госп |
/p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S |
{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б |
еда на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш з |
мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се раз |
додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавн |
!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — р |
е и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прами |
Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова т |
ио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљав |
ам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова |
— викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам |
слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песм |
жњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво к |
ревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна т |
галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и |
ини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пу |
тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климн |
наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је |
да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег У |
лази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из мале |
еце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш |
цови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакши |
ти и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помисл |
ар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сеља |
, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p> |
и.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се |
господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— |
о Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, про |
.</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу |
н, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> < |
ање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бо |
нијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 1 |
и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то |
то је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ства |
владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам р |
и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ен |
све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Н |
ам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стој |
иљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније |
ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и у |
поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> |
Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и |
осно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети н |
с’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, н |
к, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у па |
исходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње н |
</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну |
Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један п |
стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како |
стара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, |
изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у с |
49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше |
уше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама |
весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а др |
да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само с |
у, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Паз |
ејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запе |
даде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прс |
за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи в |
<p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p |
мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> < |
ћа, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Сам |
исленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би |
ћа бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још в |
чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам ка |
ундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднар |
ршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није м |
сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри уско |
..{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S |
ошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Пр |
авикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S |
а челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермен |
а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, |
астањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну: |
трчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком |
а, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш. |
овирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојс |
ој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте о |
стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пив |
о бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво |
ле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} |
ћи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева |
онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на в |
p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не |
</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку дицип |
:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не |
S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> |
?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> |
да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи |
а, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскиј |
ајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крил |
тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како |
дњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јо |
трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче |
разник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик |
а ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема г |
ивети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било |
ојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:< |
2" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Ки |
<p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш |
— ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро. |
би.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко из |
S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријат |
ића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... з |
на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш |
p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — р |
ивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="2 |
шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да |
обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p |
м поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, |
знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’ |
, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, д |
сећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштова |
аће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа |
само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотин |
>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} О |
реко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Прода |
Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голот |
<p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири р |
Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} К |
лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показат |
ештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу сов |
а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није н |
аписао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се |
p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</ |
приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњеч |
се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све и |
p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p |
с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И |
огом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство.. |
На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Зв |
Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и |
им у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господ |
Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти |
ућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, ст |
— „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — В |
о, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколик |
. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уст |
тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p> |
ните како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Р |
олим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, у |
{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш и |
, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин |
дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Н |
опствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвиш |
одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — |
корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде |
>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишља |
— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваб |
ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њ |
то се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопошто |
гласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, б |
рчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n=" |
ујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили |
шан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, иск |
е Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</ |
овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ? |
уги с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</ |
бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено р |
Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим |
очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене |
лонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине ми |
то!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети м |
и како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не |
оворићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, з |
овач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту |
</p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p |
уна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне |
ошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жму |
оју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања |
ед пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} |
>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S |
Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" / |
атомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} |
да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива? |
амештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, |
љачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да ре |
суканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на |
>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет не |
/p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, де |
те, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак |
сподине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем за |
ре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине < |
да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, коли |
и...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко ко |
зе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жм |
мер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{ |
ст!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову к |
?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па |
штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта |
Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон к |
поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један |
ерија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећи |
е прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title> |
аном.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се |
— врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Прод |
— гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо! |
ете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, |
у Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је пр |
<p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза до |
.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone |
ебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ак |
е ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови с |
га.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{ |
ките, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — мо |
реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли |
згледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрве |
! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оће |
есну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благ |
ичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ |
> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Не |
иво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— |
кочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, |
кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна |
тране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се конт |
вде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> |
нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста ди |
дајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто |
не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> |
и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо би |
ом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па |
дом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S |
чаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пр |
ом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио |
ма и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трго |
ство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плану |
аџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан пам |
вају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог панд |
>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео |
мци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n=" |
и нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге с |
то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је |
волте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори |
само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, |
оштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а к |
аје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разум |
Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Кос |
p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је |
дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, |
к.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потр |
ам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капет |
твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће |
осподин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; |
о здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — |
и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од |
шег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље св |
> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p> |
дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, у |
и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...< |
почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, изву |
ити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу у |
и сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два се |
а села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна |
волео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>К |
езе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и нес |
ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: тво |
мао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених |
ђа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и |
леји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— М |
крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио меха |
кни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из св |
се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а сла |
аћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до |
јој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или њег |
.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па |
велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чисто |
леда у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да |
аму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Ки |
очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако н |
p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори |
лицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Н |
е даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоћ |
два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други вел |
међу прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму н |
на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче н |
прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, |
’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мим |
n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози м |
е већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S |
сподин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновни |
јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} П |
и да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја в |
...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног |
pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та |
ош?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то |
откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p> |
о сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он |
шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди гос |
ко, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против за |
алсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брв |
мо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са |
н...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и њ |
чне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S |
p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{ |
, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна.. |
је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити прва |
х неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоћ |
е, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, ка |
ојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— |
— ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит. |
веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— |
еограду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко |
о, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Пола |
и...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропа |
и кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — |
Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учини |
мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љу |
ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p |
наду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређал |
њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облак |
и капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} |
, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точков |
p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинер |
д механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кров |
и астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији. |
бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара |
деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па |
исок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је |
е, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан вр |
мили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза |
олим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контроло |
народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже |
е и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав |
заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у најве |
на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187" |
ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жен |
туру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жен |
Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће |
брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал |
(на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о |
а житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, |
у а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубим |
осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска к |
унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, с |
мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пут |
ако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Водениц |
чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници |
развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја |
</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни |
капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи |
онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чич |
не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка. |
напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег ј |
>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено |
пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и о |
p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја |
не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће ка |
еко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му |
министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани |
и печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Браво |
ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца |
еде га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Доб |
и више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Н |
ече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, |
о је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио. |
и њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<t |
а среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпо |
з калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> < |
— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, зн |
еколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопошто |
стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) |
...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> < |
четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ н |
.{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштовано |
рина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисант |
Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана |
те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округ |
се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши |
јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Госпо |
овац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> п |
е косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Бра |
пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета |
ш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели |
ерујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, н |
енска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ев |
ците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љу |
е! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јес |
сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, зна |
и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у |
вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури |
јете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у свој |
к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живе |
у се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћан |
аром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milesto |
не са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено ј |
.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају |
је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у |
ехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар |
{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а н |
ма и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи с |
ет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га |
лим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— |
родни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радује |
а Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, д |
Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презива |
у га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас м |
вања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајб |
тенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмет |
е накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се |
<p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од г |
гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о то |
} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S |
м, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не зна |
{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пр |
еравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из до |
али.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} |
у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: в |
и требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{ |
<pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног |
/p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново |
виждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стран |
азре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb |
а тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан |
личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увели |
ше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ о |
о, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Жи |
Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мен |
рно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник |
онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где |
овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на п |
нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крс |
— изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред остало |
рташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради њего |
Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћ |
.{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је |
петане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} |
.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, мл |
лим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Пос |
, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан д |
и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад с |
во, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића п |
{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се бран |
столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и |
се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопошто |
ротеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени сино |
а дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на |
апија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} |
.</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупшт |
и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, |
ном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању |
истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а кој |
Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин |
господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, ш |
чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекош |
се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{ |
>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу |
/> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относ |
ге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му |
е дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога |
нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у |
реко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и |
е по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете пре |
вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толи |
“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта |
и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте госпо |
ове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, ко |
ађен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Изв |
ојео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђ |
>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у ру |
клем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш |
Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здр |
ј, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без |
Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви |
ћо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смеш |
г свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, ми |
док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметим |
/> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна |
посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољ |
ти Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара |
ре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе бл |
p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво |
О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха |
<p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, |
дник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ам |
у Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} |
ше иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића ок |
ш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</titl |
и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је р |
..{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из п |
н и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом с |
ру и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — п |
сти нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин |
ј, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он зна |
> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Серв |
је, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаш |
отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетан |
ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кић |
вом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем |
олим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!. |
вуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> < |
оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин кап |
/p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин наче |
О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</ |
је.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? |
Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за |
мирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата |
на.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о |
то тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар |
’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаж |
смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијен |
и си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да |
ељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се това |
е — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, |
су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се з |
огледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта |
език одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта вел |
о? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинт |
Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао.. |
ћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на |
ане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан жел |
Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле пок |
<pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.< |
p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност ј |
’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољ |
ом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone u |
глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би |
p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну |
они?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{ |
м, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте |
н човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, в |
Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да |
да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узм |
— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Сто |
ичави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну глав |
{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почива |
ју, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није та |
ила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пуши |
чак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну |
имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у |
пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели |
госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици |
ише механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај бре |
њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се с |
пали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека |
у она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капета |
викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, ху |
притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из |
ло је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како |
на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под |
...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућ |
о ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} |
молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод чов |
пет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким |
’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> |
учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека |
је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе |
је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, т |
ком изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите к |
— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману р |
чије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам ка |
руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири у |
цима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p> |
на капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелни |
и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља |
акикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује |
сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венециј |
се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први ко |
{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, |
у:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном кон |
пео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт |
пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је |
кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа |
ачелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и зе |
еселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{ |
а два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Је |
носно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и |
/p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на |
азвика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} |
p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, он |
ин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер |
оденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Ву |
ни и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и рит |
! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене с |
Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сеља |
, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли т |
тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је |
јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисаг |
препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p |
поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} |
.</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p |
, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бо |
обар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдн |
>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — |
и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракн |
ме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је |
олте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> < |
и ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам по |
раћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба чов |
ахори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седит |
а чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p |
нке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око |
се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !< |
своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жоља |
томир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављ |
.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји |
око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служав |
Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.< |
ке отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече |
механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се сам |
ли наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу |
ристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оно |
ра воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капет |
децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га |
цаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило |
Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита |
м газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе |
<p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог |
ка.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар да |
ар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га |
о, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} |
?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај ко |
е баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се п |
закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и п |
и, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. И |
ма...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријат |
Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и с |
а преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочит |
вади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пу |
ра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиш |
а !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да поп |
в поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</ |
> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ |
тив нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј! |
<p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави н |
ђарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.< |
не:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио |
екај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апса |
Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљењ |
оли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Мил |
е деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— |
хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи |
Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ |
/p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београ |
ти, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, т |
сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу |
е грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, |
ваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише |
"4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На |
обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— |
оше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће |
рђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капет |
оше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Слу |
не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не |
о гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Р |
ан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се пес |
/p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем |
.</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о |
конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја |
ља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозв |
н.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваш |
Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се нас |
.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлаже |
н пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p> |
коло да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> |
прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка |
и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, |
з њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме |
/p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила |
сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет уч |
олик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловс |
p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљено |
ге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад |
учао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре |
Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" / |
на.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурл |
упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — |
="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави ј |
шта не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек |
радити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцелари |
глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не зна |
тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Гд |
{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Уч |
то сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ам |
авку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је ув |
елог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити |
те се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракиј |
S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Во |
тко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад |
сланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Т |
<p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци нај |
е очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непр |
аман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у у |
>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се ис |
а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си би |
апетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи. |
Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе о |
и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоу |
м.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и кап |
а.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Милики |
— обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да ч |
b n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћ |
Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница |
а утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служи |
е овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „ |
лити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин |
сећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Сп |
кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} С |
одиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тич |
овина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p |
н Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Б |
н Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </ |
а Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празници |
м — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко |
аслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Једа |
ли човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезу |
} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњ |
и сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Ја |
капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новин |
опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама кр |
и једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, ко |
е извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамд |
и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село. |
абинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос |
ичином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат! |
мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послет |
<p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} |
е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отр |
женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад |
раги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Нар |
смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одли |
м вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— У |
„народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, |
/p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — д |
шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, |
, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо |
— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> |
{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанст |
без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били он |
мо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почи |
прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долаз |
да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продан |
ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину д |
ладика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декр |
змишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод |
о заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накр |
како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влад |
скрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хт |
/p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „на |
ом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку с |
тану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по |
два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и |
сподару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="1 |
ити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мо |
ке канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег гос |
На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} |
а лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, |
дите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, |
ја, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћ |
ој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета |
</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> |
.{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш |
сади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ |
Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи с |
сподару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на д |
у... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} |
ер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и на |
бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ нећ |
примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка в |
, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том прилико |
е!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми см |
господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик |
p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који уси |
збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, |
е...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било |
S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Ше |
омишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... г |
Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом |
’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетан |
ма Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било |
чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом с |
а има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо мо |
ри, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом спис |
пасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само |
м са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једн |
ет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно п |
</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба.. |
p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је |
Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш? |
нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73 |
Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли |
> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, шт |
овом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради |
орника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу пош |
"SRP18960_IV"> <head>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је |
одбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене |
ог „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у |
о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин |
кице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, н |
на затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава парагра |
етар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурли |
/p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учи |
л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе ко |
<p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе |
, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали< |
јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих нек |
Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’ |
притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p> |
нику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа предсе |
учињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> |
ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, |
кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће |
ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крст |
остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз |
анчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</ |
за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и по |
има, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извес |
ишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су госпо |
...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче |
коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, как |
Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — вик |
ђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где дола |
р’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мо |
о се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и |
ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да ч |
, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно ба |
опарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су. |
ају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњи |
Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — |
с’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића |
S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, |
ко!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, |
љски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, п |
Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрди |
друзи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не д |
о га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језик |
кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о рак |
Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи |
рану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то н |
<p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојк |
викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> |
ушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с проче |
еше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се |
Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљи |
у! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст. |
} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чу |
атвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а о |
ић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канце |
ло „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p |
p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} С |
} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заград |
срећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, |
p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећ |
артију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу |
<p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако ј |
ца у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсени |
ред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Та |
> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — |
!{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{ |
поведају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жм |
гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и |
и твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели св |
век варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} |
а иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Жив |
Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја |
ди.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић по |
а да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стев |
прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезун |
ане:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — |
љак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — |
Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га |
н памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је уб |
pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да |
ину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионич |
предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем о |
транке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Н |
је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене г |
/> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зарад |
мо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвириш |
} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи |
је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у |
исам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те пам |
равитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи |
Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „ |
>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на п |
— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено. |
вџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко |
ав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" / |
p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а в |
сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с |
ицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По п |
ала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а т |
ик наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — |
и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из зад |
више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредни |
} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслуж |
пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је |
ш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то ј |
ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И гл |
притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А л |
} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна |
и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуца |
.{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Дом |
то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин |
а у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>М |
.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да зн |
собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у з |
Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се |
— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> прип |
не!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларс |
ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу про |
<pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, |
ало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.< |
, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га |
„начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет др |
Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из |
, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и |
вере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>О |
ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: как |
мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајил |
p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> < |
сио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> |
се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да |
ти, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да ј |
ч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то так |
и госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — |
title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слик |
рисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на |
Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још ј |
аљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћа |
клети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његов |
рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чи |
а се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни |
осподине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се |
тру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, |
зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око проче |
у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја |
председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ |
у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p |
ко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо пр |
и Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S |
н, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у |
рт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извр |
рати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је |
о откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбље |
ру!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, |
есно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p> |
е с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p |
ја ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до к |
страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и |
— шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, по |
у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта |
кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="cha |
кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека |
омчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} |
у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да с |
есем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. ка |
рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, д |
Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа п |
тих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрве |
врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> |
маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Нап |
ревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја |
је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво |
будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну |
олим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и |
подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан |
це! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— |
дићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи |
ело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совр |
и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— |
ва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујн |
ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <p |
евну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни пра |
муче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!.. |
ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред |
Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, ст |
пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја |
„многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> < |
, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p |
мо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !< |
да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друг |
— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар да |
</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — од |
уо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l> |
здрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашљ |
и те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој н |
з њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} |
ом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрет |
стор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није |
ика, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, бр |
копа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> < |
одиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И о |
г по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике |
храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече о |
тарац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном по |
а нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господ |
штина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— |
Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га ј |
183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево |
к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{ |
учио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар |
ати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило |
о већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по ра |
белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ |
а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три |
..{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убрис |
не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик! |
Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Прод |
..</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, бра |
знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} |
гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и с |
(она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му |
а прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— |
{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требај |
рочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Ж |
/p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не з |
ићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад |
аватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, |
да му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и |
...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и суви |
ртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки н |
дин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамо |
— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Бо |
га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан |
> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насм |
е окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био ве |
ра и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу ти |
последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, |
се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је |
жи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није |
о имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, прода |
ије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до с |
Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, |
ала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ст |
е окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“. |
>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје |
ачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> < |
мају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му ј |
прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или ка |
ади а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и |
азду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p> |
/p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудн |
> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти ј |
:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, |
е, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</ |
ојих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затишт |
емо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком |
истру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— |
ка на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вр |
риворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна в |
сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. П |
и ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит |
и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и |
м.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жм |
о и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћ |
а...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи |
једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Рад |
механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, |
те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога |
мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То |
те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а |
Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрча |
ишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињ |
ни, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако |
<pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} |
е мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган |
еци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или |
а је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, вр |
се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли м |
има: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, зб |
о је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убр |
адањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежа |
али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као |
трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе |
у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у |
и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два |
...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> |
ој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да н |
да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћ |
а пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да с |
да Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов дес |
их тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена |
аде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, |
чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Дос |
а <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојиц |
!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} |
Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почиту |
ју: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају бару |
ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдури |
тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов... |
ам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — |
а радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p |
— ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише |
врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли уч |
— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, м |
ан табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га доче |
заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трош |
о молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића |
стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо мн |
уба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљ |
<p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста је |
ред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова |
их врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница по |
још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> |
ико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, |
господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а |
ник г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Беогр |
озбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У ле |
— чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужни |
илику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришо |
ви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облета |
ајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, н |
атио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на крев |
ки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно прот |
а се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хват |
ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово зби |
хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини осло |
о.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим |
и председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, госп |
тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведо |
крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберем |
беремо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, |
емамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p> |
ени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} О |
ад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао с |
<p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље. |
ује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија ј |
и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене |
ед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да |
н баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... да |
ај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај! |
<p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Се |
ире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је т |
S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p |
а и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> |
ик, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, по |
вана сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови |
је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о т |
У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на ру |
S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се наком |
у, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и там |
уд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, гос |
{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и ово |
p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у њего |
тим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па с |
руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти |
главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има на |
канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу о |
у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим то |
где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрч |
’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад ова |
а гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,ка |
а тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147 |
га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је с |
pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ |
>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— |
рости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се п |
с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањ |
славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с че |
ени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> < |
не министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред |
описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину м |
едан „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>П |
прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети |
а у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег наро |
остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и |
ене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први |
е Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде |
..</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— |
сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до |
учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; ј |
! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и |
би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у ње |
} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту љ |
у.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак |
дник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата |
ћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на |
хане, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> |
тка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Госпо |
’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се |
да и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из По |
</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и |
чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, |
е орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је прого |
ерај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута |
пави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо |
тају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки |
у) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Прича |
И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази |
/p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама |
лаве ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо т |
га кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред наро |
о, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па |
...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата |
ко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци погле |
краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n=" |
...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} |
де до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кић |
асдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте |
ко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он. |
е ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те |
е био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају нек |
<p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јес |
н, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешт |
{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечит |
руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети. |
ос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, ш |
вали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао т |
мимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу мил |
а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у к |
робао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским к |
да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио с |
...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и загов |
о се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и |
ћао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је до |
ло ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="1 |
} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, от |
ачелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А |
људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се |
каз.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад |
.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и |
врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> |
бљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „тре |
а Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Шт |
Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p |
она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и |
ажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата п |
уку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво.. |
али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о све |
<p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извад |
да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе |
дњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S |
жи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— |
једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S |
нам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта го |
оће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p |
а ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово |
је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „г |
Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас |
ада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> |
ве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на |
су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узе |
азгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о |
азио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вре |
људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га |
па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, к |
ла“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи |
, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и он |
за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, ва |
сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао ак |
механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упита |
Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се |
се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— |
, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и кап |
де, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ов |
ћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зелена |
ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене |
/l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb |
> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, |
ло што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...< |
осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а |
{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомил |
пут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом |
и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакши |
њак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још некол |
и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она |
сподину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће |
али, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили в |
а у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> < |
Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, |
г сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити |
да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— |
а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</ |
једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што на |
ри, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам |
ећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и брко |
а преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је |
чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да |
p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро |
капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да госпо |
ије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p> |
S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина.. |
ки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а |
н је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, вароша |
>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требај |
адни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јова |
</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Су |
отовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница |
дравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комш |
ци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини. |
е.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему н |
ру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте з |
ио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у |
какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува |
</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претр |
теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Т |
а је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу мол |
о има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шап |
ило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с |
домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у |
Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се |
у) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, |
очекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само у |
S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник п |
господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на |
— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су |
о ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно |
и и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Е |
>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он па |
па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> |
{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојади |
n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу |
илу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јо |
и на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци |
а свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога |
.. „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље и |
„По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> |
н и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! |
ем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, |
њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у |
ко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је такво |
пакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир |
ма.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се |
раја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, т |
мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи |
задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, |
е.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седит |
м кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} |
нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто о |
а у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену |
тарац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина ма |
! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе К |
очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.< |
а, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред се |
добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешп |
те молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у |
оја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, |
м и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је најв |
пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важ |
ичи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> тре |
> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако д |
А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Ка |
е посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n= |
аве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, |
сила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— |
да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко наче |
ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политик |
радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и |
о такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> |
ешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него |
те испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није доша |
ше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано из |
/p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву у |
S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само |
ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то |
е: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крм |
мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: |
ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <d |
укбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је п |
по обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за |
ком оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту. |
ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти |
<p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— |
зида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше д |
осити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се |
ош није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте г |
дућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} М |
коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места |
штат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску суд |
Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд ј |
а наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под обл |
и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу |
то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много кој |
ано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменим |
рити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— |
неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и |
опоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео. |
е Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Велича |
чког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p> |
скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни оч |
о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје |
менима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p> |
ладос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p |
нам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, д |
p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били |
испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача... |
n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине |
пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров |
им округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих |
чише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p> |
p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај |
очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег |
о.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особи |
а туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледа |
д.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и п |
молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Г |
Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="15 |
ваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони прото |
е искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, г |
> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, |
к друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На в |
дан, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и поч |
а убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па как |
p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с ро |
Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну с |
ир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живе |
а полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, |
каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и н |
председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p |
е мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то |
и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> |
чу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се н |
Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазар |
идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лаз |
љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић. |
{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— |
Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па |
нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небе |
</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече пред |
о се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, от |
рвака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више |
ик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних с |
ад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" |
<p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита |
четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој ку |
ко је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре |
„По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим |
>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком пре |
очеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво с |
молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p |
со!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је |
Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица.. |
а кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> |
<p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крст |
у, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те |
у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си н |
, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколи |
>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — |
вукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не |
о, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељс |
еном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласн |
ома из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чуднов |
увим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те попла |
n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се |
оворан и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта с |
о, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и м |
иви стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бриг |
не... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p |
ашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Послан |
је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, м |
асни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља |
Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} |
ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али |
p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— К |
атвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И каж |
је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко |
.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за вра |
носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако |
ра, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чел |
има Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Ж |
ет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му |
веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у др |
и у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} |
имискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, к |
шавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у т |
чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина на |
.. страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S |
је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљ |
к вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</ |
— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим и |
збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још с |
тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у |
од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан |
вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — ст |
м једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на |
...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку |
ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда |
Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и пост |
век рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су та |
.{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш |
— додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о т |
рни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (и |
} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу зат |
гу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с к |
знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о |
и и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p> |
а, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути |
се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</ |
ију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</ |
е у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на |
ека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом |
Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а |
слак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се н |
куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али |
е чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном |
ко је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће. |
140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукат |
ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па |
а, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, |
ивљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како |
и гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што с |
ица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али |
ладеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све |
ти.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео так |
— упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас.. |
петан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би г |
У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране, |
одину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин |
е она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Д |
Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекну |
икић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, к |
у се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> |
х спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана |
ородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули |
аса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и |
за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско зд |
о на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</ |
дариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за |
одило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па о |
ица се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да ј |
народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите |
ирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице с |
Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !. |
} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</ |
нција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то пи |
н Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јер |
p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пље |
че покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и |
к, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас... |
Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, |
био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је дан |
те, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није смета |
старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> |
извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; јед |
малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу т |
<p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенд |
мар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, |
се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи к |
lestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панта |
н Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја |
је ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, ка |
па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, то |
асоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити пре |
место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помога |
е госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госп |
>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит чо |
> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n= |
н рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици |
по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде р |
мо да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви ме |
ређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и |
>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S |
трашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што |
у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте |
з паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет |
отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не |
безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хе |
езеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше |
кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску |
села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он мило |
о.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи |
вена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички. |
... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести го |
S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Госп |
ред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и |
дан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче к |
себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на |
ујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> < |
<p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да |
} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна |
дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди! |
.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само покл |
Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоће |
е странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је во |
S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић з |
је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се |
ла и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопст |
{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун |
авом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована |
, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На пр |
ђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> И |
<p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — обја |
и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим г |
p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли |
<p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с |
људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману глав |
о наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље |
каше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интере |
, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву сто |
оказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и |
ао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатељ |
чански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, |
>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} |
ако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, ш |
капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измич |
извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше по |
кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин М |
один Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за |
ко!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, |
кни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим пр |
ите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — |
а премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опс |
иља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код |
>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизо |
’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик. |
ше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, |
чи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на нек |
, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> < |
м како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" |
ај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> |
е она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p> |
стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више о |
ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} К |
p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи |
руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p |
вајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p> |
водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али |
уд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. |
</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, |
и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га н |
е на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИ |
саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог п |
Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патр |
а је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ур |
е моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месец |
ш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, т |
..уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити з |
’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетан |
> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> |
а чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он с |
не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ |
све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ |
у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се з |
аког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S |
ана, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше |
их каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговар |
каше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S |
потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И п |
и аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S |
... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p |
премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S |
розор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ |
’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} |
ине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, |
и Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— |
о се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћа |
p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је б |
да Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти |
ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Кра |
. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p |
имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је п |
один Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што м |
ру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаниц |
аснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче |
ди многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Пр |
..</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} |
ви... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово п |
а паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каж |
на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред |
p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p |
е, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати |
хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их зва |
е главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Тат |
одвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав |
г, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, |
икну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— К |
продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... |
Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест |
зумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="* |
и народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!. |
богом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли |
назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село |
ојнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам |
.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин |
е соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, пр |
не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова де |
Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, |
на, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене г |
ако измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи |
њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само |
, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, |
а му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам |
осподин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а |
бичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена |
су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревет |
курица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник н |
којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако му |
н начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, прис |
то ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то |
ашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко |
вка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? |
прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" |
виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето |
заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим |
S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана |
рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре |
јствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цу |
, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од о |
лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ ср |
мурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни з |
ћ, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне члан |
лник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта |
посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели |
/p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад чо |
ад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу |
амисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} |
Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, |
лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића |
’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић |
ћа брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог |
апорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Х |
Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полек |
тарији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик |
Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отво |
на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у |
шу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори |
ред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне |
посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, раз |
ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је п |
би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскур |
у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на П |
ту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну |
својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати к |
/p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци |
из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си ч |
<p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, с |
ко је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом |
се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не мо |
м крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако |
бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас |
би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Н |
="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S |
ам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, |
чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да о |
ина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпус |
>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепт |
унаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, |
луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а |
служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> |
адам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је |
ита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} |
ном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да нос |
ан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око |
у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља |
пођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете |
отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово некол |
Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих живот |
ова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, но |
авас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини |
Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и ка |
ој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкр |
p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је пр |
председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> |
реви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београ |
оштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџ |
вамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир |
дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за |
>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиов |
друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и |
господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац |
режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине у |
ече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрек |
е, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појми |
амтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву |
{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, |
етрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављањ |
то иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој |
ужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у виш |
ори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је |
. — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три ис |
са...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато |
о и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки |
даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S |
о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S |
урић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај рез |
најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти |
ед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> |
<p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да с |
ве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чу |
ег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, |
коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћа |
празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — |
ешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p |
другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини так |
левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом |
Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и |
.. што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би |
осите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом прилик |
’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја... |
а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама. |
т.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, д |
запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: |
место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Па |
ар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то |
обио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, бра |
кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, |
ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо |
и се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Го |
прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Про |
на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче |
<p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— |
њем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завиру |
аница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном ли |
и пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеш |
скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S |
се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око со |
његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју |
и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и зак |
оспође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не |
— рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Ч |
:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... п |
прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капета |
дићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница т |
старству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чув |
тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за |
пођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: в |
леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџариц |
— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одг |
ћемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза |
е...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Ле |
кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова с |
женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно |
м, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{ |
ту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Бео |
и чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, ч |
рића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то т |
’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да |
г мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чини |
ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста сна |
ду и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо |
За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, |
кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дуга |
ебе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се на |
а би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и |
<p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> |
ом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> |
уку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у к |
ивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком < |
по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је |
Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под |
м капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владави |
кује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и |
ђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те до |
/p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориш |
ст клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се пол |
и румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окре |
p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у оке |
> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, К |
руп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p |
b n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- |
рука, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице |
Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, |
олите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, пре |
о рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, |
.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <p |
шиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гос |
е - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молим |
обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— |
дномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој ј |
месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност чл |
оришту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око п |
што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, о |
арош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „табле |
{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и буб |
истрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су при |
каза особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, њего |
и јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том при |
судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстову |
причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он ка |
се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница |
твори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акт |
ањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, |
Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у |
их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави |
а они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Јо |
ле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш |
о се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у зг |
се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type=" |
ила година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђ |
То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом |
има висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла |
о избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове |
прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га мин |
о лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушеви |
нску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача |
„Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, к |
ан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази |
ик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо кој |
>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиља |
црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што |
/p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од |
ика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је |
лите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — |
<p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра из |
покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, |
p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да в |
ако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и нек |
разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене |
нистру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шори |
изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p> |
свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотер |
крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек |
ре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду п |
пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Ка |
и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" |
урвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је п |
цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један |
>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l |
/l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља |
ачи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S |
>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и тр |
p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и К |
Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрек |
кембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Двод |
народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посл |
p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Дос |
маку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном г |
са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960 |
>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, п |
аш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... дакле |
S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегош |
његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос |
ило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> < |
<p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у |
стави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на с |
} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му |
и.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и |
утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— |
Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе над |
<p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жера |
— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од га |
е, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек д |
та он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! — |
се косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, т |
грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојс |
епа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, ал |
S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и |
} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> |
имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заг |
ао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бр |
</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, зас |
колико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а |
он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више |
грш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап |
, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па |
га, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одј |
ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљи |
Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p> |
} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а |
огу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши ста |
они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ |
p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш |
у, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!. |
општити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница |
— промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Н |
смеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је |
е супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S |
ту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба |
нарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић |
та мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег |
S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" |
е капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици о |
а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скик |
м живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно. |
шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има св |
резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, |
орио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, |
е влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба |
... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударник |
разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у ск |
а да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим х |
{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се м |
е чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од |
, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не |
о код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да |
одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, н |
сача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара |
да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и |
е седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како нар |
еротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он |
пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо је |
доше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошур |
је? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да |
а би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса |
г посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федер |
како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим. |
искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — с |
им и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште |
о су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким пу |
е се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у |
саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, уст |
да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да т |
е, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” и |
те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод |
чемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто д |
е кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат |
једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши. |
страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој |
вом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенерг |
м га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родст |
} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке парти |
бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја б |
у му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шт |
о косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су |
еће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово |
он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини о |
и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> < |
надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш г |
ри он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p |
а чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се т |
што читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Кривореча |
иђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу |
несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући |
упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, мол |
/p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој |
них људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих с |
њу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и је |
? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, |
и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно вре |
Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно пос |
месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не |
тупака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што |
и, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - ша |
оји се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја |
S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама |
кој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као чов |
зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је г |
рбију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учини |
ене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну к |
то, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...< |
а.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрав |
а били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије држав |
ни му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кр |
ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе. |
што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, о |
својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт |
амичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на је |
ционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} С |
да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} |
свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико |
у ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су н |
још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана |
ала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p> |
S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на в |
И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и |
министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних |
отрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди |
најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и би |
Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан |
орацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> |
ње пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, |
еђ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> < |
ојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Срби |
надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општи |
оче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} |
аслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не |
2" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Ки |
анин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тр |
какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разм |
чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с |
<p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S |
„Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, кој |
игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудн |
{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини |
ик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се веш |
веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепи |
на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошт |
каже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и |
да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно ко |
дос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће |
један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S |
поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо |
кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ с |
тељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пија |
гме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац |
што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> < |
апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа |
овора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у |
ван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се на |
гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код вод |
та, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — ч |
да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне т |
ћа са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан |
ко је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, |
{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после |
ћ“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петро |
овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврж |
је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, госп |
опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, м |
</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издува |
Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p |
ши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што |
<pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се о |
p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Моли |
p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не |
Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво д |
капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо м |
ло.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се ди |
н зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово |
ко њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> |
{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поста |
иликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари п |
озовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си ка |
заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, по |
нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, г |
полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потп |
у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А |
ћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капе |
руги табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или |
и опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с нек |
од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један ч |
орта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: б |
је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у наш |
ај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју < |
овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се п |
е?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и бе |
И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> триде |
.. не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— |
је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посв |
истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у |
у, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким ист |
гу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милости |
под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли |
а да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то б |
па, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га нос |
} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио |
иже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћин |
е Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице |
им из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни |
S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па с |
ки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га избе |
од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, с |
данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од сво |
окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{ |
ека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> < |
он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мо |
јсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— |
зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да |
изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклија |
ћ диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. |
аправи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чи |
обег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу... |
инио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — р |
Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда. |
</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би |
а престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова |
/p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> |
крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, |
кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да |
е теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће з |
м написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја |
да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића М |
вани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон |
S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилост |
Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су с |
— да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо |
...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре |
} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта м |
p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p> |
и“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану |
ујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У |
Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што |
о, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бру |
p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...< |
би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на бе |
, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну ко |
и немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> |
p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> |
у у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донес |
ешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, |
ун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и |
. — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капета |
било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Извол |
новна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Наче |
говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој |
<p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну мо |
редлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше |
рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, |
намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно з |
капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа кап |
но.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— |
/p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу х |
/p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скоч |
p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и |
са.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се |
то... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право |
вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадин |
нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> |
ј...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да и |
звади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је х |
одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама |
ући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим на |
љубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни |
м речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од |
вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали |
научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти ре |
е је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару |
ти наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако |
има се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, |
ротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Ст |
како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови п |
као...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је |
, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а |
а, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда |
каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} К |
њеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служит |
а пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па п |
S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} К |
из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кућ |
ке.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и |
ић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим |
се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, |
на.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кић |
ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— В |
ет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Краг |
ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Ч |
чи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу |
богатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању |
.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - |
ну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка н |
ико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора |
/p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — ре |
ема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред ог |
н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти |
те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на |
њице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ го |
е мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S |
ест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој |
ђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну |
с.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, |
лаго Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, |
јемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан |
Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо |
слите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прами |
е, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, |
за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким р |
бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин |
лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Ба |
а, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окме |
ота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на |
Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p |
Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— С |
Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p |
.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата |
S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече по |
алио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — м |
роданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с |
у из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, моли |
и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем ! |
к кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић иша |
ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи |
, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се |
ог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па иде |
, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина |
да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} |
> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у |
азду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове бу |
џолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто |
му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да |
ло више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на про |
{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је... |
! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче как |
ако имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром |
ићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> |
треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубин |
и они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезе |
а десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и |
а света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} |
а видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу |
орити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и пом |
S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: |
рзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећ |
нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе та |
, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и |
а страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Сна |
там госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам |
је нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поз |
, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало о |
рши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посла |
нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том |
г до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна врем |
Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и п |
опадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главо |
рете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— |
одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и |
аношћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Т |
аџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог и |
зира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци |
а уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића ра |
у, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бит |
илиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да |
p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.< |
рича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду ра |
да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави |
у није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, а |
озора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред д |
мену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како |
ући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Ки |
Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови |
pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два |
.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S |
његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукл |
дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком |
есту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је ова |
р васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дод |
в план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак наче |
ну и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му с |
у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној |
рка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића |
</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још с |
инистре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...< |
тави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, |
— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, |
ес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многоп |
е иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
елу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму В |
т’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо ј |
рић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Стар |
— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак н |
S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што |
а смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та |
х песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су |
но празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још мно |
о опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S |
е муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије прокли |
је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је |
’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа че |
шћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и ме |
еротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе |
/p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напо |
и тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један |
си пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који посл |
— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста |
да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p> |
а иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општин |
дин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Пос |
с’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и |
а пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезн |
сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање |
се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истин |
подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чуч |
?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу |
итељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се |
молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и те |
Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, |
изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је рече |
оврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозо |
а, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опро |
Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пи |
који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p |
вност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су |
о, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на |
е ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није |
не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, а |
да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, к |
г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, |
се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборит |
асти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило |
су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.< |
азговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шт |
ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n |
вамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, о |
ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’х |
и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђ |
пућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлиј |
и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из водени |
е против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воден |
ише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин кап |
све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство шт |
га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему м |
сија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, |
заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе |
инак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> |
!{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи рук |
м ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти с |
сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити. |
— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, кој |
салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цај |
.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта |
ушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брук |
о не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} |
S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од трид |
дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила доби |
почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тира |
сподин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!... |
им...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећ |
е, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не з |
са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам м |
...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала |
од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и с |
о смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби ми |
ајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује |
ив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклет |
потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристај |
ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше |
ослови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном к |
ре?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђе |
.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под јед |
га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру |
трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усу |
ф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не |
па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је г |
причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, |
т...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућута |
а је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изг |
а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и |
.. ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи.. |
пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи |
ни се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} |
ад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у |
и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и с |
<p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на |
по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп т |
таницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако |
Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем |
{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двој |
ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} |
вео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста |
каже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат |
ута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} |
премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.< |
— рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Прода |
дера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} |
аглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, |
</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— |
е боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се |
них гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Мил |
де шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, ш |
ровукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина |
, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из |
мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећ |
О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступ |
слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S |
још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Не |
} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Ал |
не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчк |
е искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> |
Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим м |
олико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило |
Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празн |
аду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздра |
трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кић |
(коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му |
ћете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n=" |
но ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, |
едај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, м |
нска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а о |
ницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то з |
а Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ств |
Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србин |
јатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд |
ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељац |
елу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{ |
Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, |
ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се |
ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве соб |
усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне |
, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође дан |
p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важ |
у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канат |
кога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет сел |
о је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет сто |
ети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему д |
етан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... |
а Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> |
аше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— По |
да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паме |
} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још б |
ћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу |
{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је јед |
ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио. |
они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} |
и је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посв |
е млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског |
— преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо о |
цо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћ |
>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Предс |
о собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— |
онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа |
, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> < |
> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселниц |
нац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја |
ница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!.. |
/> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здрав |
м то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лу |
хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић |
о је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капе |
— унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, т |
за се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Др |
криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хв |
рате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испра |
орео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p |
пет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупшти |
дра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, мол |
а.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан. |
нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо |
одмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> < |
дно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагла |
емо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је св |
ларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење с |
ни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, |
путује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — д |
ега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да |
ај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, |
Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по |
мо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> |
се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јер |
ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу |
да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступ |
акле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе |
ем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, |
се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, |
/p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољн |
апетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : |
жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не мог |
ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу ј |
мер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> |
смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни много |
за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то |
госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, |
лићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, г |
упили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом |
овима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p |
прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита |
о, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} |
че.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Ки |
људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом |
, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву теш |
је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико се |
ови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се предсе |
едседник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да реч |
оли кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до |
а је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц ! |
.. федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему општ |
та Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гла |
моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — про |
..</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p |
жем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако н |
.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> |
ањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... |
водај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљ |
ка ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и |
што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти |
и можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— |
мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то сто |
ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и ш |
видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ |
’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што |
.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, |
а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу п |
вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи оч |
<p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник ско |
ојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик |
а Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хриса |
и, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Пр |
pb n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно |
I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би |
рат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — |
кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња |
Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Прок |
у, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што |
ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S |
кића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити |
чка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p |
p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у |
пако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан |
одином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, креп |
тан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{ |
мејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служите |
један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча |
цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устад |
ак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, |
видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило |
а два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће б |
} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не |
раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, гос |
адости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да мо |
телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода |
имо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко |
> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Ј |
— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану с |
ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, ш |
— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану |
n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— |
нђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њ |
ога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту д |
рилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млек |
а и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> < |
од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и |
надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове |
ије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стоја |
и даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић з |
/p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут д |
а сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S |
" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верује |
ди:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слуша |
ћи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне |
немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага |
црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоск |
<p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што |
овној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај |
на сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бр |
тресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи < |
поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за |
<p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа предс |
ше још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и д |
ер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког мле |
ђе капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n |
ну и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем с |
агњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и с |
о) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Ка |
кну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана |
Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је |
бира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свем |
ну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те |
ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојс |
је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста |
ној Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештени |
колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад с |
тана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба к |
сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина |
се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а |
икића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општин |
тврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији |
од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} |
опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћ |
е Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко |
есец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код го |
SRP18960_X"> <head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом. |
} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче |
и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, иск |
ти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Р |
посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а |
b n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} |
ата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он п |
ког дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обој |
/p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капет |
га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пру |
<p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> |
.{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нек |
нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај |
пасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаник |
вене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, |
у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи опш |
ије ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те |
и смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве |
ликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили к |
воречке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у |
сти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске |
/p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у на |
а!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечк |
обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће да |
као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, с |
о, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p> |
Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Би |
о...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <p |
г истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских пост |
Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет да |
ојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред вла |
нашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто |
<p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ па |
седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад? |
Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p |
а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе |
каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се |
јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако ниса |
узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време ш |
азда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Га |
ледње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио о |
ваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</ |
е црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у ко |
служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ |
његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочек |
/p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишањ |
министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, ка |
све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стар |
а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије |
ља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} |
вих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.< |
" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташ |
ћоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени |
је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, |
е..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам |
гаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и |
вља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо |
1" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто |
>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <p |
м, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, |
јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама |
ојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Пре |
ечата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затво |
Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпусти |
ибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе по |
p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p |
за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога да |
>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, |
бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене |
/p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа |
’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, |
и огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвено |
Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и |
рова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио |
а без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молит |
кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „К |
и се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим |
Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону |
>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p> |
лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекас |
оворим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а |
овори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћосла |
S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, |
д неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас |
ћи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати |
им синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о |
} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и |
броту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с |
ичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па и |
потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом |
су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, д |
стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али |
Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим о |
око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба |
/p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав. |
газа за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом мла |
на, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана |
омаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, |
ушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p |
ше.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} |
дању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: влада |
у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Глав |
ша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Уба |
ју, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда... |
атури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Прод |
а.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог |
вла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, |
зић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за оп |
истар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се д |
кова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну о |
и посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се |
/p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ма |
за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посла |
се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и маш |
Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> |
p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића ста |
ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда |
и !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живел |
Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег |
ија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механиш |
> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један км |
S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</tit |
> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника п |
вак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста |
е свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quo |
ате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргу |
p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, |
а (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Бр |
.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласн |
оји је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> |
ци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тр |
{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра |
дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина |
/p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто |
прости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натр |
г летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, ср |
нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно мака |
ше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један таб |
ако.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је праз |
„опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} |
“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који сто |
а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким б |
дседник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, пит |
ими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" |
за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте |
нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} |
Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише |
ва, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p> |
Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда |
пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S |
амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњ |
живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а |
Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, ста |
аше иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сеља |
так беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јер |
и.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вра |
да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Прот |
е му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{ |
доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску сал |
и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к |
b n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, пр |
ме званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подр |
е ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, о |
у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једн |
овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати |
три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије |
што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће п |
етаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар ча |
и конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи |
варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном |
онац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се |
, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— П |
ењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</ |
Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну сто |
p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} |
стинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’ |
м чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог т |
ише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дуги |
> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, |
Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова С |
бренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, |
— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџак |
аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш |
ив попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилност |
ажена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупн |
— Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Ники |
добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на н |
приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, ко |
</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се з |
ира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће п |
и и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ниш |
на.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, нај |
Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, |
{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — |
p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и ко |
ашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.< |
/p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у нек |
>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послу |
аја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{ |
н, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — о |
т, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{ |
о једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера |
гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шт |
и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гво |
че он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— О |
ти да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : ш |
рдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — по |
репак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, брк |
ивео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p> |
<p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који |
господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискиј |
b n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и не |
’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</ |
инистарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета... |
вршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита де |
ца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп... |
агу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p |
пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад |
ња о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на |
глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Д |
мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.< |
внина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једн |
ли отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стој |
ојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, с |
{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у к |
н’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се наке |
ин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет кри |
предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, д |
то, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изу |
— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n=" |
у ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народ |
баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш |
осподин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p |
> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаниц |
ђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Са |
> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су с |
: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозицион |
ом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председни |
ишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, |
столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, разм |
к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира |
<p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и |
— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> |
{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми |
рство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p> |
у сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{ |
једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни |
> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу. |
сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове |
нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, |
дба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџи |
ко исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предм |
p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унут |
“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се |
амо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би |
ког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Ву |
ично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, |
ић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја са |
вом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у |
кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би |
уговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико ва |
коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Ж |
газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца |
равље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и тр |
оче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете нап |
очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића |
ича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор |
тимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен са |
{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} |
л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, т |
каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те о |
ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то з |
а Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, |
ом.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.< |
<p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим г |
— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздр |
..{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав |
још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, |
у мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относ |
раг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <di |
овече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искаш |
оја је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђ |
p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" |
је:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би зн |
ма!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а |
Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том |
м се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу |
а...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а |
м месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, он |
м месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, он |
еника.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом |
свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватр |
им током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печ |
отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пила |
, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики |
снуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори |
убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, |
а одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p> |
медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прсну |
а Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> |
> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да ва |
ус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> < |
вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... ре |
повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешн |
сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни |
Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у жив |
озбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци.. |
вади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите |
ви, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S |
а су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у н |
на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза уве |
</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућу |
Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе з |
глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Наву |
напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече јед |
...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одг |
се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о же |
е ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође дове |
климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председни |
от.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим |
Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче |
аље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни |
ди пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> |
једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо |
јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се гос |
е.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} П |
у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам д |
око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— |
Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капе |
огледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Отку |
јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пи |
стајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ гд |
.{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има |
Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има рус |
ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви |
лук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у п |
дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат |
ева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звижд |
ог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе ба |
} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> |
се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањ |
b n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} |
у грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукл |
су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни ј |
о?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису |
Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} |
м к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{ |
у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, |
гом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати |
и табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, б |
ваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дођ |
е једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде дру |
премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове ди |
ад њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запев |
n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати |
ној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну |
а Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и н |
уни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> |
е млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капе |
капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — са |
Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног д |
> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на ње |
p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре |
старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку вл |
инара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама пр |
тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n=" |
урно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну п |
ијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 |
и.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад |
квих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да |
Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Го |
</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош |
шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји |
Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да |
намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, се |
и стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује мн |
сте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, ка |
немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче |
н млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стић |
шно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији |
како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека |
ио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесети |
пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На позд |
тељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n |
жи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист |
вачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени |
p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за д |
estone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуст |
ељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.< |
e unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Мил |
анство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегор |
Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта |
ше, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, д |
p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом |
лупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше |
трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш |
Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеј |
атеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује. |
памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као е |
беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спас |
.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких кли |
у могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Па |
ина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га |
шивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке |
p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коц |
н...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> |
тке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење |
е да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац |
кширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово вр |
атомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут |
</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Ср |
јасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува. |
кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S |
Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њем |
/p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више н |
њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p> |
и, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови п |
ти и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазр |
ељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта |
Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам к |
и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчм |
ш већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу |
уну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.< |
напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те |
ос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, |
Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" |
она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви ни |
дин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— |
еда и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више |
у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. послан |
</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, |
рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде |
Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у |
ињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на па |
вио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме |
послице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш х |
<p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас од |
p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шк |
Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на свој |
е зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе |
ко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који |
Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Д |
ом народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани п |
јску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекру |
Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из |
као се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као о |
ита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и к |
о и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
о, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распе |
ном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с |
:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— |
кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да |
у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па м |
без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — |
Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли о |
, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Ч |
<p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зев |
обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, да |
оздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војн |
/p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он. |
н с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја.. |
господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и вој |
а среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише с |
нама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и |
обри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И < |
здрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свим |
а.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд |
дели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p |
“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> |
, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио |
ало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</ |
, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише г |
другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Зла |
писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса у |
Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се |
о је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрк |
апева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна кол |
вац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош опш |
вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га |
уће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила |
д а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао сво |
да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара |
ља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљ |
д дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здрав |
ац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и |
а згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међ |
д?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А нар |
>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p |
а речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега д |
бродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог д |
се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића |
рата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане |
двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли перн |
господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ј |
иташ како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камен |
разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? ( |
би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Ј |
ече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеро |
ш...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p |
} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n= |
на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има |
вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам п |
вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да рече |
помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокну |
Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— К |
е Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило голо |
це, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, б |
p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори |
лпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} |
ило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја з |
<p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја.. |
ма, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— |
еш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ва |
а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије? |
овечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком |
м, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — |
ском...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у |
!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <p |
ечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, |
— климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, |
или, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај... |
/p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— |
мао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и к |
Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред м |
<pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашл |
... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о св |
/> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Држа |
p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата з |
и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли |
Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам |
ши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има |
рата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— |
Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n=" |
..</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> < |
ном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одре |
<p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића |
<p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</ |
како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у |
шљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе |
ати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p |
бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А е |
ктиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, ро |
убером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких |
о!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кљу |
ешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, до |
— дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече је |
ече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> < |
p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан |
туација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, |
Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> < |
дјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p> |
и.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмет |
реневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од в |
ао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о о |
лупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> |
ио сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, ал |
ре, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице |
једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црве |
ад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p |
им се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово |
а Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи |
народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p> |
туацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча |
он захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Пос |
относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} |
дан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, св |
ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л |
инак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, |
аменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација |
се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p |
e unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и |
а дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништ |
ан брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча н |
вем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао |
ти у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижи |
је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом |
ости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> б |
а претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="11 |
биљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад кап |
.{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а с |
де је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} |
/> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Г |
води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није мог |
искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек по |
Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте брад |
ислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао |
и пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их |
оларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њег |
две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет |
њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред в |
— пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</ |
тојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" |
Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови пр |
он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Ш |
продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет |
о, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на в |
а Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, х |
> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић и |
— рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, б |
а мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — |
p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку К |
а прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вел |
<pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на |
ет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочи |
ко је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је пог |
<p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукам |
лим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш |
а.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољим |
’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи |
, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?< |
вом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — ре |
сну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида |
брадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} |
рио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим |
и и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ гото |
Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, м |
Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone |
шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</ |
> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искаш |
му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика ист |
— ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како |
а с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потпис |
кић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио |
шу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши ду |
сто близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе вар |
уо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче |
држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> |
ео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да зав |
S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос |
друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја |
чи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас |
дном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Ж |
не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице м |
од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика |
полеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мо |
ини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о |
у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама с |
} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необи |
лашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима |
ице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као бу |
било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млад |
колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због |
Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштин |
ави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шт |
p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки |
и моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</ |
е ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, ш |
Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који он |
— тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> |
направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — трес |
господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчик |
је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" / |
</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Л |
<p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, с |
ахну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} |
а тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и ост |
си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— |
кли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јер |
јке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закр |
b n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који в |
ш неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стр |
: „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до п |
Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме |
ек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ра |
е на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана |
/p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дет |
аћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем з |
главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и сре |
н капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег |
ашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је н |
све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметов |
говори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, г |
>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> < |
ћ очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> < |
ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људ |
ви се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о н |
и још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крње |
<p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... мол |
и једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута нагла |
Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а |
ен Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — |
о краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин |
мурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту ра |
’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и |
затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он с |
лавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посл |
на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћин |
ко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контрол |
! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан С |
е им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је з |
<p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p> |
е...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, њего |
бре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је |
д.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одго |
> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - пог |
више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све р |
сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека до |
{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, |
ост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једноми |
и причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! |
зноси само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рек |
с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совр |
се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ иза |
ров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, |
пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</ |
ли у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик |
а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и |
сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу |
виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председник |
школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{ |
p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> < |
а Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p> |
министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час |
те паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на |
ца.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракиј |
а неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и ја |
олице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта |
Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како ј |
ича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</ |
ју, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их намести |
ица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, предсе |
му дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прас |
Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву по |
е он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу |
се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> < |
ту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имај |
му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано |
А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и |
у мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продан |
сланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеру |
ом, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Је |
мну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја |
и лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— |
ајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина п |
уче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пу |
" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то с |
ју.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским |
мили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, рато |
све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха |
иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, |
в бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p> |
Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штула |
леже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош |
ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски |
општи Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устума |
/p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћат |
житељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о св |
а, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— |
и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: уч |
их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд д |
.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми оп |
у.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропасти |
твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, |
мо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу |
p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или ст |
дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за гост |
n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће |
е одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год ј |
родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, шт |
ко изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практикана |
А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нис |
</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташ |
укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то |
Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Жел |
а стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те д |
<pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет чита |
ног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глого |
„честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене ум |
p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један |
је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једн |
он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало |
n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао мас |
дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит |
Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта |
прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој оч |
ну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дан |
елеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао и |
ше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, с |
ече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с ч |
хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај с |
ља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И за |
а ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмур |
се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? |
ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата |
ер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о зл |
" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да |
спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о |
осно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> |
ца...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је те |
на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{ |
иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са ср |
Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољав |
рији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали |
руштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљ |
на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и д |
, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то л |
чак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала |
а дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико |
ристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећ |
} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следова |
љег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована |
мор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупић |
атвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, на |
и куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не |
овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — ра |
ча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и с |
римера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астрага |
поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и коли |
иста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду |
} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни |
да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, |
оди министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада |
какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се |
зику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; |
а ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић |
Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{ |
S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу |
.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика |
ица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ак |
; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћ |
уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и по |
дговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут |
гоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из св |
за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истр |
и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и |
Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... воло |
ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да |
мир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем |
продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: к |
еон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени |
сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ос |
у точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што |
ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мис |
> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си сло |
, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошк |
<p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} |
p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— |
ом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и пот |
: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, |
само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима ч |
<p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— |
овати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф! |
додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и |
из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} |
сли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма св |
ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како |
и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи пос |
} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо то |
но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Држа |
све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће |
они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни. |
ић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни. |
је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану |
то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} |
слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон |
/> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} |
жник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на |
ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — дода |
цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро ра |
то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> |
то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш |
о, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде.. |
слимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, по |
а чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све |
</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету п |
} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Ки |
жавни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас испр |
ните а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем |
главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се |
и земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоваре |
лађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас |
овучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађ |
ла да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд с |
, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милос |
(или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се п |
.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церов |
ко је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслуж |
ек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од |
шлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се |
</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n=" |
а, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја |
рија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да може |
мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито з |
понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он |
стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце |
/p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p> |
Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко |
и народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача |
аша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога |
брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонија |
!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже |
урише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бир |
о буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је |
д, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три мла |
викну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Н |
ећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, |
<pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Так |
ому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, |
аром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око |
ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} |
</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљ |
аше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p> |
етан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, |
} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаш |
а му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, т |
едан.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— П |
једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина |
— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S |
иком утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви в |
ам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> |
>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p |
па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше на |
ћа седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, п |
ће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је т |
о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у |
p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, |
празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрч |
.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли М |
надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се |
је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око |
о није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће р |
шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета |
је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — |
ном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи. |
арских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с ти |
буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни |
тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали |
нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само |
о после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у рад |
и се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја |
диже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Сит |
искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да |
ушеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним ј |
цу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Б |
авице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог ле |
н шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, |
општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом наниш |
о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове ку |
дина, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је |
д</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им з |
а пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb |
а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан ко |
ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. |
{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чи |
ћа партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесет |
на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу |
ом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама |
пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> < |
е истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да д |
— одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповеда |
>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можем |
оњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његов |
шта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" x |
p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче |
арочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је |
народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брч |
бјаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} В |
и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане.. |
авица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крс |
, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу |
обито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате |
који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с госпо |
е воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{ |
моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом пре |
а — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже. |
а, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.< |
уначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје ср |
ну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је |
о господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама |
ња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{ |
кочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ће |
, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволт |
дим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са |
S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилаз |
у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај по |
њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још д |
за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни |
<pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли с |
ресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Н |
ојој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} |
{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Бо |
поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на |
ротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешу |
ше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, |
слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, ист |
сла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена |
влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сла |
ве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један срет |
!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" / |
во, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?< |
иони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто |
он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом |
ича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у |
онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуд |
Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу |
ехани сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и п |
председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p> |
ена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочи |
авао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређиват |
њеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} |
шао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова пош |
, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада |
ти влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе одани |
> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко |
ког ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све па |
непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседате |
а магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозита |
ругу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, з |
гне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво с |
то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију |
си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанство |
{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Ц |
ога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и п |
нам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господин |
у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да с |
нској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је ве |
нски председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет нав |
Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се друж |
шине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу н |
друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом |
е погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— |
кетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S |
<p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да н |
обро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша крив |
суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре |
/p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} |
је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме |
о прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пеша |
ама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку |
нај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Т |
..{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, ма |
оји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су за |
ног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу |
, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на |
иском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за |
ко ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем |
у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> |
е шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у св |
несрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој ор |
Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих пита |
</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор |
је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се |
ивници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога |
и.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки |
још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам са |
ори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чува |
марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар. |
>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам виде |
ешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле вити |
54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколик |
тофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и све |
о.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти |
: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и |
и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Ка |
Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p |
у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква |
Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, |
на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p |
e>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к |
е во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Н |
зи код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комиш |
иђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама ка |
шире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше де |
подине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно пр |
а се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> |
ат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црве |
калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке |
уше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — |
/p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојси |
Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да зна |
креса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му по |
рча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај... |
ј врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{ |
е у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p |
ци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубав |
.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</ |
начује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако восп |
баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном са |
уто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с госп |
и...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’ |
маћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти п |
<p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну |
>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад п |
епа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јаб |
накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S |
се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти |
А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у |
естита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја |
од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто как |
обро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</ |
Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувено |
S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девој |
њче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, ди |
растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> |
да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног |
.</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака |
} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а ч |
чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p |
а.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, |
гло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескач |
— протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади јед |
..</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајст |
о и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде |
служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св |
који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића М |
послица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се занос |
/> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Пр |
p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук |
ја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи |
м перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p> |
p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири га |
за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се |
ламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с в |
а послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокр |
{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не |
ћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој |
— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику.. |
што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конц |
ва, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљес |
појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим |
задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво |
Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шт |
рости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у |
а пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p |
овимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Ал |
кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> |
рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек науче |
оче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије По |
труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти |
пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди |
па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и |
главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Ј |
’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти |
и још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — |
ори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љуба |
ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њег |
ланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја р |
у ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, м |
м стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’ |
да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова пос |
збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам |
а мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чо |
p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно п |
а вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у |
најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, злат |
</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче |
оре, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на |
нији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} А |
о...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресн |
че Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га |
S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p |
о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у |
му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капет |
ољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезу |
дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њи |
оја га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и с |
Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз |
о каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S |
и ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у |
опреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави кон |
апетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао. |
роба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— |
беди народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овак |
од главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки |
а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погл |
p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Суст |
е собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Оч |
кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} |
> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> |
јена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико |
огме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p |
/p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас |
кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму с |
Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... |
, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим поко |
Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! |
, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механ |
е, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и |
во дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији |
у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У б |
, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћ |
лимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна |
тељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бо |
Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи |
чем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, |
— А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> |
то лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћа |
подо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што и |
Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је по |
кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја |
Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну б |
баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{ |
знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели др |
дсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледа |
рекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца ка |
ј крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекр |
том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{ |
> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радн |
иће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Прод |
гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам во |
— дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па е |
драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>М |
мета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — |
е су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S |
дан за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао |
под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај |
служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Ост |
ира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год |
истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за |
ачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше |
Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо ве |
е Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекива |
).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна сл |
е, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јов |
окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја |
а, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како |
анском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му н |
{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у ко |
он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су |
pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде |
пљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па пр |
пс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{ |
</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављ |
овориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечк |
мњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, сусе |
ине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те пола |
Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти |
ђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И |
мо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господи |
дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица. |
по, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закик |
ље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: и |
дно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> |
ик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две |
ветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћик |
унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, мол |
о вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито |
ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа |
олако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и |
</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једн |
ру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобу |
макне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од |
места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се ло |
привом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче |
сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше к |
сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше к |
елимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без преста |
рата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{ |
из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Дево |
— и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањир |
и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене |
те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</ |
али Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут |
ште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, пов |
е заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека |
св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или сит |
м мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>О |
је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци. |
аћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чује |
натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму |
старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра |
пчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, мо |
како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, з |
од једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како |
Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гој |
> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости и |
одан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погле |
капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, тр |
и посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће |
одан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњим |
дин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S |
p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме ј |
је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни |
{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује г |
сланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рач |
<head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Милик |
га треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и из |
Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! |
осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше ле |
{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> |
ању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На |
о ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати ј |
а у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p |
ла Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петро |
гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног послани |
о толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, |
ћамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} |
ћ из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгр |
е да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер |
титеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора |
на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли |
ао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> < |
аф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну |
лужио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, |
рце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце. |
ника Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} К |
је.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина |
бриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек |
Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, под |
т:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к |
и најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — |
уда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик |
<p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница уст |
. ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, ка |
ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир ве |
ије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и с |
је узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на крев |
деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом |
воришта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татом |
осподар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наимено |
p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — |
итељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да с |
дницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> |
. и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се |
тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> |
жни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — за |
весно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф н |
за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викн |
в нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа |
програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свира |
вео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање |
на, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ? |
ли пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Бр |
написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је л |
авца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, жив |
се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу р |
} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...< |
е — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, ко |
<p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и |
еба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} У |
магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у ис |
еда тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, бра |
нистарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дво |
господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он |
ело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, |
жине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев |
рисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода |
Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста че |
зун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћ |
у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Си |
здао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— |
уге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p |
> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше |
, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну н |
литика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — |
нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се ма |
во туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: |
у земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, |
увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије |
с’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на |
оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад как |
Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино |
де је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти тво |
траних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</ |
то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан |
ука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до с |
посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p |
акав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> |
и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — прен |
као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има и |
103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се |
највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: |
ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о |
а врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: к |
неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мој |
страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата К |
орњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> |
у каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крст |
..{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Лугов |
ог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба |
атрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблис |
да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Про |
који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба |
ики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n |
ачки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, ми |
да је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он с |
треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у |
ас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, |
S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који |
што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, п |
учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули |
зник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренило |
х обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само д |
а воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и ка |
ода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржава |
... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостиј |
у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш в |
к, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Д |
е није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско минист |
служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{ |
..</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа |
унтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, го |
ник у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништ |
p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је го |
поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Дес |
многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. |
.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је го |
општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом |
p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" |
{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом |
Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „м |
прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмак |
, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури |
кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа ост |
устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог |
Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га п |
, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p |
и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} По |
нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић у |
зговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви |
се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власт |
Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Кол |
н Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би |
ом прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> |
што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта с |
то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у |
апетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колен |
и озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим госп |
ше и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин ш |
Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Сп |
многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Др |
и дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, |
м капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Срб |
о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео |
срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и поку |
/> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта |
мимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) |
реле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на тр |
м...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док ј |
вету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким т |
са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младоли |
нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да бл |
p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l |
и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l |
је уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криво |
аника да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје з |
аст доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упоз |
а, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све |
е, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господ |
м десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљ |
г народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон |
итамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капе |
од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, |
.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срез |
њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за |
аше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало н |
ране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</ |
Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и |
ече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>Н |
ишта не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодо |
ну Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш општ |
аженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> < |
оју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p |
ричам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} |
до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо. |
</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p |
о.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} К |
по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушк |
сали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> < |
чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше |
>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напр |
то је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испоред |
да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес о |
ше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обу |
најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали |
е купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича |
што плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет изра |
Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових у |
{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; ваше |
је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна |
.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, ко |
<p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на |
о мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се ! |
. за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, |
а.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.< |
/p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина |
се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо в |
— а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке |
ци ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био |
познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шта |
коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је |
Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше! |
="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, о |
невица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску |
емојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам н |
тан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца |
крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, пред |
p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљас |
!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мо |
није, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министа |
предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпан |
ог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здрављ |
д грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{ |
вољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје |
.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући |
Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у л |
еротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о |
ена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ... |
шег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хриса |
чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — т |
Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За |
једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу |
чунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређи |
. кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па |
, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — в |
ише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гро |
ника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамен |
адин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам |
преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и |
је.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је... |
!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранци |
дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Т |
" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како ка |
<l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере, |
судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} У |
пир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о це |
осланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи свој |
том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, ова |
а да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка |
у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху с |
— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} У |
</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе де |
бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, |
јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћи |
а !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S |
.{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пу |
у промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испегла |
ано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче |
ку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се колик |
к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за |
узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца т |
ађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску кан |
арију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спрово |
зарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико д |
ицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Каз |
S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа пре |
гов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се |
ица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасо |
ци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни први |
ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е |
естричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је |
свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе ви |
нице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био |
дравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија |
а се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Им |
у славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Уз |
мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим |
оде!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69 |
рама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугог |
а леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак бех |
пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је |
као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом |
што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p |
едио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од п |
а, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Је |
у и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо.. |
ц!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак |
јку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима |
S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n= |
S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од к |
да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} |
је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то |
Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и в |
што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зор |
зјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови |
заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p |
од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти каже |
лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p> |
куша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мај |
не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блуди |
> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— |
и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говори |
говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> |
те, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нем |
ће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми |
ји...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</ |
кни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравиц |
они прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме. |
ја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с |
! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ма |
Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола |
добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где |
па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p |
ети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да |
о молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за не |
<p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Го |
драво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога |
а прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, |
У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батин |
му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни ре |
стише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуч |
дициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пош |
(стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће д |
епет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да |
у се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као најверни |
а пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одоб |
је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И с |
који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му |
љаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, |
мо да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, к |
чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дош |
ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде |
као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S |
се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</ |
вади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну |
>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле |
јно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он |
ик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb |
р човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депоз |
<pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао |
ослу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девет |
ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ |
ваним чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, |
а Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити ј |
прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме |
дине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају |
а, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан |
он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што с |
а нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те |
у кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— |
.{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не |
ји нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао с |
ан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски ле |
године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме у |
— али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размач |
Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, По |
ија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb |
ији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је пред |
10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну |
а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида |
S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају |
што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса |
p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и |
ео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Ј |
ок ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— Т |
{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, по |
} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на М |
ло — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, |
адовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од С |
а вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је |
у“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година |
> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се |
поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо |
<p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, |
ести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко |
, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико н |
од, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, тво |
ш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш |
зе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и С |
ило — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако |
иде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије |
S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министар |
гуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</ |
ване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједн |
екајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Ва |
је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на |
Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију |
ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те |
је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</ |
ата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на |
рочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет |
.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, |
и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p |
вала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, мла |
ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средове |
, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабач |
а сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и прив |
вокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта у |
ла, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што нар |
ђу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћ |
мири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао |
сподо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом оши |
и је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи |
се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега не |
упа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у |
уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је |
засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи да |
<pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај.. |
ја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио |
власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесе |
о тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечист |
марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за |
рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Мари |
>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> |
, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Троји |
> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и с |
у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на |
/p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — реко |
ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му |
>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај |
ланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, ка |
докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" / |
апетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плов |
а помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n= |
ију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, |
капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате |
.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, п |
ндури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда |
и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућ |
кућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше ба |
о и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље |
e> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га |
за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у дворишт |
и“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су с |
нко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} П |
подар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред |
, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов ст |
покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и т |
званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљ |
и... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу |
/p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћ |
Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли |
расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— |
адић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе з |
ра, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од |
исељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} |
занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој с |
о и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било го |
јадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{ |
љем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се св |
ај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака |
ођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, |
ос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{ |
p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као |
ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада др |
екок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе |
ш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} |
, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, пос |
око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Б |
{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико |
је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живет |
.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећак |
ишта, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак науч |
председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председни |
лавом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — пог |
о у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом бра |
е неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, т |
одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко пољ |
Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... |
апетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује |
ћи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, дед |
тује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уве |
p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи пра |
номисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима |
га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капета |
држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опи |
таше.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви |
и.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> |
вета, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Ста |
<p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одр |
же на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата |
/p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта вел |
{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у о |
S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} К |
/p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — п |
„многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, |
р под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет в |
у, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли |
стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину |
Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник |
...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} |
з извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У з |
хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опе |
у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали |
ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у с |
у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У ос |
ланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и пре |
/> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и дво |
S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смеј |
оре, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочи |
иром.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, д |
то благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто з |
од, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Госпо |
> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на |
е странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и |
луште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле |
ду по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p> |
х могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, |
а није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник |
="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</ |
е слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи |
ико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здрављ |
it="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не |
ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријате |
здрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зн |
рупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас |
<p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место |
разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом мест |
на навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „ |
ше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: |
ћу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће |
им путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начел |
рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер.. |
о девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</ |
не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху |
у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по |
и му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, |
плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По коли |
ко ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, |
сланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни |
кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p |
ику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како |
дник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Ха |
/> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по вој |
p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— |
ване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> < |
е зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још х |
а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{ |
ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му |
бџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредо |
> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кр |
.</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед струг |
а право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S |
аму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих. |
, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</ |
еде ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче ру |
оче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитељ |
опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, п |
о, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — разву |
лобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Гос |
S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и |
ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p |
мурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону ш |
тије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомр |
жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или |
, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном пос |
графе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је |
ана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да |
и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради |
да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он |
преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверс |
Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан. |
/p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бр |
ундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли п |
дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску |
и.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије |
агледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Пом |
трљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, |
ете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, зн |
капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро д |
кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — реч |
, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић |
живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> < |
рке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Сим |
има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, к |
са, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме д |
о, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} |
да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, не |
смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" x |
а, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог п |
твом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о ч |
јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин минис |
се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премеште |
истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли |
— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу |
аплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабч |
Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској ф |
Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега |
ра!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови ст |
хана) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и |
изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} К |
заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече |
то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се кап |
} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обо |
Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то |
Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уоз |
>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Н |
ај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село |
елима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви ж |
апетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и б |
лаву и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит |
еди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни |
ри се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Бр |
врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Т |
тао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капет |
меравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших |
и, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за јед |
Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу и |
е око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго п |
Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p> |
димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> < |
млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор |
ад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, |
прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти зн |
.</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазу |
ући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узв |
ија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмен |
о, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} |
апоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} |
/p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.< |
ам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ак |
а.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по |
воје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушил |
га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби |
ђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секре |
је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p> |
веру! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> < |
ојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже |
око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе |
Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и |
/> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Кр |
е нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да |
ану руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист |
о именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачко |
n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} |
а дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Маслов |
лагосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе сто |
реза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каж |
<p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, д |
н што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што |
Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике |
ведио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p> |
> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p |
p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рук |
...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан |
знио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари. |
и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, |
за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим |
једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — |
ва полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</ |
Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, т |
, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S |
Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише по |
не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, би |
од ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога |
хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унес |
о нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин |
је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укр |
Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да и |
же да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто ве |
, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни прија |
скадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног |
дости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задо |
јем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, |
многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић |
p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њ |
, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шт |
у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче п |
и... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, з |
као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у со |
му мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду |
ру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> |
ека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве цен |
а, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај |
политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију |
више симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — до |
у, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити ме |
е и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа |
p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту |
е зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p> |
лук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... |
ок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p |
ј цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем |
олико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у |
ао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, |
сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војс |
чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с њег |
е сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у ча |
да у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разг |
{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже гл |
е си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се С |
м, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гиб |
идео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу до |
о је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко |
p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да |
ко је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p |
а, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цик |
главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, |
спраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, |
икну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге. |
истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је |
ог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака |
и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује |
а ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе про |
оле, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало |
у у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнес |
S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да |
до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају тол |
ади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Зн |
..{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, |
>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир |
/p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник |
да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја об |
ему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али ње |
дрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала |
д Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у |
нтролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог муж |
ко учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада |
стина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још јед |
о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капе |
е сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо |
га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па |
е у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S |
се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш предс |
<p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шт |
тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана ја |
— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, п |
те Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столи |
природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберов |
ло се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису пом |
Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и о |
да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мој |
ственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као нар |
ћа, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се к |
од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр. |
и, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је |
но и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмако |
две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !.. |
p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну ка |
анско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одјед |
кну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — наст |
убима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева |
аше.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, |
рангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли с |
ко врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и п |
еви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,< |
а Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуш |
> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то држ |
ржавни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштов |
ђу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... |
ић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држа |
е у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан пре |
државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на |
воје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у как |
њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да м |
ра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — дод |
’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се |
ну да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „По |
дару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p> |
остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог б |
зу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца |
.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зор |
ну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита М |
н је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па |
млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим |
..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Прод |
се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородн |
А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу |
самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да го |
на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} |
} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полак |
и !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и |
<pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> |
да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капет |
еднако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с |
/p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које о |
а, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ам |
којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић |
иликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свако |
з задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобича |
ечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на ле |
у, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p |
е насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми |
на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капет |
..{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју& |
бу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, как |
овром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом пос |
д отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве |
својио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Мили |
ве седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога м |
његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслу |
о болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па как |
..{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капет |
не...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и нема |
{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћат |
Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна |
>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: |
— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорн |
, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружи |
Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваљ |
} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири |
е тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дош |
Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке судни |
{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’ |
знемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је |
ло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа је |
како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — пре |
кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом |
ови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, |
{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вер |
јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу и |
устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И |
реда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја са |
е да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и с |
<p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па |
поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства |
нећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— |
Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мо |
, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.< |
им људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није н |
Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путе |
рчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак |
} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из соб |
ића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који |
о сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштениј |
дседниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне |
и су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, |
на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу сто |
— дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трља |
<p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору |
кикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контроло |
мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у |
Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца |
} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.< |
ану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило |
ла, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обрен |
каво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, |
меном напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На |
е гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким тур |
е уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је |
ана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p |
Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном |
т. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и |
помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> |
ђеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени |
јдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је |
вима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе |
е зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим друж |
ци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те у |
тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...< |
кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви оп |
кола по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане |
некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{ |
јишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особ |
сло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуци |
>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута влади |
pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се. |
сука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе |
{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек |
стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> |
о састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— |
м Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пиј |
ећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље |
на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А |
и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за |
приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „мн |
ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе |
дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта ј |
господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га |
еко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој |
какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p |
да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућ |
а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, д |
, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисанти |
ала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ва |
остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана |
и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег |
ву затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца жели |
е народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и |
уди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! |
у главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао |
х укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и д |
ули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и |
дравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; ваше |
ја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Милик |
не их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише |
— рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе к |
ти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још једа |
рцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви ак |
и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страни |
олим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, |
Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на сред |
ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, ч |
Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, |
<p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} |
Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто |
вот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетан |
њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, как |
рвус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p |
јег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови |
> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало .. |
Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</ |
ди чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здр |
воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А |
в па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — п |
и од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, |
и нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У пос |
ник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечера |
одиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека |
иму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазари |
а кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да види |
на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више |
оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гра |
ова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} |
се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећар |
отписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугог |
пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар |
у Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не п |
>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест да |
> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> |
, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десетор |
вао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, гло |
гачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На с |
јсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Из |
ка и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча |
, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам |
— подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и |
би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске судниц |
а, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, |
ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неко |
с’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јер |
то деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници |
ажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре. |
шло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што |
неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> < |
из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и |
и се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловц |
и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су с |
ој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља |
, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијани |
ендар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шеш |
азгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Види |
и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, гос |
к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— |
ане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи |
у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а |
џије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на |
стелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радови |
те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за |
е с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седе |
за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како |
мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска к |
те — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" |
е Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник |
ину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну |
ни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћет |
еротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и |
е нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи ру |
до...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо |
ће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини |
псеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} |
..{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" |
вој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p> |
рићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питај |
ружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров |
ан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа |
{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} |
p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па |
подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, |
њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, највол |
аћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас де |
преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разг |
бурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда |
у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи де |
</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S |
посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — р |
ротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, |
..{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одј |
’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи љ |
мен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсил |
ему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она |
рећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У мех |
да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће |
г балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што н |
овек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно |
Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита |
ила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се на |
човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S |
а колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више |
относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печ |
ст ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угос |
тојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то |
ј влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор |
одишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у зак |
те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву |
се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, на |
не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов су |
говара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{ |
лим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зн |
сци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписн |
у се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а ода |
рујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су п |
љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу пле |
{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћута |
амо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те |
е, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао |
<p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n=" |
а се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и |
м, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим |
ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени... |
госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превал |
пам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p |
е водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} |
е то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он пр |
, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онд |
е.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима |
е.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} |
ене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже |
им лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</ |
оритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капе |
опцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — |
ио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, |
/p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја. |
власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, б |
<p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на |
во их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први |
.{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачи |
е јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци |
" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три пр |
адбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћи |
сни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својев |
подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претва |
ч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а то |
м, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја ј |
/p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и у |
еста их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар д |
Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа |
о шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, б |
а.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми нов |
, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се п |
у ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви |
вим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, |
ланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, |
обратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Со |
ди, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, ка |
...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер |
— додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је зават |
у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин в |
{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канц |
оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је н |
...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запита |
господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати |
учак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од ку |
итлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и ист |
ану руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту |
направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим |
— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се н |
а се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обича |
о.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рек |
. молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n= |
</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбе |
али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то |
{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра |
ти.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме |
а било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и мах |
и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће т |
мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— |
и ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што |
о порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: |
b n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Ве |
авио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терет |
је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, гд |
="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је з |
дане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} |
су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на п |
и, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слобод |
народни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображен |
о сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ |
брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — |
Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранин |
слетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Ст |
хар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је? |
стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а ш |
, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте з |
злану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти |
нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну |
унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, такв |
председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о крем |
и се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и |
4" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, |
љена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относн |
</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво са |
ете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо н |
д ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса о |
/p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n=" |
прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не зна |
то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се бор |
че.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} |
з нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити |
у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је |
аци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни госпо |
е...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша? |
ша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Тра |
диже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — реч |
давати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопа |
а, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке |
та веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја |
господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, и |
ићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом... |
уцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и стран |
усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. |
реко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, к |
молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Е |
о, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па и |
</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — |
у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један |
/> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи |
а, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чек |
Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов п |
то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег коман |
аг ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лаже |
ла, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, |
вом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај |
о ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те за |
омишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Сто |
разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председн |
он... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на |
Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о |
ви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја г |
нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па |
, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Он |
н се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким |
е оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан |
видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’на |
сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. минис |
<p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то ј |
рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врат |
мо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође прек |
чи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{ |
то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарат |
што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не |
} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Не |
е је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у |
и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласко |
ричати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближ |
</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе.. |
асмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему |
ри се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи н |
у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледа |
ад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде |
е насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они |
ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пре |
ази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата ј |
петан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на |
— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се. |
један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па р |
> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’ |
ијатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговори |
p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жа |
биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је бац |
p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, |
ручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.< |
авио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући |
иха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани |
{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци р |
усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђе |
еш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да |
на је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је постав |
припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо). |
— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О |
познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p |
е сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем сп |
да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табак |
nit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај ср |
капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S |
та љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p |
крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе |
д, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (се |
озвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше |
м: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмл |
ловима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос |
{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он |
ротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ д |
дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали |
: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки |
јете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p> |
ине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчк |
/p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди. |
берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p |
а косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, раш |
затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плав |
да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али |
челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врат |
намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно и |
о звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе ко |
е и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има |
ви кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није в |
пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље |
ља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси кос |
ли на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испре |
.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, |
Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка |
к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о |
ој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамн |
!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мој |
би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околн |
х воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио |
, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му бра |
у.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадиј |
а оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та |
паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у виш |
ре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у до |
ца, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> < |
д?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противниц |
Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p |
<p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја |
дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш |
ли из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> |
еко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <q |
ионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја |
шу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан |
овима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, |
е (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће |
тестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем пар |
а нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро |
што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим |
и — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га поз |
више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива |
а влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и |
— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код су |
е сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се к |
од изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Ст |
је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхо |
„Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> < |
та! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — |
ме Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} |
реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина. |
он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се д |
њи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удос |
ракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко го |
еђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Ба |
жно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још |
жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и |
дравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље |
ет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> < |
емо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, го |
Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Та |
вић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме |
<p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико |
колико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђе |
?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо |
!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> |
у.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не из |
и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине мини |
ико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: |
злен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милу |
е, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што ра |
етановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао с |
че, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна |
бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем |
} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима нек |
вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</ |
музом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам |
6" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— |
Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у обра |
јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да з |
ж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је чове |
.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи на |
ишта не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не |
то је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли с |
релости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом пос |
поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утер |
од мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{ |
ег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаш |
сподом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам |
е таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... |
т, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да |
али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Јед |
едно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} |
ла тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена |
петан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм |
дима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири |
јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n |
<p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, си |
увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — преки |
2" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву истори |
трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам д |
оскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник |
Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Б |
{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се прија |
<pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p> |
ицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под расто |
је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он је |
прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли |
премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о д |
браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, |
то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до |
носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који по |
све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сис |
а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone |
p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наст |
ник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко |
огопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам го |
то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин мин |
е.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Бео |
!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад с |
језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још јед |
е, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су с |
е, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> < |
{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и |
шом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради |
тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му б |
ћемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок |
је њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— П |
дур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> < |
наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да |
се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! |
р, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у шк |
ко је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да з |
p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат |
унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> |
е мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет |
p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре јед |
Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, е |
да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општ |
подин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из П |
идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Мо |
наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже с |
угови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искаже |
е... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо у |
... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна с |
а декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... о |
лас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... |
мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече |
ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и в |
је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који |
идим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p> |
настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Др |
репи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ по |
огне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где |
леуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а т |
о, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби.. |
е стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засука |
су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највер |
ридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — |
на све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два мах |
попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће |
/> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и |
запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — поче |
!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се |
ок у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што |
је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако |
еђу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на |
Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанст |
ако нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господ |
шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес |
господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као шт |
...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком |
, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код ку |
смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те д |
га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени |
и не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ри |
ине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола |
да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом |
чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на |
иге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим... |
ожји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, |
трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на гале |
ојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, |
...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S |
риликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она |
.. сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме |
о је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може. |
ај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути |
опе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> |
итеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и |
се и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно |
ај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од најве |
да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте |
ављена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, отно |
ење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту рад |
посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународ |
напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господи |
<p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно |
да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки! |
нашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће повр |
раго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос... |
ој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жив |
на кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића |
е <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда з |
ошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Је |
pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помоз |
а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, пи |
Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза с |
аницу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана. |
ан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала |
тре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната св |
ала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио од |
ваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој рук |
вече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њ |
} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" |
ази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али м |
да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жер |
на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће |
аља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески на |
p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим |
сци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} |
н сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се |
Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти |
е се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, р |
ње од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, |
селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, н |
е повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и ле |
Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је |
глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, |
ише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе рег |
а је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, у |
<p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p |
апетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни |
скочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале |
...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа озд |
p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <p |
динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, |
</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и пон |
дера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има |
какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> |
Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У в |
<p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска |
Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с |
/> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са |
шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла.. |
ло, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше |
S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат |
није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза |
д деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купус |
на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пан |
ји су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, |
у !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочи |
нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је н |
рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, |
ворник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капет |
рно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S |
кује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и |
p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у ва |
: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, |
гло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" |
:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартиј |
амети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му н |
/p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Ж |
!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да |
<p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — |
Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p |
Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре! |
посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... доб |
аповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него |
им те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу црк |
, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор |
лила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо |
плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте |
ну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — |
рчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а |
а, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</ |
а тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, |
тарији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда |
{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто |
и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{ |
знао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас |
мо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ |
то је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И |
ркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — |
! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свец |
е... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три |
начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S |
} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да |
гару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — |
Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није |
да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове |
ад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ј |
краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, |
.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара |
е, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за го |
затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у ш |
, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Пр |
једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, |
даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу |
S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не трев |
ате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо т |
дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, уст |
теља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тим |
мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се |
ателно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Р |
ун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста та |
, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише ст |
капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, вод |
олове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместиш |
а од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ј |
Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>П |
аправљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к |
и.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешт |
младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, |
о, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, |
.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <p |
реметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаниц |
а у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они оста |
потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко |
к, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа м |
<p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим п |
Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам о |
и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени |
ић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема т |
који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао.. |
ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те м |
И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини вид |
да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђек |
о.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</ |
се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Ис |
радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} |
свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено че |
ила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке с |
чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над со |
’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуп |
то веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И |
ега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш кап |
г учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој |
г Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Ко |
ед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака. |
се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад б |
икну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко |
у, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако |
ају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић. |
та.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и |
вару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те |
, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, п |
n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити о |
а је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, |
али, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала М |
ло о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, |
ам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио |
...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Ста |
ар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кић |
> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло |
д си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p |
бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практи |
ео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пр |
а кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђе |
— рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити ст |
— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољ |
, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{ |
: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Мил |
десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контро |
n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послу |
се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S |
Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанч |
ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни |
у иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило до |
етова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у з |
је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној |
сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у |
села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стој |
аше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изг |
рсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с јед |
повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и отн |
у и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} |
а, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, т |
>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, п |
} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола се |
ече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, |
отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — ре |
к безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— |
своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> |
ва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама |
ћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <p |
а нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p |
радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња |
пка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> |
у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича |
у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича |
в. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и |
власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекрија |
ћа „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајућ |
авађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта |
водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду. |
<p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, |
о сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овај |
та тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана |
Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зо |
еротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће изви |
еротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће изви |
лне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стев |
ора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се т |
журба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети |
скаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Ки |
пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Осле |
Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну |
ту са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. послаников |
лижњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво |
подару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богм |
ром непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само сл |
вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... отно |
рним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општи |
рвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутр |
сага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>О |
едовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и |
се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћут |
ани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јах |
ао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке трећ |
гажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо... |
чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију |
а (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мал |
сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</ |
е књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и прету |
<p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим |
андур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погле |
} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и |
ва, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, |
м чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а |
и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преис |
и се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних |
вика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, |
ти јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као ш |
смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине |
шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора |
а здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао |
и Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господ |
/p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, |
дравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> < |
стовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На го |
ред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она сла |
и, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта б |
<p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко ј |
руги дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, |
једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије |
цвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и с |
ат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, |
а ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не зн |
коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће |
а и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном угл |
десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цеп |
уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб |
столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свир |
е се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помо |
а дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи |
нам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим |
{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за |
машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без по |
е, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „нач |
ча Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсил |
Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест |
и шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чинов |
е, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p> |
pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говор |
у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви |
S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што ради |
ом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти ре |
е она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш м |
, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњ |
тра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од |
а он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном го |
аде, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и |
рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, госп |
редан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче |
одан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да ниса |
Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичн |
ша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ |
p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — |
огопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застиде |
казне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није |
Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, |
и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он ниј |
де су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, |
је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Пров |
Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш |
n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} И |
је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} |
тво</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, |
т дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> |
отписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да |
’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије |
за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — и |
имо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механ |
да своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће |
анка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог с |
, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они ку |
а су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, |
сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Заш |
"77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод |
ио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, оста |
тојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате |
хане.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом |
две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пош |
Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, |
...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div |
леда у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва |
ишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите |
?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта в |
це хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и |
, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н |
ани кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам |
у посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа |
људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" |
људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини |
а, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро д |
/p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спу |
носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> |
рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="6 |
атра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручков |
кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да |
тог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки |
, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се скло |
— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих |
хово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће на |
еда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако и |
сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбуниш |
/p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио с |
а народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мос |
ло ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељад |
> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, |
је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите |
одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{ |
} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> |
а, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њи |
па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилнико |
етри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сеља |
рић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> |
ја уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а ук |
и, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174 |
главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јован |
ена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролор |
нио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам |
г света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је |
а се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по |
..</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало |
> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На свак |
марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци.. |
Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" |
p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, |
обу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У |
је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Ка |
ака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан |
е живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, |
у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа |
алази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће мар |
S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многа |
ашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком |
ујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна |
S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ћ |
о из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Де |
ић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кић |
а шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} |
доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се |
врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извини |
с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји а |
ивели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча к |
бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу м |
мурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то |
> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p |
-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет |
/p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо. |
Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мој |
мо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова: |
p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Ки |
ог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској кан |
, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављал |
} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час |
> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> < |
ад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, |
онтролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кућ |
о...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} |
контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под с |
дниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим |
и, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта |
и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије |
трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; |
— поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: |
> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> < |
новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош о |
ревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране |
n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мис |
из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а слу |
ао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим по |
газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...< |
у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио ј |
и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! |
вник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо |
ви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу |
дин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" / |
к био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их п |
туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 |
ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла |
преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од к |
дин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пр |
збира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад го |
, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим |
<p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јер |
сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метн |
руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик |
отије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, ср |
здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и |
Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> < |
а, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да вид |
а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, |
вест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Ш |
д, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантиј |
оћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, |
а сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и з |
рпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како |
ица седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... н |
пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до проз |
Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у |
уће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никит |
воришту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет ту |
p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи. |
и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, |
(плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је |
{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: |
магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обуз |
ри се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премеш |
нао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осо |
<p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћ |
фактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо |
ременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— Н |
! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође прек |
е би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком |
ли министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако и |
.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, |
, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једн |
кић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и п |
канице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рук |
своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да |
чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта |
прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква |
мену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, р |
ме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хте |
диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насли |
примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда... |
ла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо н |
Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ра |
ари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који |
о, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се |
пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је шк |
нутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан |
<milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као о |
уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље ј |
<p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он |
о гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је |
А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има |
Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застар |
е ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда с |
ећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док |
ото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на |
списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за |
совачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас н |
подине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба |
се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмет |
што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А |
тар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет |
Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију |
Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p> |
ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нек |
их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, кој |
м ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад п |
> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — ос |
<p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p |
ћа.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сут |
ју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо |
бљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица ско |
народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чин |
му Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.< |
аше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече, |
нике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре |
>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; ве |
ју и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури п |
помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивањ |
аво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше |
} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег |
ој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радо |
је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брз |
тву, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и до |
n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића |
а потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Ни |
оји су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљ |
из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабо |
е руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремље |
ретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси |
> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, |
њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, та |
осно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин |
— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукам |
реко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити |
иза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, |
ца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје |
и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу |
{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у меха |
рави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је |
з велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, |
је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Шт |
ра — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступ |
</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издр |
S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа |
једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје |
он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а |
да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између м |
и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стев |
ко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који обл |
иљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ? |
колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.< |
чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> < |
у.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани прив |
ти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао |
емундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли |
А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад |
школованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цај |
ио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је је |
пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухв |
Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да п |
ника по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захор |
Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се |
Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и нова |
о као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?... |
ену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропас |
канти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрав |
и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта т |
зи, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од |
Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мр |
ацију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли? |
зора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијск |
<p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељад |
нише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.< |
распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу |
пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му ос |
а.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, з |
у метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио |
ако знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p |
јем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> |
Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш |
о општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нан |
ногаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Гос |
. таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p |
Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На п |
..{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава |
погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Ш |
ста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскр |
ров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!... |
к Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже |
не, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, ко |
ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се нас |
дан млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли ст |
обе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div t |
он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Е |
пу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу |
што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тим |
о и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? |
сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам в |
Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер |
има и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здра |
е чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На |
{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, п |
ији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве |
едлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и загова |
о.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било о |
.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Го |
p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ј |
с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибу |
<p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку р |
— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде |
И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да |
рет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си |
омира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значи |
ту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, ко |
ају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не приз |
ник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча |
д се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче кап |
самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужнос |
макињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукн |
уначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, |
у ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — а |
ислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њи |
рља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку ј |
руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где |
?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја н |
Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле |
чи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!.. |
прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S |
посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... |
ег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођ |
т, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако ни |
меши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико им |
х крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима |
е меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава д |
Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља кап |
писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије |
у...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо госп |
“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимо |
кивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар |
на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ |
ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш |
укаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} О |
о донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, |
о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је |
зволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> |
, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — при |
м да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а о |
стали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље ок |
{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића са |
јаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у с |
<p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то ј |
око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и |
>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку |
Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан |
И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} |
з обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче ч |
е чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и нап |
ресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланиц |
ећ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разгово |
чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183 |
икну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита |
договоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код |
ања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна |
ун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газ |
нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине |
бавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старос |
за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окрену |
тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни |
су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом |
јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Ки |
.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера |
у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала че |
да се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје |
’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да |
седа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког ра |
нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Про |
чен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у |
елу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Пр |
притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам |
о Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти |
власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још |
ан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у |
батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је |
их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (К |
аметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не |
ма плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb |
уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ |
смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служи |
онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли л |
ворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... |
зден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! |
чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, |
м, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагла |
мараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче раз |
ће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликам |
, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} |
<p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад с |
идића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <p |
шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким посло |
има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Поре |
ну дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабран |
Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} |
одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двори |
ло на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би |
е капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам |
ра!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> |
и је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујск |
ска, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с п |
ин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од |
канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса. |
ности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господи |
им не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар чи |
негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина мин |
е, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је |
д урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и |
у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времен |
.</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо |
у у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да |
мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он з |
шо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче |
руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, |
и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.< |
дио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По |
а!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто |
рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми |
{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узм |
нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог |
ног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви |
/quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам |
Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашо |
спођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичн |
ињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачар |
у собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судни |
у „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом |
онешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу |
бек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта рад |
их салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде изв |
ија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честит |
> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири |
} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстарије |
Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за кру |
ају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има |
по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, |
те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чи |
.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они у |
и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог |
ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} |
тео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће |
и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја |
шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, св |
е знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре о |
ину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> |
док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходн |
н човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезек |
највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премунди |
наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Ју |
икаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.< |
лим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља |
ј и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила |
у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени гов |
ј задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић |
ди, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на |
а се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да ради |
Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео |
ам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими в |
у у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, за |
е зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, |
идесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној прес |
поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</ |
си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд |
раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. |
погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице |
е збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још |
на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ћ |
ење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнут |
к сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па |
S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загле |
ас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за |
ма говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а |
...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима. |
, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да |
ића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће та |
господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне р |
ри.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} |
ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и |
ленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесе |
ој владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам |
да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питањ |
ну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих пи |
овци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.< |
из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У |
азаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <miles |
столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим год |
еограђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак бр |
едника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</ |
даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како |
це, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту с |
орбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да г |
седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору |
миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса з |
би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> ист |
— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на п |
.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> < |
ч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза |
из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвет |
голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: |
шапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свињ |
шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје |
у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим |
на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масл |
десету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне |
петан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „П |
о ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: к |
звршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица ту |
Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није |
Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугач |
уних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и у |
и како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Ис |
људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога |
е „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафа |
но изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакшира |
...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подма |
а.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удвар |
би, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу |
на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче п |
м стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Ал |
<p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе н |
реба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на у |
партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — |
ам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> |
на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напр |
— Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здого |
е смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S |
ала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се < |
за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на |
<p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она |
— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу прав |
Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на |
ом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о б |
рујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> |
како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се |
pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им ј |
="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свекол |
оштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и с |
ротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не ма |
аслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је |
p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и С |
ће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не д |
начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја |
ас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца |
. кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни |
ице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Сед |
рижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} |
Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече изврши |
воје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у |
данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било |
и начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликић |
</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена |
од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти зн |
и је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да |
ију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог нар |
ли, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десет |
члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Прод |
пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнут |
едовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошк |
а.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, о |
о одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где |
ни је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси с |
Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практика |
стављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је ту |
резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим |
дић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрач |
ша...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разу |
..{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, |
/p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, |
цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p |
у је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шарениц |
кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле |
и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу |
ђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, н |
} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чант |
му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа |
ажи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Ни |
<p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (круп |
ски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушн |
te> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата |
е сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пр |
рет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде |
о! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коц |
капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури ша |
чалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране |
г Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИС |
роман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер.. |
одинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет |
који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се |
ти у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџи |
> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>екон |
је тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да |
о од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима |
ало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добр |
сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а |
<p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде |
р.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он зн |
Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подми |
нате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да д |
<p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? |
ели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, |
срећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Проти |
арод, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Гос |
{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово |
јсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попр |
а ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве љ |
мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> |
тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Ј |
и прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита П |
у на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозор |
е, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, |
емој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, у |
ете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Да |
а на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан и |
коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! |
ка га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Ниг |
Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути |
мо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{ |
благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе с |
се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си т |
ако ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - |
</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај |
</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попи |
d> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је |
, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо |
напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Је |
аводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше |
о употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капета |
тије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословиц |
мо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он се |
а видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па |
<p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, ал |
..</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Так |
свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и |
пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старц |
! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете с |
је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадн |
наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће |
ојој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плав |
да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем.. |
одужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта |
два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако |
одана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n=" |
не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за |
а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S |
— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се пу |
вилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша ид |
и и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су |
један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— |
е молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p |
и образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p |
ајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све |
ћу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у се |
бом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјави |
то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтев |
Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске судн |
зиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жм |
највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да |
, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите |
.{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не ка |
.</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које |
је Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и |
да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га ј |
ата свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловк |
е или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помаж |
у, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше |
и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бра |
се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, |
вим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{ |
јући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче н |
ом такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми |
ко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам ч |
што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и |
у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, |
оше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као нар |
Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бо |
само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило д |
} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица |
пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је и |
те?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћ |
овара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била ки |
и у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У |
а седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад не |
а ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове кућ |
чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и ун |
>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стој |
Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрил |
ало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — раз |
вајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — за |
бњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије |
За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађе |
ио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жес |
>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуч |
а леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан |
акомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупшти |
а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" x |
учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића |
о казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: каз |
и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић мет |
вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом |
коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом < |
је наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон |
.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, пр |
т!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и |
кајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p> |
, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу |
е делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: г |
ођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Б |
ине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мој |
ићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме с |
о колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</ |
вори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа |
с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О з |
из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да |
час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} По |
и.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, м |
рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на |
говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај св |
>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника |
мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, к |
</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не |
причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S |
ана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спас |
е...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке |
есном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам реч |
та и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило |
— прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се |
ред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозор |
сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с |
уње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, о |
не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог |
ј се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао. |
тпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у |
невни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне |
чник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после проч |
пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кић |
био одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума шт |
кне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак |
до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капет |
а да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, |
је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсил |
ове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и к |
— узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, |
н је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... |
вољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је вран |
ш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадн |
ћ, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жак |
p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редо |
подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила т |
десет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к |
"80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим |
дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војничк |
јиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз нај |
рсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на сто |
.{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} |
>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n |
/> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе |
ет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А гд |
<p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, др |
д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Ни |
сет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. |
сеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а |
лужим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики |
ало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дво |
тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, за |
дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се |
да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празн |
е, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у |
: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у мех |
тељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од они |
т.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе |
чку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и тро |
ењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{ |
шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалил |
идићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа к |
е многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш |
Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то д |
ца у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И б |
радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајк |
Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прст |
Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти |
твени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом |
цију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, коман |
е звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Ш |
мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћ |
дне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људ |
’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног д |
ите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на |
<p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила |
па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овц |
р, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао |
на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb |
не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни љ |
..</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај |
а два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — оби |
} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцелариј |
рче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p> |
апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом |
ужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да |
аницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш |
жу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варо |
петану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било п |
господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи |
Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: |
ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише |
у: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја |
ремер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде |
раже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто |
су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог |
м углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђа |
чио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у уш |
а.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, |
ки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p |
дници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун |
сад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, |
штву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те друж |
ни друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде п |
сав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, |
корно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Ст |
надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви с |
. нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их |
сподар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="15 |
талом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у |
— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим |
— рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Жив |
трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети с |
се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, оста |
уху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у |
тојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселни |
ца уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим |
и, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе п |
и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразни |
<p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Ј |
шке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још |
и и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом |
о до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</ |
ају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, в |
</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина |
дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза ваја |
д сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, вла |
м годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} |
тна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И |
а јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу |
ким сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамуз |
/p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти кр |
осао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан ч |
ућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше |
диже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} |
шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, |
овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа |
ним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које |
сак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{ |
ко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дуб |
— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— На |
је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> |
Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, пр |
р!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте |
даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци н |
ик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</ |
имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као |
а истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да |
.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} |
о крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, |
поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћ |
{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с |
куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу пре |
несе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио. |
ца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о п |
тупам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> |
у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у ов |
, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна и |
н је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозв |
> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик за |
м врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му ка |
, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времен |
у слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не мо |
синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се |
} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} |
ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу |
ју, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> < |
.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’ |
S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" |
— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с |
води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић |
та.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече ко |
<p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} |
шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми |
S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S |
<p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти |
дне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?< |
ад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га з |
Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо |
, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и |
кују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају ба |
ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један с |
а и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и он |
Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} |
<p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник минис |
седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа |
ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти |
ан до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— |
уштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беш |
т криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} К |
По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим |
овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — за |
а господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео б |
е?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у |
фани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као ш |
и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S |
те, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је |
илици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрм |
овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују з |
</p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комиш |
ури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гу |
мер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће |
у службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег п |
амичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће |
де Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст |
мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег п |
<p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> |
ориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p> |
— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p> |
Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: |
/l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихо |
д кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:< |
он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од са |
а смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" |
ле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. мин |
! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу. |
на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали |
зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с рефо |
и, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у |
, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кр |
ело и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зи |
комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му |
p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад |
и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке |
му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>С |
о у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он у |
м ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 |
, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и |
пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници на |
књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури |
ек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то ј |
ш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглу |
гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда мож |
и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и папр |
ружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас |
е стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, |
а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истура |
иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бр |
пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавн |
ћа набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећ |
.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да к |
и да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{ |
леда на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Б |
д беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лиси |
причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостиони |
како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је |
Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16 |
} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „ |
е и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта |
p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p |
кве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша |
p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} |
p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посла |
ржавни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и |
то, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, госпо |
злог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и |
захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом |
о, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — разд |
се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к |
си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то. |
волте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Н |
ло, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни |
исам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. |
е и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлић |
се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим |
ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ј |
пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му |
чи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу перо |
река се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на в |
скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пру |
х пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзи |
на, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан оз |
ој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један |
тео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... |
чење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодита |
Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус прич |
веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче |
а, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— |
ао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи јед |
е је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не ос |
двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом |
механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га доко |
расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током |
али наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе о |
ли ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} |
ори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше ч |
же, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин |
азјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје |
то је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик |
чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} В |
кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ |
те.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, кр |
, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли |
иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врт |
ина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, |
/p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави |
први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Наро |
јају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Про |
ти.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не |
одне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> < |
из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну кон |
опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним |
жи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење тег |
чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести.. |
Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а |
бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да т |
n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и згр |
својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође н |
<p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тор |
је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, зн |
ришту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто заг |
Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју |
лавни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} |
S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Прода |
едан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће |
ко ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног приј |
куто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте о |
журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, |
аћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много ј |
ици — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па |
а, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> < |
ан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“. |
о си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволт |
>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве! |
овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако рас |
ти мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити |
товарено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог држав |
посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га свој |
гу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели |
ик.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — прого |
врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само оста |
рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео |
љно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p |
це која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) |
Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и по |
у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевим |
т, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада |
рочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да |
/p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодо |
спође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <p |
о пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p |
о пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p |
руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} |
климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо м |
о је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голоб |
и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће о |
ји законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и |
род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје |
и Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекар |
н стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се |
наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београ |
ад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молим |
им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на кој |
едан „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кме |
е ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну |
S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, |
д да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе |
е рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку проз |
помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се |
> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно је |
его да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Е |
мен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, |
род, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас |
"43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, |
ма.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи |
иканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обра |
одо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени б |
ле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из |
приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где д |
е дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана |
> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— |
кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</ |
па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју |
редседнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ зат |
збир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о |
ди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} |
штовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд ј |
<p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана па |
чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећа |
ад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Прода |
Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бог |
и шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бо |
тице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се |
<p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојк |
ан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је К |
/> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а |
обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p |
} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко |
иче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p |
вори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза у |
а, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спр |
ад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди |
Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта |
ан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од сви |
<pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је |
опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p> |
оба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог с |
p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где |
<p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двоји |
ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </ |
, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p |
аја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — |
, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тих |
илази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разгово |
Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књиг |
{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћућ |
са јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извин |
беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутв |
другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја са |
нчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођи |
/p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се |
ше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта |
осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, н |
пасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кић |
главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра |
нај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или |
, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још не |
у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га жи |
чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би |
аш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! ш |
пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што и |
</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио |
лан како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелно |
ро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изв |
а разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико |
га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из |
ата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, от |
ју и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да ј |
>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бр |
о с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом |
и и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну |
ео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири |
— проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сам |
и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си |
огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S |
као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, |
ости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Је |
рму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем |
остију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојч |
маже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања |
. тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задо |
(а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је |
ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костад |
ога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, к |
поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе |
ја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — |
ј има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! |
емо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вре |
мо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Сто |
нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздра |
Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механо |
— практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимни |
ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да |
апетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима |
урића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима п |
не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите с |
однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га пог |
бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десн |
искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’х |
отрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата |
у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се |
баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што ни |
голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> |
>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} |
но, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закик |
восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p |
{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> |
ћи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони |
капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам ми |
м случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја т |
уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p |
првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово |
јели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст |
ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, п |
а нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, |
ад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви с |
да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да буд |
3 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, пов |
ма пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Ка |
ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се г |
ију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> |
штована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грч |
се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знаје |
.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се |
се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — ре |
Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси |
че Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи К |
S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> |
S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Н |
нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — |
<p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишње |
есе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду |
мо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед ук |
те ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Ч |
ш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председ |
ећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чеш |
— кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — о |
...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ј |
p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка |
у.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем ова |
и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="10 |
не и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какв |
ко било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитив |
из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас |
вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвал |
/> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ с |
м.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — |
{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.< |
— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписа |
рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Си |
мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од ап |
/p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у о |
има састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису |
а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Све |
{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, ова |
<p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Беогр |
омаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу ч |
им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од ког |
рији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у р |
<p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важнос |
сте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, ди |
није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића |
егрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише п |
ту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи з |
под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У најве |
на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од ка |
зитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику мет |
им чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чул |
владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је |
коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му по |
Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у м |
ад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и п |
’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p> |
ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се њ |
да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене |
уштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад г |
ко дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету с |
и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У ваши |
<p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S |
{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Ско |
етаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба м |
/p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, бр |
име убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни |
инићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго |
тије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагла |
учају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} В |
! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> |
ку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, |
ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и |
е нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— |
па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо |
и једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на ње |
је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвал |
с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{ |
те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — р |
спођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. |
чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одр |
поведи Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како |
„Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одбо |
.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} |
, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, |
е удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од |
има Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир |
ствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два |
азао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем |
.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад |
ој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и |
..{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез |
одан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — по |
мо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војс |
} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу за |
емо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! |
говоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Ла |
наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се |
нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} |
допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријат |
образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> |
, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад |
тарац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели |
Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила |
пштине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{ |
га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запит |
едњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} |
S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад м |
Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председ |
месиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И ост |
петаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’т |
лованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете |
p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p> |
исара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије ј |
?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шт |
к“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук ста |
о ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} |
uote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам св |
Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије |
раше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгл |
зисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита |
и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћ |
шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривиц |
, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n=" |
ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева ка |
еда у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она послан |
<pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим др |
колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и |
сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни наче |
та остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде |
ображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и к |
месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</ |
словима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том пл |
некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако |
собито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија |
душевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што |
одарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{ |
и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и пом |
шег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: наш |
2" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, чов |
лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је нек |
два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се |
дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречаг |
на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћута |
" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на |
сило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на ов |
уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, |
емате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлаји |
ш’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште |
пих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и |
<pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта |
ио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</ |
ас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата |
ма ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик има |
ућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руц |
реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све |
састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —< |
а време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да раз |
вчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачека |
и, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све |
</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми неће |
петан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’ |
и се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та миса |
шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати |
па.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, |
помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, д |
/p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на |
да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Ср |
та: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи |
ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без |
па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о |
ед воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надглед |
ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у |
је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смеш |
’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандур |
ви државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и за |
еротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимов |
коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прих |
ити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шт |
и, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „ |
премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког |
; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају |
е и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капета |
ак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био ј |
као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) |
сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан прич |
— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Уну |
стале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не сп |
ити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао д |
посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што р |
да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 |
тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али |
ј прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посл |
и, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћут |
упише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које |
елова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на в |
твом..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средин |
а нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, |
љака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> < |
ади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е са |
дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, нес |
жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, |
и и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) |
брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ов |
ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} |
асти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну |
, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капет |
дина.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито посл |
младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и з |
облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко и |
бавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удад |
у затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, |
Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... - |
b n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p> |
22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и |
дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи |
о, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на вра |
да или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају |
</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb |
а, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој зна |
па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве |
овемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} |
— насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} |
</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцела |
{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета |
каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мај |
о овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар М |
Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окр |
озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичн |
S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави м |
скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-п |
{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стр |
, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац |
, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити |
, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, |
ас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ |
га, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му |
рачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чем |
ароде!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p |
етаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, |
ика.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа |
а ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па |
розору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме |
јпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има ст |
и, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кл |
вару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чак |
најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферов |
ате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразит |
десеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата М |
/> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе |
редседниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на |
Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика виногр |
Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће оста |
и.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шуруј |
вора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу |
ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је по |
“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капет |
— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— |
а, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике |
ла прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се |
и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да п |
.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S |
уши, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која |
ику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— |
е, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</ |
ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш нико |
звири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Мил |
Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} |
>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о |
беде јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко коб |
</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, |
људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сеља |
/p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир |
јадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S |
меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да |
јица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тр |
за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на как |
ачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>В |
а.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој |
и накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац у |
ти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмур |
другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} О |
туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, |
ротивницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, |
{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба ни |
е и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Он |
{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да иза |
возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао |
— „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} |
стина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра |
> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p |
: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капета |
о су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо дос |
што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о шт |
<p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> < |
.. фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила |
ете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне с |
ли ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш |
жавни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Отно |
тије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокој |
/p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да |
инистровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан мл |
ко, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и прес |
мо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— П |
Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb |
а Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос |
п Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде |
у непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} |
абак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плаву |
цељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председн |
чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’ |
— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — |
и, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата и |
од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, |
други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи воса |
, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџе |
Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, лел |
мо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао |
а зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те стран |
Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о ст |
!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n=" |
ако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: к |
ни таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине |
артији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом |
скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... к |
уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море... |
ове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише |
"107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужу |
сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} |
Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти р |
јавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате зв |
оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, |
редседник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог |
ас <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хв |
да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована |
начило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне д |
мер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> |
ечи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од ов |
к домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство |
је и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима |
ик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жму |
<p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усу |
оља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те |
свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> |
— одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи |
p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> < |
> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два |
оша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поч |
.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код |
воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли з |
им иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако |
за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетан |
ва баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која ј |
к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подво |
га за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званиј |
ко занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклониш |
главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се изв |
Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, љу |
S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— |
корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у с |
бука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколик |
де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт огра |
остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депоз |
и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигн |
улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, < |
села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, |
о...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштан |
зиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић с |
p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на по |
друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пре |
о с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам в |
у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирс |
а - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан с |
велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и |
е види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запа |
ролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он под |
доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што |
је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, изв |
к’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, п |
чи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Там |
облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и |
кови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из |
даље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе |
приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову ча |
им чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њег |
удије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ |
на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био |
рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи |
шио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причат |
ну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де |
>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> |
оју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо |
он!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у |
ну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на |
— рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се в |
видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све излож |
и, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао |
традан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да и |
едног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ослови |
а чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p |
сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Луп |
у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и поса |
а, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</ |
у душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се |
нке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву |
затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га |
рикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина по |
тан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и м |
, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу |
ком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> < |
Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад н |
> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве |
Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спа |
тојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> |
м жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Кић |
рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и ло |
ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме |
а чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како |
ајволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и |
т постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да с |
и Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.< |
љну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их вла |
Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише си |
...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p |
је, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е п |
не!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на ду |
е сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав ту |
>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, |
, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа |
више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролећ |
Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} С |
од криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића б |
сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за о |
ну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непр |
Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мос |
А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао |
е у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравиц |
ећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за |
а леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш пароки |
очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — при |
ар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те |
а ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море? |
млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!< |
пио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Ј |
..</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густ |
уку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, о |
а игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што |
м...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече |
па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше... |
ћа.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Пе |
о дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачн |
ђем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" |
томир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју |
нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S |
, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Сп |
викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетан |
еста!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p> |
ију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко |
p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче |
Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни |
{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! |
том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је дол |
кружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секрет |
S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> < |
Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Ра |
дижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} |
ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојс |
Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Может |
где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад не |
амо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, се |
<p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <miles |
е ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је д |
— ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам |
а је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствен |
нара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спас |
, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо |
на, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изм |
ика и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи |
у.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како ка |
празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много |
е памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И |
ћанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, |
Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председн |
ти у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<t |
ле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" |
и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико |
е четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Ка |
} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа пос |
авац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како |
у могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то ч |
тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бат |
убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, п |
н седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђе |
па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — д |
бе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј |
... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не д |
ица празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути |
тање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, |
и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако! |
p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здрав |
p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одгов |
е сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецка |
још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му |
Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде |
јат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! |
о: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојиц |
председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовуд |
рви људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплав |
р — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — с |
што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо |
војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби! |
, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и О |
аво, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи |
припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} М |
а се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез |
о, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> |
} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи к |
> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант бат |
> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизн |
а се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит. |
окојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим |
а заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> |
мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде у |
народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мосто |
ли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задруз |
свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапет |
ог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев |
жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом пре |
ead>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о о |
шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} У |
дном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Беог |
жније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Ки |
<p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— |
а викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не реч |
ј... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Ј |
више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с |
p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи |
гледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по |
ове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти во |
посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју |
ше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— |
упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај к |
ним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој |
и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко |
/p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о уве |
...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Мил |
ква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} По |
томире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли ј |
сподин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по К |
дим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче из |
је се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим в |
де их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.< |
з доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече |
једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писм |
не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, д |
ичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха |
сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан |
:</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче м |
и:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа |
редседнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на п |
<p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Жив |
али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујем |
аћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог |
разе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и при |
лу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори М |
но, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима. |
ркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а о |
је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се нас |
у песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} |
</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом поз |
ве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезу |
ослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, |
сакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта с |
само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар |
</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викн |
и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... она |
ани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и њег |
воду!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. |
но...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} |
ду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има л |
</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже р |
о, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем |
род, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана |
p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: |
ка брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу... |
... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсил |
знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрош |
овек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... |
у :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу |
но Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећо |
...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно вид |
арицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И |
е своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марв |
огатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — при |
ошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо |
мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си тр |
ин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задр |
причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим пут |
S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и с |
м се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, госп |
помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се |
чи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, ва |
<pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносит |
се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p |
еравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени пр |
емој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соб |
<p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прек |
им.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу |
обар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, |
е дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на т |
јена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи |
сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком |
один и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад каже |
Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, п |
знајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} |
и — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он |
уму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} |
ош десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћају |
Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S |
ко ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим |
..</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, зла |
, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво |
Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} |
док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је. |
је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук |
авље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - |
чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{ |
ије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћ |
олте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окр |
и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш |
стави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Ниј |
кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} |
ркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p> |
, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и к |
из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к |
куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господ |
ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо ј |
>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Је |
а сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша |
Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог гр |
т виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, в |
</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, |
... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи |
ивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, го |
еди, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како |
озовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој к |
а је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, мног |
/> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха |
у, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мај |
дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, га |
..{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...< |
и да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те па |
Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопошт |
к, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <d |
ве на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али з |
радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се по |
ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми |
х помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за |
и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку сво |
а брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb |
и путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, с |
јка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну с |
ом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задо |
</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, К |
то ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим.. |
И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код суда |
сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се кап |
изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Стар |
/> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју |
<p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат ко |
мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет т |
шњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површи |
сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се да |
ла с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђ |
онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове ду |
видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, |
о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Исти |
о пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће с |
Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на пре |
Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здогово |
смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} |
а влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb |
Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правит |
видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па мо |
казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казал |
усте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Б |
еко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом |
и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена |
ренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза |
ило.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ? |
еници да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила са |
рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде |
т, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече п |
у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије |
са њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пре |
сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни послани |
е би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</ |
е би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим |
то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо о |
и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не |
n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћут |
х до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone uni |
. рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је |
на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука |
ну — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит |
шали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа |
њејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти как |
Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само |
какује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.< |
о, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше р |
м би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он н |
Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: |
ик сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим |
он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служи |
село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека гово |
не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p> |
аном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигн |
знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезу |
<p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S |
кова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски |
’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по |
ушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи пре |
тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здр |
и? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и |
ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и госпо |
и...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она ј |
и се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржав |
а на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, |
ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би |
о је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, |
етан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годи |
добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и по |
то више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спас |
вани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја |
и, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два час |
сла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам |
тави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ р |
а и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, по |
...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас. |
Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — ск |
3" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је исти |
дина, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских |
сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: при |
чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље |
,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, ч |
ајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес |
, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана |
Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем да |
ије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници |
а вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од к |
инити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Дина |
ри !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри.. |
ти и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му |
у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и |
..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар |
„овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајга |
посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачун |
их тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пе |
да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила м |
израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три најви |
јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{ |
/p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и |
у:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} |
премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише |
на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p> |
p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кр |
у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ |
дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по |
, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибу |
и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се |
уди, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xm |
уди, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шт |
м путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављ |
ем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће |
к поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да |
} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.< |
тоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она п |
{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на иг |
качу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му пр |
} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на пос |
нда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нем |
панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко раме |
смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p |
ића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — |
на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ј |
...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, је |
У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} |
b n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо.. |
ло овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с ч |
аре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој |
— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> |
аже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жму |
у — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресн |
</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Ј |
атила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> |
она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе. |
Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, — |
.тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаниц |
варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси. |
волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Р |
адили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, из |
старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> |
,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе |
д Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију збо |
га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>С |
>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ с |
вет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p> |
Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, т |
зден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сла |
дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, |
> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа |
, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не раз |
но окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ |
<p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и вла |
<p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта им |
о ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман |
па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бо |
је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин раз |
> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — |
лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— |
ма то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што ј |
а, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести. |
и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— |
аду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио |
одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадв |
Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} С |
и колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове |
е Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.< |
рвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко |
ији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новц |
не попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко |
абљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, б |
анцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико |
им кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је |
и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, м |
овек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гло |
ав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се размета |
и лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе |
.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— |
ко има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, |
<p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послужив |
и Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</ |
на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наме |
ика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, н |
та Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се |
бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну |
врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо мој |
Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, поре |
од амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - т |
дим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> < |
јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеш |
менима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај |
а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" |
шти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> |
муца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на прем |
реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> < |
капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите |
а, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> < |
те браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се |
пе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— З |
едало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменим |
дија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мо |
ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ ме |
руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! |
поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Брани |
са и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, з |
де, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћи |
{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мо |
>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек |
ладос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p |
ије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Мил |
о саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{ |
аћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљ |
/p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се ни |
а у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Ки |
—додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> |
Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p> |
ија страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данаш |
>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p |
а сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови по |
аву и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најле |
целарији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обав |
ио прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке в |
који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто в |
, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта |
и се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао трен |
баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком |
ао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кров |
: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</ |
и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Под |
е слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, |
} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу |
евукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кме |
> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да |
лас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба св |
ривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као |
ту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не мо |
ака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је |
мус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је гово |
а тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су небл |
Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио |
ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој |
је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет |
атомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, с |
ас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје |
<pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p> |
.</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде |
<p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече |
есно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и ку |
а колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмо |
е навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије |
дао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{ |
у?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај н |
асељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода к |
и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се т |
.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</ |
уке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаш |
с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и к |
Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> |
полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће |
не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и зат |
та.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи тре |
а све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из је |
Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи н |
ко ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о |
,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, |
ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, ко |
еља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је |
пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе п |
тан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — ц |
, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљт |
лавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није |
амо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господ |
тарији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb |
ило, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку |
разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако |
брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} |
штим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила |
зећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Ма |
’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p |
Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити |
ција страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и |
тогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чем |
n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница |
у госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе |
а је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј |
л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе. |
p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ра |
<p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује |
ead> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb |
алом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би |
Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да |
о бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци: |
звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи сн |
је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Ј |
а се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p |
и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је |
Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и к |
...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.< |
а, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> |
у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт наје |
кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’д |
речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори К |
жете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи |
титај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p> |
тара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће |
и удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— |
t="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред б |
целарију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је о |
госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач! |
аследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више о |
ла, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полуг |
ежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, |
ји чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове к |
p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разл |
Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— |
упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао с |
екну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је гор |
на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог пожи |
Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да |
ачи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, п |
прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, д |
пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погле |
вено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и |
Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да с |
кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса |
ојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да р |
тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Прод |
вините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборави |
а...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело |
ише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, от |
се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мар |
осподине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...< |
наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p |
е и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, |
е трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан. |
ћа, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n |
>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крс |
влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих ч |
Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p |
ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Сто |
кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када |
пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кић |
и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрљ |
стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штет |
контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, ј |
ве село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса |
окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклоко |
моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време |
/p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је ка |
ћута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо! |
сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста о |
{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од на |
његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они др |
ише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи нар |
И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у К |
лем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, |
раза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мај |
осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у сво |
се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, без |
у се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто д |
остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{ |
о прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро. |
да их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратк |
Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рука |
о?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p> |
а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја ва |
раћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начи |
па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујс |
конома из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чуд |
лаго сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрште |
он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И ме |
ашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.< |
уда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У оста |
> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцелариј |
алерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и |
до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у |
в положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичко |
гољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло м |
оворио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио ј |
стинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузим |
: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га |
га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, м |
рженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, н |
век је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће |
с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољуб |
ри о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле |
, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на коли |
и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да |
јте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где |
/p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Ки |
езун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија. |
блаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, ста |
нгије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „з |
хвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, |
ди...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде с |
n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако |
Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га б |
Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и пам |
ће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за рук |
откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„ |
e> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крвол |
бе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p> |
а у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стр |
оред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потпис |
в је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поло |
спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њ |
сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (и |
а и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаљ |
/p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, |
нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).< |
{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри св |
<p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" |
самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ј |
/p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p |
ратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S |
ље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско |
се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се |
му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким |
аћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мен |
пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево м |
та је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандур |
По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза п |
стио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури |
о више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откид |
е је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у |
ечемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било |
58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалси |
које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на |
Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће |
су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто |
ојнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин |
реме док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Н |
с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} |
, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види |
тан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, |
ојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек ск |
жење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који |
ете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — ре |
ченицу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад |
већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио |
а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — ал |
о пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И |
кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: |
практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" |
о воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да ре |
укац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у зн |
, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркали |
>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што вел |
а изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене |
не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Рист |
сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути у |
вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n=" |
децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И |
једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже |
ац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> |
лично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <p |
ој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од |
у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића |
је и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: стари |
бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом |
, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, ка |
p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капет |
један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дува |
мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа С |
а погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извр |
ами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђ |
>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код кривор |
уга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види |
/p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред п |
слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мрт |
ојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ј |
— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, |
атеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник јед |
та, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, |
г дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с |
е како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} |
на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</ |
ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — за |
ору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> |
фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и |
ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина |
кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ра |
ек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у њ |
> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол |
зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па |
, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу.. |
ред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он |
акле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да с |
S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру пре |
ичан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам |
с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече |
, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао са |
а у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Т |
ке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала |
је седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, м |
о заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече |
а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— |
p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа |
знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, |
ао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па |
еговог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило поглед |
ружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p |
ога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — ре |
> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, |
еди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S |
о ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате мед |
ечемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе |
и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зн |
чи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе |
баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ |
за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> |
мо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машин |
и одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то |
</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си |
спо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да |
о!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb |
исичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, пос |
рцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед М |
м:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаниц |
у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ј |
еграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода деп |
како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше ку |
дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе узд |
на намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивн |
тано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе |
тије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} И |
задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У |
им разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, т |
у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових ј |
).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и о |
Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста |
и“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике |
аке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоруч |
у из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" |
/p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста |
слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пал |
је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти |
е овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио |
је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз о |
>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, |
ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у ко |
“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко |
оворише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече |
сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом с |
да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> |
рилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се послани |
ва дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи |
м..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине д |
ате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово ј |
орним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесн |
ојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговора |
о уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећ |
родан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравиц |
ажи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно |
ља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанст |
а, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са нек |
само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му |
Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за |
је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао |
пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, |
е то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би |
ао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек |
и никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јер |
ефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p |
е пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Ниса |
Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p> |
магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{ |
шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препо |
b n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на |
зме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога |
Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиро |
глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задр |
пекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији пр |
Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више |
људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тош |
у салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших неприја |
,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чини |
} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се |
ана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једн |
лио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је |
са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о |
} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— |
> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p |
риповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али |
кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чич |
ака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађ |
: чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи ду |
> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних приј |
<p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико и |
тарији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type |
и и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно |
S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица зас |
ио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и ме |
да није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама |
то је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S |
, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а пр |
миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се |
месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач н |
, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина |
омолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзи |
окладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести т |
е.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач з |
ико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За т |
ден пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцела |
ени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мал |
изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни по |
} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и р |
о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, |
вом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био м |
и а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и м |
ој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} |
, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шуба |
а, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Т |
ањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна в |
саху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— |
ам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{ |
ну преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те о |
сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p |
<p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче раз |
што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, ка |
иш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p |
јте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти |
лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не з |
кла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор к |
. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{ |
Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића |
р иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш |
исао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић |
и у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{ |
S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта |
само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што |
турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави |
м брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и ла |
ичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једн |
епристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелост |
да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији |
ор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све. |
> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит В |
пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том |
Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посла |
ушмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је |
а ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни пр |
иновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, а |
влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш уз |
} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом не |
о допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над гл |
е.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир |
је се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до подна |
чи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И |
о.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на гл |
а и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина |
ред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што |
си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на с |
к виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па с |
гох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане. |
вирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} О |
укам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} |
истаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи ра |
партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу ил |
!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Ки |
а врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— |
один...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S |
ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то имениј |
ољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако |
{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он п |
им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да |
ићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...< |
коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Ниј |
к.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— |
к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи |
а све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се лад |
петане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја р |
нистре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој |
</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да |
ине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и т |
сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара |
е.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S |
и пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, |
тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и |
, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је |
дан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици |
чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, |
n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с |
ни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, госп |
пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. |
и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <p |
ко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио кон |
разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити бољ |
а печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан |
рста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се |
и оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади |
ажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми |
на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе |
кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, г |
вски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{ |
вите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онд |
још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се уне |
tone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично < |
но, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо |
иве отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруц |
имети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ |
додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи па |
и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови пре |
е газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложе |
бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није |
војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, |
а изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића п |
ако је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља |
осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио |
Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црв |
<p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић по |
ио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и по |
о-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе |
а Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, |
здрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати |
ила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — од |
места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} |
јаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — п |
пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p> |
ођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— С |
они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде |
ј — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог |
ај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица о |
пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је предс |
путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим ј |
механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу |
баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере |
тио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механ |
који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остав |
смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— А |
ет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> |
рту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су |
игај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И.. |
На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — р |
ом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био |
лици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами мини |
о време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар ли |
ата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку ш |
адњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично |
...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три |
челног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пит |
чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, |
к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он |
и ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S |
ргусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово дана |
ничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос г |
о.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди.. |
м словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} |
а читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То је |
је их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— |
у око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је |
е Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су |
</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па |
послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у |
казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многоп |
ре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магаз |
им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, |
код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} С |
промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде К |
ин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не з |
господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наред |
> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред вод |
оре, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На |
те, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нан |
ајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка |
кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас |
цвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу по |
нка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начел |
показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило свој |
м преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њ |
ледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, |
дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурл |
{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, д |
а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, |
p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише |
ом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као шт |
.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има ј |
дребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зн |
једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. саз |
подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — |
ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде |
ој служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна време |
ква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни жи |
раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их док |
или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељ |
>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетан |
вих укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ов |
у хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од љу |
је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља |
јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — |
а би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натов |
оста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га н |
чу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} |
ког жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом |
менила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{ |
смен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе. |
је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина |
упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не м |
ас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{ |
<p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да |
ш једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешт |
сти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече стара |
оју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки |
ао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реш |
еравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом по |
ви, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао |
и боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, гов |
аније, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— |
>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. мн |
отијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к |
купио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу |
што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не о |
долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу |
намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од на |
еће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кант |
е ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контроло |
>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ |
..</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начел |
то да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја |
и!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто н |
га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се |
време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину |
ам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће пот |
а су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља напис |
И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је чове |
м до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па |
е народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али |
а Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а н |
Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је та |
су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожр |
— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од госпо |
кић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелиј |
накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p |
150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 |
једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би |
ску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и ис |
љачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима |
ном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је ју |
и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би кр |
урско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури |
> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, го |
наштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак |
то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, ш |
шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окиће |
хвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што са |
о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ |
у: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му |
у, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да с |
ји хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде |
, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје |
анов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за т |
их дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p |
пути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p |
о како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурли |
ни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зе |
ога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а П |
не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га |
ли је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што п |
едаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч њег |
та Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више |
т’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин са |
сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: |
Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, |
— али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p> |
но глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само д |
!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, поглед |
Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бој |
а пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њо |
оји се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског к |
анки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд |
{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави с |
тале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пи |
амти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад |
има необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, за |
ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> |
јске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p |
е по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, |
у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи кола |
p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљо |
— моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви |
> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! |
посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и |
один министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свак |
суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести |
ора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано ј |
а?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради |
ше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на |
те мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи ус |
...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <p |
тајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, |
м, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаће |
и“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с оп |
е за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дван |
кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; је |
..{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="11 |
дну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о |
мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па реч |
дио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какв |
наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима. |
ште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па че |
пак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, пр |
инистарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</ |
ну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, исп |
ега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се |
!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пан |
у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</ |
>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек |
капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шан |
сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешт |
/p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p |
лагодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као |
о три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи |
а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што |
разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напр |
<p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— |
заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујем |
Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испо |
— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући г |
е ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> |
је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу с |
К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— |
p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за о |
>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} |
риса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — |
реми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао |
нице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и руков |
е младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, |
у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио |
ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село |
ки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} |
</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта |
т.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, поглед |
p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, |
во ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> < |
ћи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Нак |
S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Ми |
?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — |
Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Тат |
.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>К |
еротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спр |
2" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо... |
ако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди? |
теди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122 |
се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту |
/p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спо |
ло ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за п |
небесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па |
, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам м |
очели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ва |
и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта ј |
зу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, |
<p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— |
партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф каза |
у закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи |
ише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — |
тојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских |
е иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</ |
р ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесе |
одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p |
и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, |
рема ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, п |
p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише д |
— рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца. |
о мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује |
/p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац |
ине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то п |
Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се |
{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли |
томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља |
шта се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> < |
..{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, |
Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</ |
ашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи |
— погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем осло |
љте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и ин |
...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта м |
и.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити |
<p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију |
— скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинери |
дговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су |
</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што м |
рком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> < |
у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} О |
<p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Н |
га ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми |
апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</ |
ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па н |
позиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не за |
па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и нар |
<p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног ви |
која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) иск |
иликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарниц |
о доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу: |
з ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућан |
и још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а дру |
леда на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и |
и да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Ј |
же последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади д |
м поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план как |
а улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, |
Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један ч |
"163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку |
ита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га |
климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у ком |
вљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и оп |
и и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министр |
овим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио не |
51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који ко |
а носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све по |
о кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије уку |
вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете |
едавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотад |
ре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, ко |
поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљ |
S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зида |
" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, уж |
</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Про |
јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупшт |
родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о |
се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, |
њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском пр |
м Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, р |
<p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама |
а обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет |
ло живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним |
у то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у |
или за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити |
иче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ ди |
Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S |
head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица пу |
Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с |
д мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, |
а брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак |
них законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је |
да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а т |
епорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића |
оносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине ми |
пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађ |
</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Ч |
"111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с не |
ло.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— |
прети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} |
осподо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о |
где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ре |
о.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госп |
} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера |
ђена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и бел |
пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне |
и:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извука |
и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни пре |
ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служи |
Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} |
ошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској са |
н се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а на |
гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, |
а.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, за |
мо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n= |
екоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту бр |
воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема. |
му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и др |
аници приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпева |
еко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за по |
јама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар П |
тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</ |
, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Ма |
време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p |
м не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Једа |
е вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за ти |
— скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша |
а, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је |
ва пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истрес |
/p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила |
веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био |
е од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз п |
"82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} |
че гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Од |
>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну |
ни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у зн |
д...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’р |
еде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му з |
еба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствен |
ство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, |
рио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испор |
, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђек |
ело по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од |
ширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светињ |
сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је пи |
аџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикн |
а о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на прав |
оведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се н |
вара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина |
онесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече |
е стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те припо |
продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се |
ој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било. |
ћ воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, |
а опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ |
екасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ћ |
ђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> |
се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давн |
И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од |
27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> |
тићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p> |
аје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја |
амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са рес |
апија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} |
тије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без то |
и и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Др |
е ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капет |
се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, ра |
, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно |
несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко |
рве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за с |
о ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша |
ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <p |
е још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> |
p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — вик |
Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</ |
ворио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l> |
ну министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га др |
ти Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и т |
} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на |
је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не дос |
> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за н |
сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, |
дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоћ |
, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с буд |
а они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p |
и сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А |
ојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. |
и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће |
нији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџи |
се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о |
е!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дом |
залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговим |
А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> |
се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти с |
unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су |
{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су б |
ова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он |
ј.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице |
87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> < |
и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— |
а, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велик |
но макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише. |
се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око ку |
<p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’р |
кића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно |
да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка |
</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црве |
великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} |
великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} |
</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укрес |
шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми кострет |
епрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојади |
ан крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — |
избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> < |
зе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у |
ве то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, ц |
сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела |
ну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неп |
Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Нико |
брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто |
ући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>О |
убише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где с |
На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође |
: — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се н |
p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нем |
88" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо |
шли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ра |
ата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ј |
<p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите |
домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Пр |
Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени |
ад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, |
им.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадо |
и, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој |
" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.< |
куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости |
зађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће |
ђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији ча |
орњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега посед |
ка раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од |
p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако |
Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад ни |
куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — ре |
узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и |
унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} |
} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме |
си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, госп |
а, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, им |
м се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи к |
с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, |
.. овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!.. |
коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, вик |
.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио |
и све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да |
звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на |
е.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, зн |
p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p |
у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад б |
дицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме |
ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И т |
рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван |
и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јероти |
а опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљ |
и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што в |
тарац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ |
к да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, |
..{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку |
и чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас з |
оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погл |
тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и п |
зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изе |
не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Н |
в, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и по |
а одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у |
розор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ма |
/p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече ј |
д му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују... |
даде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мо |
сно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ о |
м ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну |
добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p |
поведи, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Про |
јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>По |
едак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф |
имити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те по |
ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име |
унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S |
капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, |
, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али н |
ођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном |
Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве |
а још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја б |
викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помил |
пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљи |
рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај |
де, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> |
ле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p |
колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По л |
шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гу |
чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто су |
безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— р |
имо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Бо |
Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глоб |
петане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо |
ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да |
власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— П |
Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тирани |
ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је |
и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о пре |
кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав он |
ало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} |
{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео |
лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаник |
анашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој парти |
ломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n= |
ијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако |
шта.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије ба |
ја донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине... |
<pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у ко |
ет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре |
је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „А |
ли су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јероти |
правити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозици |
.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи да |
{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њих |
ча...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се |
о је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једн |
хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин к |
Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да г |
:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с ови |
аснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p |
те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> |
ри у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> < |
ајречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— |
n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије |
— трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим |
> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и |
ула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наш |
могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бо |
— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући |
леда на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p> |
петан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p |
едва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе |
p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и |
} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...< |
<p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је |
престано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има |
хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{ |
ре, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу |
отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа |
, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој к |
косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хум |
вој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> |
оље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p> |
с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуд |
нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’ |
аш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула |
и је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре |
шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га |
S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јо |
нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакета |
едном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, с |
Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и |
ече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и к |
не.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се |
="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можем |
лонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната |
ослушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити |
.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, г |
дући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, |
покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посла |
ице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче |
{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, |
одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуч |
његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би |
ји чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} П |
прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, ра |
ости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај д |
чки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово |
премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука бр |
/> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он р |
м — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <mi |
Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Х |
за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{ |
х“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} |
па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа |
хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет з |
прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе |
Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претур |
девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумл |
па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и теле |
ко стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још |
икит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, б |
дномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао |
е.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> < |
до моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, д |
да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и кр |
ашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ни |
оду је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али о |
<pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље |
.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ма |
викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе б |
поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n= |
е помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан |
овест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ |
тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, од |
, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то |
са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог |
, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, на |
код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с |
онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, ко |
о да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом двори |
Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се ок |
министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му |
ланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осме |
ић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, |
олико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да |
м — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш |
бријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, |
артије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад б |
воточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуз |
ји ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господ |
</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не з |
> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мр |
Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!. |
ић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се |
шурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ј |
прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Ингли |
га ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p> |
среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у се |
ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да |
и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — вик |
својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Ш |
, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} С |
аница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’. |
прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гла |
и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо... |
из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — |
осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — в |
у, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и насл |
Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману |
н година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године.. |
ади у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{ |
псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато |
туна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте враг |
...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века |
ахори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо |
петан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капе |
у Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Ца |
Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! |
— ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и |
капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, |
о дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу. |
о има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три г |
е она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ |
у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова де |
<pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— |
у бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар р |
дан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и т |
, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сеј |
м је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну |
p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко? |
Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— |
и. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвор |
{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухват |
искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p |
ле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— |
онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има јед |
е с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви |
о заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положи |
је.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути |
је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај |
абаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} С |
ично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта |
у дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> < |
!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда |
у — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја |
{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је з |
е, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, доте |
же под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео |
шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 са |
као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p> |
Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор. |
им иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" / |
а чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао |
о ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво |
ила, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Он |
ила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојси |
— зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њо |
то рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а б |
редседниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, оте |
м, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— |
>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу |
а бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указ |
скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p> |
...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} |
о и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећ |
.</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште |
S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја |
ају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то м |
о!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав |
очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је |
л дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p> |
те, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.< |
рског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} На |
<p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мој |
скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p> |
...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !.. |
>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па прод |
черао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Ни |
пору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — ре |
ећи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи П |
продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml |
а пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> |
пет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације стран |
а обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећа |
могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од ка |
чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена |
о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатк |
, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је |
жињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, как |
инистру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (нем |
ћа.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Бе |
ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пре |
ељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се |
ос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Ки |
е не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучн |
сао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> |
ловицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: |
Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb |
ње.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко рад |
иворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли с |
на времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} З |
де је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врат |
вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</ |
вилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића |
ло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша |
а виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помен |
ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто |
S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи дома |
раћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’ |
ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Ниј |
тка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка |
д народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово д |
{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија |
еницу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и |
меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, изди |
...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем.. |
Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и |
било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и с |
ле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти стариј |
рође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S |
т!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S |
значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" |
лико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— |
ечемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зо |
} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се во |
рви лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча |
у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом |
а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и п |
itle>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n |
/> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb n="2" |
на Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?< |
{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џе |
се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипар |
учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграци |
, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — м |
спише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! |
овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а о |
Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} |
својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— З |
крете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> < |
из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранис |
мејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— |
га, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су |
>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече пре |
оспођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о |
а мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће шт |
дило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па |
су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И рад |
.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Прод |
рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је |
аде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао м |
пао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај прев |
а?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини сна |
еће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на з |
ва се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29 |
ција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се |
ред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог |
ече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb |
аг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда |
сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>С |
/p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја |
уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p> |
5" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, |
а ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, ка |
пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, п |
p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но |
рише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на |
а дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, |
чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића свој |
ше се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p |
ло.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одел |
итнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о |
то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{ |
ало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— |
— Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једн |
{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, м |
у ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је |
’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може |
а, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа |
ка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је |
и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о све |
!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, |
уша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p |
? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Каж |
— одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци то |
вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к |
евине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и т |
одом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпо |
, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S |
(крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на |
хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p> |
ат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз вр |
! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис |
странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Ге |
b n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на ст |
у нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — под |
"42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних |
и њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <p |
>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држали |
е.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе |
ст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, ч |
<p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и з |
у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач |
неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занем |
се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они б |
Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у посл |
.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође п |
м кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпу |
И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, |
је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p> |
ако то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капета |
атомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир |
Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>О |
b n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, |
се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то др |
о — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не |
цу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи |
ма се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — зак |
Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а он |
е својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљ |
параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се ра |
к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p |
бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p |
е, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} |
<p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госп |
и си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не зн |
Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— |
ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко са |
е досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, |
е за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} |
не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и |
’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S |
љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем |
д шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како |
рође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Ј |
.{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда н |
је и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} |
х пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја |
Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На пре |
, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S} |
Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена с |
стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механски |
с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају |
S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полица |
а.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у дв |
head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцел |
м ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам |
} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на проз |
о којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао |
с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикн |
тупи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и м |
о чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То |
ико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, и |
ирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капе |
а и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка С |
ја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — |
— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја об |
рао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испрати |
такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањ |
к Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, вр |
а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење |
ао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразија |
ојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћ |
еници.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — |
о његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја т |
, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог на |
S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником нос |
нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад |
ад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му |
pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Прода |
уднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} |
л...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два мил |
„гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима пред |
ола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано |
е по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шт |
пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, ник |
ст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ј |
довољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда т |
су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капет |
тос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројиц |
Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика ши |
у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се |
у, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозби |
а их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, жив |
— то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчиј |
а, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се про |
а воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта |
те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико |
>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно |
еротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који закон |
е претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, |
има, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти деб |
разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под какв |
у апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате |
— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укре |
жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" |
ом на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n |
ом погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по |
приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне кас |
и (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, в |
не у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на вра |
не у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на вра |
и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код к |
ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи |
браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перић |
удима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта |
p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, ка |
ог кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи камениц |
Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђ |
ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине |
Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама м |
кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ни |
ири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спу |
.{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" / |
те...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> |
в онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, |
је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да им |
вој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само но |
чуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао снос |
а играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно |
ине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућ |
колика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јул |
раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у п |
нај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка. |
ију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим п |
смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Је |
е да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га |
говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: од |
се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се п |
арод не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делов |
Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам |
ад редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити и |
it="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић |
издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и на |
>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на |
тојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, |
дан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурић |
вољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поск |
ром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људ |
а ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</ |
</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац уд |
Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и |
они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се св |
се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испо |
— рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У |
су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо |
оче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гост |
министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, н |
т тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опор |
верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу |
како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца |
, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке |
{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> |
док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића |
недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то |
и :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> < |
не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коц |
реба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва ка |
че Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџ |
, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тр |
од облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, |
у се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар чо |
ојој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби |
ан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате... |
били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завилич |
, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вад |
</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку |
прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошл |
на Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних и |
хори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капета |
Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор кр |
а врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Т |
рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} |
ару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет |
Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узв |
..{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се мак |
} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И м |
неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим |
{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стаси |
.{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} |
е од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо п |
тини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништ |
есама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бун |
купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по |
да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево је |
и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића. |
арију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овам |
кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’ |
о Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, |
повеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић |
<pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем |
!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n= |
иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је п |
, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и |
остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} |
, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба |
закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, |
ру, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије |
.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, в |
ца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка им |
а устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме с |
усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p |
ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.< |
да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу |
е, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће |
дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише с |
— упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да |
а их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S |
у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде |
главе, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, ка |
о, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње |
> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прс |
мо о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с |
ш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те |
опоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја |
— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш |
} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, |
ше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си м |
да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се од |
е да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, он |
воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парлам |
/> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— |
бу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} О |
а Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, са |
андурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га |
а је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.< |
у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!.. |
до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пл |
увамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у |
зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове ко |
>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{ |
а првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> < |
Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — |
ке, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, |
е он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много шт |
и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим сме |
н пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступа |
ан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, |
p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече |
— упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти п |
и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата куп |
издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору |
<p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Ин |
тарешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" / |
власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све |
овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата |
лим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у неде |
, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим госпо |
е друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у под |
а свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се |
и игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћ |
њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док |
и с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — |
и:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти |
да у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашањ |
{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика д |
као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све |
крете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, г |
слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они |
о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— |
у: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За |
језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и ус |
о?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарат |
Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</ |
кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу |
Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На ова |
од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра к |
анцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— |
жи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у ов |
краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин |
њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена |
у.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да доче |
ја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа.. |
даде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ов |
та.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносо |
азна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа п |
одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата |
сине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па |
погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздр |
евају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или немора |
мо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, |
ким изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да |
ћ“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не |
х захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину да |
везде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.< |
говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распоре |
је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну |
и сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад ј |
ћин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ства |
апалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како |
еме, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разглед |
и опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се |
већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако |
ељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа |
вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног ниј |
кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак |
и били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, св |
00" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадник |
ла је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угље |
облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштул |
бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу |
, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{ |
ине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (од |
кић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради |
ажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не |
гу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели изврши |
лужитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ам |
ече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мо |
ли то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинск |
. „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: |
ане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> |
и...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин |
може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што |
а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прел |
S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— На |
града, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Ве |
етан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан! |
е Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вуко |
селу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав поло |
т <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кош |
о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Ј |
p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p> |
да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, го |
И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују |
{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: н |
м покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте |
не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и |
на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић. |
стављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетаново |
, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, |
о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S |
е!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа по |
{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и |
ло млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су |
ин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ћ |
те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он |
али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!. |
ра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капе |
м га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јо |
где се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И |
Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан чове |
дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онд |
к се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћат |
" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p |
е преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупи |
кић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Н |
јпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бит |
с гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задо |
разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику |
<p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџакли |
еротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти |
о сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купи |
без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мен |
нлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На |
к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави |
ки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, |
е и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио ка |
ив нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да ка |
влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити |
..{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче пита |
ист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А пр |
— рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p> |
вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> |
рно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— |
ане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капета |
Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то без |
перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што |
тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p |
знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" |
пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> |
знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Пр |
вори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, г |
и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксм |
ме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршит |
кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, |
</p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?< |
</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Милики |
>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио |
е: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрч |
и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја |
„Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви |
?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта |
али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник д |
<p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро |
а баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разум |
на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> < |
> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Е |
д!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега |
јести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хте |
орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог с |
„брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући |
> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти г |
ни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти т |
.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаниц |
Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, |
зе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто с |
Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока |
то овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опск |
д хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није л |
..</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре |
нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро вл |
влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и п |
је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да зав |
шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно |
milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као оби |
етнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ва |
зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, а |
врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо |
S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну стра |
ски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањ |
речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на о |
голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код |
о и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сно |
к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког |
иког, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за ле |
ако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у |
p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на в |
— примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— |
Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим нек |
им господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе... |
ојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело |
м! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжеш |
S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Предс |
л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n |
е, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ |
а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и |
арод и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нов |
еда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га |
— рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна н |
тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа |
амо пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запј |
продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи: |
о је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> < |
још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и |
е бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешк |
<p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — пр |
ами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како о |
о по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље |
..</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта |
>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контр |
капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресн |
господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пи |
разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то |
око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси ог |
очањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S |
о синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквас |
оз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ та |
улук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њ |
ли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и и |
ну каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и |
е, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару |
Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...< |
ерује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, к |
је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? |
е рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је |
Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и м |
може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или гр |
и, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о с |
ици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако о |
историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам кам |
оре?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо мо |
баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би |
а, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку н |
његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Б |
.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</ |
и бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли њег |
<p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну |
ста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурић |
латном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву паж |
теној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чи |
варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни |
ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у |
ики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као |
у у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу |
посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — ре |
ућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта |
петан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у поз |
> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди |
S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> |
а званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже теле |
еље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретањ |
Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра с |
"*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} К |
...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње ј |
ини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш |
иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— |
ај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, д |
аво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију |
/p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор уч |
не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За |
S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тим |
и гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју м |
к и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ |
кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Је |
ћ с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио госп |
њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест |
заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате к |
се Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно |
и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док н |
ти на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фе |
г!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем ода |
е презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајст |
велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивиј |
к пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чаш |
шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. пос |
рљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва |
.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> < |
поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ дваде |
тие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре |
{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код ка |
кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније |
изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем |
било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, |
је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим пото |
олажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само |
еђа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режи |
аник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса ј |
Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја: |
које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног |
је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, п |
.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за љу |
ад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће ( |
рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора |
шао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној |
очито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у |
овог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он |
head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа д |
гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су по |
е, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе з |
спразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави по |
рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко |
варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је |
више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, гол |
ов приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> |
Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то је |
{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Ки |
} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта |
је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је |
с је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза |
многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београд |
ћи.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дор |
ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима к |
> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p> |
ћ!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наш |
жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се |
сти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де |
.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик |
со! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би тр |
се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p |
и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан |
а вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешин |
им растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе пос |
).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p |
<p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Отн |
и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} |
/p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: |
ило ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о |
капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n= |
кону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, |
} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спа |
!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим госп |
ет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тр |
/p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p |
ева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик д |
ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак... |
о бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му |
боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци |
је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по њ |
и Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — вик |
..{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Про |
p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Стра |
не, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, |
кнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— |
на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се з |
баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете |
ћа.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, до |
е о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних |
ођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: |
људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече |
и...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те панд |
о сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје плано |
е једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш |
То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по |
ца.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, |
{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Беогр |
је крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и |
— поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца |
петаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку |
употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетано |
<p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запа |
мо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? |
>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и |
/p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти |
ди.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево је |
у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студен |
— а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, п |
свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија |
тера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Вер |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно |
јући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни п |
најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <p |
ади за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и как |
p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, как |
овори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, гос |
С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би с |
истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане |
што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозни |
икни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није |
{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. |
d="SRP18960_II"> <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана б |
а колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{ |
ком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Вид |
к, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу |
!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати. |
ите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару |
распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи |
— истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену |
и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} |
езних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе |
мо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.< |
преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљ |
ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ћ |
је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, |
/> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику |
аћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знал |
вао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком |
р ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жм |
} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план р |
д.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у |
оштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Б |
а, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваље |
а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошл |
о никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, |
лику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам по |
— рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми ба |
вања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбоч |
о, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да пр |
предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ р |
а то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актим |
та и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти |
, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} |
је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дод |
адите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— |
хвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише јо |
ујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, |
ред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ ка |
ико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су |
емер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чиз |
во...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети.. |
дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капета |
што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.< |
</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући |
и назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напр |
тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино! |
p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе |
а и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, д |
и си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави |
истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, |
— викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир |
ата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам ј |
и, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ј |
/p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, а |
овину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур П |
о, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подв |
речкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми |
ам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, |
дњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: |
иве наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли |
наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шум |
гару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одс |
за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше |
екну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече: |
дмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готов |
посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви уп |
чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше |
пођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа из |
, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, д |
ху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шт |
{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и он |
е Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обред |
p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>О |
ин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда осно |
њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете |
природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је ц |
</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан |
а се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат |
<p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је п |
!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</ |
о пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри |
p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, |
..</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекн |
Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..< |
р.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погле |
во.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немо |
тола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с б |
...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p |
Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ |
к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Т |
, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обор |
на и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине |
ио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ног |
личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капет |
е и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћ |
звршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху |
осланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на |
осланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> |
опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, |
{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Г |
родног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико до |
ија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам |
иљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица |
ки капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио |
час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, |
којици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— |
амтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко |
тида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и т |
макоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно пи |
.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор |
ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан |
потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је |
нију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив |
>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један |
хађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и ж |
т учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта р |
нем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче |
На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за т |
укојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади одано |
— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо |
!{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире |
— истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (д |
бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! |
у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем |
p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш |
виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја М |
ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и при |
у и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а др |
осланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде мол |
р, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних панду |
/p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зе |
киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нит |
овек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта |
и да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није |
Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млека |
вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаш |
а задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Бо |
, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и з |
Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Т |
ћ у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу. |
авезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећ |
ком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће |
ако стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и |
е одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто |
направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаре |
двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се з |
Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмљ |
дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи о |
/> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} |
евља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају |
и је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође к |
чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на |
ака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— |
Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан |
знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о |
браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здогов |
је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову парт |
вао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! |
зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасе |
ају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и крат |
шен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у |
из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — зах |
у у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он ј |
.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам ни |
ље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенц |
, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у |
за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку три |
загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче пантало |
нин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{ |
Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и о |
тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, на |
<milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице кој |
и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, |
ну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и чес |
ирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика |
клонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Са |
оздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта |
им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n=" |
чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета |
з пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дод |
из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</ |
о и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} О |
у рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајд |
ин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија |
сподин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечур |
е господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека д |
бе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек |
азвуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и |
...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, ни |
а кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Да |
> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се |
љано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и з |
ости: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли |
дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се |
странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја прија |
то се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{ |
ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошк |
и, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, |
ај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на |
рео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за |
је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — ре |
... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљс |
им је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срез |
о новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш над |
свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узне |
свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одс |
..{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, |
у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише |
у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута. |
ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија |
и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неки |
сле чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча |
о...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи: |
поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затв |
ен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устреп |
<p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p |
ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорни |
а, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и |
ек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашин |
ака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заво |
<p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то бил |
ница.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, |
Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако п |
ему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек поне |
он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте се |
а је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па нап |
Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, о |
г? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захте |
/p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, с |
</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председни |
ја страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, госпо |
кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђ |
равос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо |
ко то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Виде |
Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да |
мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кан |
еците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме по |
лик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’ |
ко !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се |
!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно руков |
ло нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, |
!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и |
страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча изврши |
о, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама тр |
> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки пок |
на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на чет |
> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својст |
уту!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјури |
петан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p |
t="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад ј |
е би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је оса |
.{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — |
астркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трч |
unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; ч |
орне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да |
то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нек |
и!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На |
име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} |
се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове с |
чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, уста |
што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него |
капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени крев |
доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p |
посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} |
</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама |
о девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше |
сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</ |
" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капе |
ћа и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Нап |
покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никит |
!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огле |
<p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone uni |
Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Х |
мер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} |
/p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послу |
ког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> |
.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит |
ашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ т |
ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, |
ако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од |
а се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, |
арци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми х |
е хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како б |
<head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Је |
рсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p |
Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведо |
ва реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га поглед |
о, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, |
О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! |
с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разуме |
пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што с |
ти слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, |
Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на |
подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, |
ацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Ка |
дно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки н |
н!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мо |
на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин С |
, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, ка |
а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— |
ободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот п |
ло поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значи |
ћи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчић |
о како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ће |
па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспосли |
е они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије држав |
тин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта |
мо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док |
ри врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На преме |
а Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљен |
једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па п |
здерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком пр |
шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се разв |
у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, д |
} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наокол |
свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, |
два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред |
ку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и |
што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек |
кли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На пре |
н озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је |
о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа |
теље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз п |
аже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} |
дели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p |
а ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но |
а идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> |
би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице. |
} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Нем |
Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо |
е потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, д |
ра, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема |
ке неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: на |
ље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многај |
е Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад |
тулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а |
Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{ |
од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за |
ас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад |
/p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се у |
} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама. |
пођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник за |
ладићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио |
Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То |
<p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по |
> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скоч |
ри, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, м |
> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, м |
<milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се |
и претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у зад |
тролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, |
ковао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да |
е око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је |
и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свог |
а Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, с |
ако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин кап |
у један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз |
те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено |
више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S |
е и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> < |
а — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> |
те, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Прода |
е рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он из |
одаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — реч |
..{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти же |
а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште з |
> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан |
ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад см |
е.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да |
ојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено п |
оћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!. |
рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто ка |
о одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком н |
{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је т |
вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно |
је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у на |
да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како н |
ик...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је |
</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
то је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</ |
.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> |
, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра |
S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относн |
ича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p> |
мо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом |
ло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Милики |
ећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на креве |
а кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба би |
осподин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone |
о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за ме |
је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у к |
ам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, |
чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо |
ош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упоз |
дан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и се |
и се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрс |
к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен |
оси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ ј |
на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Ми |
д лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се |
ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у |
p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиж |
води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и т |
а ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не о |
у дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S |
ојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисанти |
} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!. |
спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на |
или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" |
чке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин |
с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче д |
еца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.< |
вели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведит |
, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из |
је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја в |
ће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја |
нина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, |
сно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео |
...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г |
че панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прс |
м млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у уч |
метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још |
{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове |
ућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају кав |
је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Ш |
подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче |
арица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експ |
дур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n= |
није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и суд |
послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле |
обару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас он |
но безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што |
<p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апса |
те, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којо |
и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна кап |
нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа сво |
ицу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И з |
ан кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} |
а Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну предс |
један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио |
н, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>П |
о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо |
, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" / |
ина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се с |
.{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, |
г је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Же |
погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — |
оштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, о |
и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> |
> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председ |
тио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су о |
ег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у вла |
а, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и друг |
мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} |
се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и заглед |
кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке ви |
га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих мла |
акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је |
кти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрва |
ше испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Кап |
<p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата |
, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, е |
рице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, |
апетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослиц |
же на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица |
смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p> |
вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p |
} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепрк |
капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно |
рашно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, ш |
После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, дакле |
а, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја к |
који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила см |
6" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше |
дник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, п |
Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска п |
Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, о |
руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћ |
дури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом |
ује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Т |
могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ уста |
извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S |
о ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане |
> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— |
Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес |
обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је! |
и самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозо |
ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропал |
пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи |
ре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу |
ом о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телегра |
га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— |
о на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p |
али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку |
кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си |
не, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— |
<p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и заглед |
упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{ |
кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; нар |
осподин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан |
заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мрго |
К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Ч |
тује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба би |
ни — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, |
што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио.. |
руго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> < |
жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— |
Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> |
ачин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} |
ху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то име |
и...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не |
им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде |
гомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А |
нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Разд |
{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона |
су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа прем |
криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е н |
рију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Изв |
Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Поб |
’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да го |
многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и о |
ј...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... к |
Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много |
начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена наве |
ерацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, П |
век: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихват |
ц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне |
Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</ |
о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или |
отовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} |
кој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јероти |
отије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „сол |
му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или ј |
и!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш |
председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазо |
слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стад |
ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним ча |
е те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчет |
>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У |
ке.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, о |
кељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p |
сли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Не |
чким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претп |
ше још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза |
ли им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма |
доје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и п |
, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!. |
о му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...< |
м влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, уз |
љи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Ј |
еде коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} |
војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исп |
цију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре |
само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вре |
више пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, пр |
а у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је |
нам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Н |
је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Ки |
ве чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У |
одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> |
њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се так |
петаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето ви |
p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара |
свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко |
ли ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу р |
ужини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и |
та, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће по |
ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и зап |
је чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ |
његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег |
о треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и п |
ршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тума |
! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусе |
<p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора |
е једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с мест |
сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово оса |
миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у |
звао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, бе |
тане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, |
е.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојади |
гледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије по |
, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продан |
шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? |
и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понес |
о.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи пл |
, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две |
, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, м |
, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи г |
да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје вод |
се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо он |
е.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај ја |
оград.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гоз |
пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} |
ј <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господу |
рати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и |
ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли рег |
<pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама |
од мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана |
ките, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с п |
о од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би има |
о рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, м |
рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале ло |
емо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, |
ју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка |
из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S |
с је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{ |
како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Са |
парац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није |
lestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се |
у, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, с |
p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?< |
n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам |
никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Пониза |
, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, |
саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике го |
Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће |
о, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, д |
ати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</ |
иса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу |
излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљева |
<p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, |
би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеј |
рама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чарши |
а је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве ули |
е:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо в |
S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му |
ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим |
пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> как |
о ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој |
... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које |
е наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон! |
о издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину |
чени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кли |
Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нар |
S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и сре |
колу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се оп |
ића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити госп |
Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па зан |
ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ра |
<p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Х |
!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хит |
м се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутк |
>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, не |
шем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, о |
p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у њег |
е само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег |
{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалу |
дине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, к |
за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> |
је била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за |
стира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парок |
та не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не у |
.. и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо укл |
е:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе регра |
усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> |
овести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относ |
>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" |
за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу За |
ати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до |
емер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече о |
ожеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, к |
ако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче |
еба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин |
некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе |
а у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Ал |
овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара П |
еклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који |
еротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: |
обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S |
ео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи но |
воречанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p |
оца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гој |
онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с парт |
А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које о |
сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, |
оката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и |
е почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појав |
сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ |
врженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, |
затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи |
Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор |
униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је |
главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозициј |
ину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући дад |
>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, |
ли беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> < |
хтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем опш |
>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића |
то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића |
ри, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се |
ј), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, а |
чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите |
лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мрк |
Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} |
> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и р |
ћа корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И |
не чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, |
о у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово пове |
асеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуш |
такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин ка |
је.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос |
ине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник |
етану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео в |
.</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n= |
петана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође |
и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докуч |
али, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали |
ј.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ко |
ре док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча |
уштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није д |
потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“< |
!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазле |
p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здр |
ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао |
p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код к |
— огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми н |
ара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спа |
њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степениц |
век био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде |
им!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ? |
заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се |
ија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На с |
динама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовим |
граде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сет |
и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале |
е ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинов |
жим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и п |
о особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као ш |
едног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за врш |
{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се |
ате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих стр |
а пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово |
мама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зуб |
ађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи |
очекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и |
кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајк |
мурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причал |
гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више њег |
е, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{ |
хну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија бе |
.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутиј |
анџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасу |
е нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај |
ијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад |
ри у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији стра |
знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу нам |
ане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и лад |
ој сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе |
оје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би |
записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> < |
а да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш |
?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа |
ем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодлич |
им ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, |
амештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је |
нгубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда |
алеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопо |
алетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, |
упио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јек |
е крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, по |
е накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је нег |
бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадино |
Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има |
и, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> < |
брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља |
.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече |
к погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под |
о..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— |
андурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта |
аше им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од |
ролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку |
..</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И |
вара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај трича |
и.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро |
и без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњч |
ремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало сми |
p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, |
турити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмар |
ну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, ка |
коше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварим |
деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише |
деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише |
p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан ист |
кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p |
етаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!.. |
и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита јед |
ић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ов |
ну се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — |
{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и раст |
кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђеди |
S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, |
тке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем пита |
учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — о |
ко смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, зату |
да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ госпо |
> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среск |
предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Милики |
ан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће |
т пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакшира |
и човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи |
} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и га |
о неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе |
о, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> |
ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што в |
првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— |
ор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} |
ф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју! |
е пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његов |
ионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пу |
је на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли |
p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колач |
... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро наб |
.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико |
си, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У то |
а чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар |
славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у повере |
</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, ал |
д није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> |
ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сил |
<p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојси |
кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им ј |
тиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим го |
учен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче |
<p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Св |
, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији... |
ша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се веш |
так, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жм |
уде?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, |
.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— |
ла.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — о |
.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је виде |
/head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико |
Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Сте |
> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депеш |
од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p |
у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели: |
ше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе |
авица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p> |
вић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:< |
— и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља |
то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... д |
фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за наро |
датеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капет |
ла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није и |
се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Ма |
је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у |
атио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" |
амо, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ |
се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку |
доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману рук |
шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> |
нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магл |
<p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Чов |
{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па |
служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста |
послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) |
ади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} |
ља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнак |
поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! |
Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, |
p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поч |
му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пље |
оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да с |
који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетани |
ку печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а |
вео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допу |
томир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је по |
е до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капет |
ића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! |
капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен ш |
а 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину у |
и Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада |
му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурн |
а ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Ра |
е окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир |
али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не |
е нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, |
смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, |
лем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Крив |
ка, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Ка |
, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учите |
и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје |
овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обав |
а Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати добро |
еном срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и и |
д поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе д |
опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у какв |
ађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{ |
узи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећ |
’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> |
а се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прља |
Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — з |
п црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчк |
а.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па д |
ест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је ј |
тву, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, з |
е оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко гов |
Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p |
о Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, |
шити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, у |
/p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше |
служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — кап |
: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> < |
народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта |
у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање. |
од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.< |
е чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от |
си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— |
!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо |
ивели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао гла |
расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb |
овољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте |
бодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши г |
Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетан |
оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца н |
брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био з |
129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну с |
а кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда |
. „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори |
оги ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он т |
ео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом сн |
о виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:< |
рији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана к |
Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведе |
јашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућо |
ојом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само |
уше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав |
капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодо |
один <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче ис |
има — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жит |
гледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?< |
ли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — за |
?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62 |
Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић оч |
шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, |
човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јо |
двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Ц |
</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му наст |
што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју с |
м чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које с |
беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре |
стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше |
јка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је |
Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— |
дан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, |
животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} |
ћа, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођ |
стите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачу |
пширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чист |
ош боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што |
ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одје |
гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је |
ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравањ |
љским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува в |
итова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> |
се?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешт |
ора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна |
је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос |
се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пу |
<p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p> |
...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И к |
ледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово д |
>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај |
парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаља |
ма приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима |
Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П |
> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура! |
а се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о |
га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну с |
ЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Ш |
скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мо |
готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ор |
!... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури. |
е.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војничк |
кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан. |
касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и об |
ница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше ш |
в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна |
и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, т |
ема коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ре |
114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило п |
, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам |
на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не д |
аса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... мо |
ича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изв |
дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли св |
.</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак |
о.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чик |
па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече |
гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече |
да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрм |
дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, |
S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача |
ма Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се |
чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бр |
ран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p |
идим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> < |
о̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p> |
честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав |
ним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, звано |
в влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p |
у три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — по |
у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! |
убића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, |
обрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је и |
ом приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је побед |
<p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле |
>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... |
, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими вил |
араму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о ч |
ру десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па |
гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши ка |
pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што |
том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Ј |
тан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а с |
ата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и голо |
да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учит |
лем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито |
p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</ |
петан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с |
из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији ж |
славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и |
Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше изврш |
прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} |
еторица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, вик |
на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не |
писати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Би |
очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмур |
.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно за |
о је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од |
авом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - ус |
и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господ |
и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И по |
Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече |
де чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт из |
аза на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек |
м господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада осл |
час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина послани |
p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и д |
аба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с лев |
ужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— |
Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца |
ласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} М |
7" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} О |
аставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола |
ећ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, у |
толетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годин |
а, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на |
" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е |
орило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, ки |
етане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ак |
, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило д |
(односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од |
о велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола |
<pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата пре |
тругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како им |
овечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и п |
, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је |
!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, |
> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и у |
..{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} |
у хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна |
мо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћут |
на: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гл |
мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе |
питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице |
коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> |
риђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била |
су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадил |
и! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, к |
јући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла. |
ла варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у друго |
ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и ку |
154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби |
а.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Н |
ан у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком прв |
— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим но |
н.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као |
посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као |
апетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, ку |
е, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману |
испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница ус |
га.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n= |
ешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи |
ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капе |
био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, |
и истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухв |
идиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, |
оваца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу. |
жим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукл |
ју: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи |
именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и нас |
сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Д |
ти се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам д |
вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да призн |
оклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{ |
га, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) к |
ити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она. |
одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, |
одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мис |
ршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S |
ажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по |
<p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — |
тички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати |
пу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад |
запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина д |
род, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те так |
ом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад |
... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што |
то се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и д |
како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разре |
> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председн |
дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен |
> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушн |
децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А гд |
одина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском хо |
свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{ |
општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписм |
од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овак |
с’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном |
да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} |
збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху п |
ртије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског на |
о оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта |
кијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — |
id="SRP18960_V"> <head>V.</head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурл |
три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит |
ући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — з |
ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву вл |
год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог з |
аји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се |
онтролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подвр |
етаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се |
, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја |
рило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и м |
кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} На |
е: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се н |
Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не |
</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p |
к.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татоми |
ма, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестан |
е руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p |
се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постој |
це!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађ |
нови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да |
а.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од р |
анка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа |
синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо |
личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о |
пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у мех |
је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије |
ода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теб |
ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, мла |
си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна |
и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а ова |
тулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не |
се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на |
д сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза сте |
ри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака |
, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој |
нли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, бо |
натих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Дец |
а среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче пут |
p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S |
лим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старо |
веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према в |
ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачим |
p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ вел |
} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти |
учадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Ка |
ли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{ |
д бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се нала |
ацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Кр |
Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића па |
, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) и |
p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије у |
се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком. |
ао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким |
} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
а да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док ј |
љ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних |
тити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} |
чких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли |
it="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и |
ханским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тим |
ошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на |
оже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта |
} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S |
.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад те |
се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога н |
тарац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза |
<p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за |
есе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, |
у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских гл |
овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S |
ом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет |
у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>На |
, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров |
на је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост |
сетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ че |
, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и |
да капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Бр |
а, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) кл |
ана.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек |
.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дуга |
ога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело |
ричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с |
Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио |
седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, |
дић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху јо |
тиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше |
е мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а |
тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парни |
ити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— |
хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...< |
.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је с |
/p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вал |
е он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? |
ови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најс |
је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> < |
ма ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чи |
Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p> |
јсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} |
уката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо |
ко прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, |
би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Пр |
главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, |
тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>К |
ангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лу |
са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места |
чи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, зд |
а указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест |
Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p> |
о § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он |
.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{ |
е да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</ |
ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, н |
b n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — |
конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И по |
после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име д |
Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у ч |
ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S |
и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништ |
ји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, н |
амоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност. |
ји и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пр |
сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n= |
аству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио в |
и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмур |
о !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овам |
но протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви |
p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на |
клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо |
би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је с |
и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене с |
:id="SRP18960_I"> <head>I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јероти |
сева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му криви |
ојој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунц |
ржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца |
је Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу |
а точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ |
е дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших при |
брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишар |
н, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се доб |
и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом с |
кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласк |
жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим к |
кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> < |
но било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: веруј |
ла? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Он |
ихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под |
начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb |
<p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, |
еже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мој |
т новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, н |
икад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јероти |
..{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз пос |
цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпај |
p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, |
к продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p |
јић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости г |
е, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, д |
ом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке брк |
грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је |
на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли |
ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће |
врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча к |
ено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} |
...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Ник |
не све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог р |
шкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник |
ти и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S |
овца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о |
ем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим |
о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се |
е ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који на |
да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} С |
мурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а |
<milestone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнин |
} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Је |
ељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере ст |
едео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n=" |
ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а |
м.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под те |
ead> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави по |
јездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави в |
p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, ј |
а се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскоч |
е то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје водениц |
b n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: |
n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — ре |
е.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и |
оденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И |
one unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помо |
она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чи |
и.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, |
се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздрж |
к мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, |
сли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ра |
е Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ују |
емо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — |
беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и |
!...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунава |
ријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{ |
гљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру |
д кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју про |
и, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, |
мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити на |
та с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе |
<p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовач |
ољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> < |
ољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> < |
>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јерот |
а оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</ |
е богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што |
а јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти ј |
Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаро |
к да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женс |
, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање |
рађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да |
њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Ти |
ења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> < |
/> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на |
љаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То ниј |
атеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим кора |
војице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора би |
ао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће |
, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погл |
184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет |
отије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Н |
> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у посл |
> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у посл |
ке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу |
а прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p |
чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја не |
к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан |
буо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Ди |
поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
лас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> |
S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што тре |
.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при по |
ца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са св |
ти чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... ки |
ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређ |
ам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за |
ује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта |
{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — |
кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па по |
зеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ преко |
ad>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана пор |
сте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“ |
урлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам тво |
јно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> < |
за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни |
Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напре |
Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту |
Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику п |
тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone un |
неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облач |
} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, |
кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручит |
екако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, н |
утине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочев |
шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... |
{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује |
н и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да |
пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — о |
се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и |
да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три с |
з врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче |
, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су |
умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца |
е...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n= |
26" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У баш |
кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио. |
</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај с |
јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти |
спава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p> |
да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p |
паница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— |
ширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> |
епа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?.. |
немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезни |
је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши с |
овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> |
рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p |
а Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, |
у да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— |
ло, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.< |
а — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојси |
појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем |
адин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — |
еле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ен |
а, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’о |
p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</ |
ике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господ |
унце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небо |
рилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекај |
е, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и |
есетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепан |
за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на с |
им ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— |
е, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Осто |
а у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> |
мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служит |
, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цени |
неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним |
иљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и |
милу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} |
у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису мог |
/p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда у |
баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и |
шу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недола |
, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нис |
огу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ |
па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговара |
а и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојн |
варање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по т |
онио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што у |
ако да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или |
а сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте |
е стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како |
ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мер |
нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви по |
ма.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом ил |
н: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пр |
а доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивај |
Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{ |
па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајет |
таде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до по |
та си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па прод |
тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковн |
ио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.< |
ама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу |
о, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прок |
троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — по |
женопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} |
волео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>О |
а другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују љ |
ће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго |
ра.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек |
дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер |
ти столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те нам |
сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— И |
видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, |
их се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p |
амо о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — пр |
да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се го |
да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану |
ера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се |
човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n=" |
ва најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само |
роко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца |
ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о |
ма, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и к |
ти, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну ку |
огодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: ш |
ако нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог |
ј се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— |
мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња |
!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — И |
<p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без |
аше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића р |
и.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себ |
равос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Б |
и се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо |
еком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњ |
жавних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његов |
поведа — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> < |
прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ? |
а.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— М |
а да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; |
ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле |
p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја |
Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <mi |
брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ов |
ву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да |
уд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они прот |
м вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> |
, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка |
а, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала |
логу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневни |
м да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођиц |
ко је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде |
погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S |
одужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан |
Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до са |
лазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p> |
<p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</ |
р развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се на |
равица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори |
и, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p> |
..</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла |
ледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине |
ани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуд |
ене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја |
е та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ј |
} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Ч |
ар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се с |
ту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваз |
то говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не |
радом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лаков |
зуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља о |
S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, гово |
ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о |
ече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, |
нено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим цип |
и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канце |
Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођиц |
под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаче |
изи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталн |
ицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелис |
петан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, |
ивео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле К |
ве живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак |
— рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и ж |
оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испре |
су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, д |
ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разро |
дну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} |
у Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта м |
: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капе |
а се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и ни |
а, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буко |
пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали |
дакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио ка |
размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Мили |
{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о |
<p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Х |
се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагла |
ван Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> < |
ријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник |
"18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе |
а, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те |
чо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.< |
ли поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с на |
<p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n=" |
ља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори |
етана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам |
Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они |
..</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... |
а ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа |
асто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="5 |
е, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја |
биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она |
врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорел |
усе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то |
{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка |
Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, |
и’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки! |
ам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво.. |
ест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропр |
орише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p> |
приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луд |
ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и о |
дседник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.< |
че један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> |
, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и о |
ављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то |
p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да |
има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, ка |
Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању |
ула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> |
језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметну |
винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!< |
Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на |
кова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Ки |
амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже |
Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— |
има.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти |
етане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на |
па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>О |
браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се те |
и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Запо |
ке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — р |
е је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав |
и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш |
батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.< |
лушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вел |
!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још |
може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо б |
сан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учит |
он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он мож |
/p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради ма |
олази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> ко |
он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у је |
приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама |
е у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врат |
е, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну |
с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у оч |
а овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, дак |
> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> |
— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ј |
а ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</ |
лаву и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{ |
есницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећ |
p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с |
ти уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плаву |
тајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута. |
њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Та |
ћемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="11 |
и свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p |
, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на |
м преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Пр |
пустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дув |
е деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим |
е ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— |
, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш ка |
иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања |
капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака. |
ну:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га м |
наче овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Пр |
о, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — |
Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о |
/> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да |
утрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана. |
па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексут |
не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из ок |
ниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, м |
ирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, |
на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укн |
затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особ |
што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не б |
ње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у л |
и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја са |
’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> < |
относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које о |
ом лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше... |
итељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још гол |
Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, |
{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у пог |
вње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како ј |
ај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулу |
сма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулу |
ела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— |
он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Пого |
си ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бак |
еленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни виде |
ћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title |
и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један |
е да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, |
ехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у ви |
лагодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком ј |
у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, преш |
у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се |
— заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чул |
атомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и се |
би!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је |
неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи ви |
титељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
век.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радос |
, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> |
а.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пи |
т се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— |
во ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па м |
Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онак |
ртију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну ма |
, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> |
рди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па н |
и, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се н |
до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопа |
али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос в |
инама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет г |
ернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није мог |
S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <p |
оје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да доби |
сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он |
што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то |
и у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власт |
како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бе |
главе врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветова |
Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{ |
ка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу нас |
к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игд |
е Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</ |
е, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макл |
шло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулет |
те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил |
рете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније |
у, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати г |
</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: |
ви опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „М |
оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну предс |
городно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око госп |
доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се |
Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p> |
де, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичино |
Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи |
пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине минист |
S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— |
да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јо |
ноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и т |
а уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоће |
у — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S |
о, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо јед |
дна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, |
</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапи |
S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлуч |
</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га |
су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне. |
Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о |
ос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— |
ривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама. |
e>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „ |
проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и до |
с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац |
пркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим ко |
кше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и |
Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не |
p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.< |
тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли |
једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће зак |
ну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Р |
Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> |
<p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђ |
лануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> < |
те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" |
нај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, |
’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> |
> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо |
едномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плоту |
вио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости ус |
чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по |
ио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.< |
один Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме... |
иће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох |
Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Н |
иса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па п |
ба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влад |
јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то |
ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n=" |
ји има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је |
ији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина |
А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у рук |
пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцелариј |
ће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крви |
колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зел |
механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“ |
и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Њ |
ш три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се |
а.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p |
, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има |
лађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коц |
собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Је |
собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Је |
поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: и |
у, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и дост |
преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он |
/> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — |
у, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је бе |
<head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било |
у помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из |
мо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песниц |
и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошл |
те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’док |
еба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести пут |
ју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уно |
..{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељац |
ла.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са ма |
<p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али |
уч, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху |
ан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у де |
се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="1 |
осао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> |
рију јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људ |
/p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бр |
ије, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> |
жем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући |
/p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p |
амо за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два м |
говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им в |
, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије |
ића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођ |
ивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, |
нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој о |
ругују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у бо |
то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство |
/p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знал |
ко је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне |
је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсен |
стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете |
еће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које |
ања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава препера |
изан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица.. |
тино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> |
гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У |
оће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треб |
има свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подиже |
олим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за |
/p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његово |
ичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли |
ислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег пра |
, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S |
к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па н |
један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против |
куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих |
n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани послан |
соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора б |
>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> |
ешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, |
S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи звани |
д телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Не |
да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек вар |
<p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је |
ћа, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори би |
говином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре наме |
акељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</ |
а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме |
он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију |
разник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Бож |
ако се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетан |
ен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре |
емо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Ју |
китим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја |
памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега |
бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам сре |
ја...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срм |
гледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — |
{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поч |
пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, кој |
па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, |
Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се н |
ајстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег дв |
>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, о |
уши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за стари |
Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила |
м.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си н |
рата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и ду |
инове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Ока |
...</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш |
ог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те |
ити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби |
не чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми оп |
S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је |
пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, |
</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковишт |
зода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не зна |
и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, |
ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда част |
руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то бесп |
ред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и сам |
достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим на |
чи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — |
, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два ст |
нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се виш |
се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајст |
ц оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни о |
л оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а |
ном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове |
почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, |
зе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су |
колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се |
расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џак |
/> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића |
руги веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ло |
нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па ск |
је код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— |
о вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с |
Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стој |
.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима |
уцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо мо |
и од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{ |
..{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука бр |
’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џеп |
<p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p |
/p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква |
— јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше |
ава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена |
рављена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о |
слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има |
у он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију. |
увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре |
</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, круту |
ено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаван |
коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио |
уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> |
ла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгај |
ојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухвати |
и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихо |
омуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са |
ика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у |
јка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим |
, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, |
На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} |
p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу |
.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уж |
ица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати ј |
едњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по |
’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, |
117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два ми |
на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а |
Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за оно |
јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па как |
ора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} |
упи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих |
S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у куп |
и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто ла |
/p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница з |
{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже |
а би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, |
.</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиж |
адмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у |
адоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, |
те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у |
та прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p |
ње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} |
гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, по |
} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за с |
такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми он |
ривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову год |
} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, |
е натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div |
а брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице |
све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о д |
саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Ба |
’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да призн |
л и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељ |
артије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћ |
година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану |
је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетан |
, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чек |
-</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> < |
ате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код ку |
{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не изби |
с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, |
вене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели д |
“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледа |
жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Иб |
одинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал о |
у! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони |
— рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—В |
причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p |
дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p |
дник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их |
тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе је |
ентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брад |
, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред |
ђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добр |
трес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из с |
ревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан |
же раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p |
ну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и ка |
је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати. |
n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојс |
обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</ |
узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати |
{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђе |
сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке |
ћа стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, |
/p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми |
јвол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођ |
<p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јерот |
на...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на че |
лас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљ |
? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, зна |
Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш |
Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се |
<p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа |
су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има |
оксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе ув |
капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и са |
ваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да |
ијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</ |
редузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на |
ађанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Отно |
пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли |
је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе и |
знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви |
p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш |
<p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вра |
ећ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем |
едати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање вла |
ао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Ј |
еглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лаз |
на госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чув |
да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" / |
поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви с |
голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима |
амо : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, |
ремер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се |
Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија |
оче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, п |
ик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</ |
>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— |
нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи |
рски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је ј |
за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! |
исији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи |
аст стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње о |
жник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52 |
седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи |
ише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледат |
цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зид |
илитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о |
аконима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: |
господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би |
полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — |
вни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне ча |
воји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег |
pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене з |
запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то б |
Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у м |
{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева при |
акикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p> |
а“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> < |
е разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о |
д.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама |
бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је |
у зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> |
се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је |
ан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака |
жи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на то |
подо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не |
ашинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако |
елика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из |
Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" / |
сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ј |
а, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, к |
<p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не бр |
петан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми р |
ранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почит |
у.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букач |
’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="8 |
— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на ули |
шај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} В |
, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на |
о ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог |
руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то уч |
/p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— |
Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и з |
ештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — р |
ану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, д |
сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслон |
но, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, |
рдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те |
: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости |
...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек |
Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: |
p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате |
ицу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате |
затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само |
де, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— |
зун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="1 |
ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — реч |
е Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те |
мишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Зна |
, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кут |
јем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако под |
би мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кл |
ивео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p |
ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико од |
апетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком пос |
. удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, |
ушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти |
прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви |
је они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ћ |
ко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p> |
ос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{ |
— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе пре |
бе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па |
> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су |
добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти сла |
на ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и |
а и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} |
ан ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А |
деш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпо |
<l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је |
лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — |
p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" |
и шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{ |
ве редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једно |
збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type= |
, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у |
како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што |
ста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колик |
, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. |
је — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око с |
н притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна в |
</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> |
учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} |
!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето |
се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљи |
отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај |
уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покре |
ртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p |
Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуб |
рили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко |
Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — |
Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али са |
о...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури |
лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз обра |
ланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> |
.{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком др |
>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, гос |
господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и |
мено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!< |
начи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланик |
а се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни |
</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— |
акше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зори |
n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски |
еротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у о |
седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: |
ђе Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, |
!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било |
омир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју |
<p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и |
Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{ |
и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђ |
ку:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> < |
шњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо с |
онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком... |
еца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца |
сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; не |
молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, х |
p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сеља |
Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија |
сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени гов |
{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под м |
господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да буде |
амисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они с |
о?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. |
, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило.. |
према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они н |
о да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случа |
но доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и каж |
о и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смот |
сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па п |
/p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.< |
премају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</ |
?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала |
та ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати |
ead>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали |
младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно са |
, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити |
господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све жив |
и, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш |
{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу |
ешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капе |
етра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара |
с’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноп |
лад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости |
бор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирам |
!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занеми |
ај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те |
.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, д |
ад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежем |
!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и наред |
.</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полак |
шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с |
/> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, |
на се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје зап |
једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади ду |
е остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у |
ева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вук |
се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаре |
ан сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има засл |
госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку п |
и ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није ре |
Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји |
година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у с |
лико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је л |
шој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко по |
ше поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Ше |
еларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза п |
виште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и п |
виште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и п |
ку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посла |
довима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице |
ржавни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то држ |
ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у оч |
та је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај ист |
/p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S |
S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао б |
м по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Сто |
п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, |
езон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си |
одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, |
у...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb |
е праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, тр |
ти угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве |
ед, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао оно |
евом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на к |
и како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то забора |
ије озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и |
обројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо |
:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Д |
н и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам |
се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти |
/p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, п |
забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко п |
тељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И |
S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „ови |
ла и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како |
179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</ |
посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у ост |
..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор расп |
езник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече |
е ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те |
рост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола |
Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљ |
лик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногам |
p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} |
на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о с |
скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му к |
риворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су пред |
пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић |
нску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси |
старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме згот |
се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средо |
је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неко |
p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p |
оше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће би |
цу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном |
војих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села г |
о што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког д |
Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не мо |
{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и то |
о у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнер |
аклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За ч |
74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ће |
</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чу |
руги, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p |
носно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све ј |
а ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јерот |
по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге |
д у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише |
те господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите |
априкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешп |
— окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће |
јпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали ст |
ш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит з |
наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора с |
/p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан дост |
сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на че |
и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени |
смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — п |
ека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо |
мо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немам |
чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Пит |
ну се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> |
Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p> |
нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако ј |
ици то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и |
>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да посл |
ангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на |
мо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо |
азице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе |
ено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помоз |
у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љ |
="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p |
м о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као ш |
о? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње ј |
о, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошње |
ује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — ре |
ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па |
<p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вал |
ј ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухв |
беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p> |
и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна |
дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце |
ени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба |
p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учи |
> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчић |
велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n=" |
камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји љ |
анственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо |
ју и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, |
пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Сп |
е...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ госпо |
маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како с |
n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два ос |
S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к |
свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ј |
оћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се |
ог Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Про |
аку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, виш |
министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и с |
а и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће |
де ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S |
уда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пре |
...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{ |
столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми |
Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу м |
ја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, |
д на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — |
</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Из |
овори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вал |
Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо |
вече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену |
се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојс |
воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака |
и све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се |
овом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево |
плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи |
капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и разм |
да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони о |
ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — |
ам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта |
p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’ |
, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе |
разованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића зад |
ито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у гла |
озора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка |
, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</ |
ели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава |
ес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећ |
е саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> |
тила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван |
</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало |
... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> |
{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> < |
Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о к |
p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, |
ама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чи |
ије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и |
ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Ни |
волте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у к |
ци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац |
ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио |
о пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи |
ацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим сл |
, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити д |
и.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру |
} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо |
а.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Р |
е, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за т |
/p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одос |
p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за |
реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Вер |
а и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и |
р, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и |
ук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — р |
викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи |
>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад |
b n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Пр |
ригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар руча |
мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадин |
ате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао |
неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без |
S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S |
р и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти т |
ћо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, стра |
>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио |
<pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је |
с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа |
а?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „П |
Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли |
— сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се к |
ашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — о |
<p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конак |
би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене |
ко би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али |
ше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у с |
а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Ми |
, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, |
на сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао |
рође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен |
рез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Ос |
чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
а шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био |
јвећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, |
„фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му |
адника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар т |
/> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде д |
м кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тими |
S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју |
ше, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким ина |
, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику пр |
{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срес |
а Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презим |
родан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, д |
, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.< |
се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам час |
ојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предм |
Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, |
тије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се |
— скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заве |
би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то |
едседник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпиш |
, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који |
је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад ур |
и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се |
d> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p> |
ече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и |
, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</ |
иката.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре |
мер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један |
ам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш по |
сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају |
SRP18960_I"> <head>I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Ми |
што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено |
estone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} |
head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђ |
Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше на |
оће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му |
оже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешт |
<p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећ |
ких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама тр |
адог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љет |
, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у рук |
је је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који |
> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким |
еља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Ки |
лику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одан |
ели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све р |
/head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили |
његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по |
програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмари |
само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с про |
ој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста та |
сподин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у опш |
наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хв |
г, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, п |
и да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак за |
едни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мај |
ко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак |
да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на н |
р запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, |
е, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} |
ји.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} |
те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости. |
ко идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како |
омче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Па |
и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с |
и председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Н |
хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> |
>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — прот |
у кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из да |
не Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где го |
ужбу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичн |
p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</ |
шта даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде да |
<p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ |
је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице |
мо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима |
а...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је остав |
џет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона! |
{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара |
ните, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драг |
бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уват |
и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куф |
ати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по |
p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријате |
Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.< |
_IX"> <head>IX</head> <head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о тр |
ом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, п |
</quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <q |
"182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш прв |
<p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Сос |
за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="14 |
, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзис |
д на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пи |
.{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека |
сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли м |
ни жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, |
обро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замак |
знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... как |
аборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да |
спође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен |
где има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и |
пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Ц |
зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животи |
ашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало |
ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, госп |
нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу |
p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног си |
редим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо |
а његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника. |
жно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам |
је, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би |
Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао |
рши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошков |
.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво |
, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није |
а Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у ње |
у, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише |
и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Са |
ли...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу с |
е.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</ |
> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поз |
гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под лад |
ина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватр |
аше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве це |
ilestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке |
жу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S |
— тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p |
церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} |
Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’ |
S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београ |
и...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви. |
аш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по |
о! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар |
осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, |
лико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири д |
о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне |
ако је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем |
господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си п |
е ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! |
То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јер |
њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе |
оповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p> |
<p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из |
Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити |
резива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ц |
егова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој |
још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза сто |
и посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није ко |
ом преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} |
онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш |
бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милион |
на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S |
и му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’ |
му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с |
е за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко |
он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта |
Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— |
и, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састат |
собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> |
а.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, и |
p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџакли |
а крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће |
запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и ш |
за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> < |
је иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су |
м ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник ви |
дан лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Т |
сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, кој |
и ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} А |
</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађи |
6" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, |
њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђум |
Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога |
нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора |
писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да ва |
жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну он |
а мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте та |
’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, |
јом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао |
кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженим |
ко — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, |
се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и д |
и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете |
..{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да |
Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак |
немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ј |
не, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У |
и кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...< |
еде преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{ |
е а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас |
или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико д |
ћа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном за |
што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има ка |
и врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, с |
а!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!... |
за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе |
моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="* |
дина ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, |
а то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџа |
ко с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он |
.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све зама |
ли порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} |
<p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{ |
бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрде |
че?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на вис |
го причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј бел |
о Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} |
> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говор |
а господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело |
ве је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, |
>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, |
рнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав |
рљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали ук |
р, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини |
његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну гл |
је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјури |
>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не |
говори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу |
слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се |
у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и з |
еше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и сме |
ито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на п |
читеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић |
етовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочи |
пуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> |
јавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Ми |
авно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежм |
— пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману гла |
тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — |
море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — |
Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојси |
>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне |
изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову |
ића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта |
ротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су б |
јем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о |
ијају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и пош |
шом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они доб |
е старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича |
брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: ш |
гњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у |
е млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p> |
икић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{ |
относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— С |
та ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукаво |
е то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С- |
и, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не |
рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На |
ог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми |
дврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојс |
а, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — п |
испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред с |
зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n |
</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве |
кића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— |
друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише т |
рећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S |
<p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад |
4" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе гла |
го ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S |
и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се |
крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо |
у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда |
обра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди |
ивео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес |
.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се наро |
кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" / |
ој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуш |
стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да |
млати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што |
Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) ура |
.{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам |
зману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Го |
рет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он |
="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</ |
УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Же |
ши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да сл |
а показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески наче |
до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Ж |
ашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жм |
ева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> < |
тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поску |
вом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Ж |
ерма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог |
у?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана |
ом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног пос |
Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" |
посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом д |
ам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наш |
ник отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину |
b n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> |
> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша вл |
н се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке п |
Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио ка |
— мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господ |
изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n |
теља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{ |
е дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави и |
{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био |
навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — |
:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље до |
удем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и ви |
ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{ |
а тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици |
н.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича |
и :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писм |
а, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог |
, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли дове |
е</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мој |
еже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања |
ени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш т |
нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја н |
{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Пит |
а премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет... |
Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} А |
о се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је |
е тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовање |
е, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Тр |
ма су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гости |
изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb |
х не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу он |
</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црн |
Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Ба |
та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, м |
ш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде |
Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу |
ед села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, |
је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па бил |
ројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац |
ице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју р |
ова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да реч |
одужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не мо |
{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш |
} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, у |
р, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И ј |
он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој |
а посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и л |
сла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘ |
његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћи |
цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице је |
сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезн |
— на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код судниц |
p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи п |
!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и п |
.{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице. |
> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p> |
p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш |
е Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134 |
спослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p |
ханише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих кик |
неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два |
а к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они зн |
/p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Остав |
ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а |
че Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{ |
д, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Б |
вом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једн |
ик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачу |
Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... пос |
и и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p> |
се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, |
ава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер |
ша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p |
молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мрт |
и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако тр |
о молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он |
к, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко ч |
} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца |
ови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз |
азива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њ |
Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би... |
к од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учи |
е мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младо |
а на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој С |
и, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову с |
ним људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> |
разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај |
елно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Рад |
p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бат |
и к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих дво |
у га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим |
ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кр |
гичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осеч |
погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом |
>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у |
позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за |
и, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да |
ш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти |
{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет |
Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиок |
едник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су |
есечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{ |
окојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто |
за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S |
не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајка |
куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно |
г њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мо |
клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} |
гледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, ни |
ри народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>М |
</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије с |
свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— |
> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ух |
тана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капета |
м на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — |
ца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену |
заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише ч |
а погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога |
тојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако |
жни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и |
жи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан |
} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одбор |
чима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази к |
стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна.. |
шој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога |
ца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о шко |
да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па |
аћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Серву |
Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро. |
ти...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била |
ату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!< |
ом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чиз |
и, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се |
а, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — п |
ти и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> |
са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и |
јсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови |
овише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и д |
жише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам б |
стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то |
Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из |
олице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку |
е живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и п |
це, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, д |
— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То |
Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћ |
не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, |
инограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек |
је руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, ус |
!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је к |
/> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику |
/p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, |
аједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је б |
асте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Н |
а је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, х |
а?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном рук |
pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није |
тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— |
ужиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан |
слице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбо |
к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и |
, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше њ |
воју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да р |
бу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га |
<p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p |
{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захор |
> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пу |
шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n |
p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — |
олимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као |
Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се и |
ро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, на |
сило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек. |
ићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити |
ушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча |
е, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже о |
ободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са сви |
сило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n |
осланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно с |
заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта |
те посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај |
делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко |
атко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> |
S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.< |
, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави н |
Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука пот |
— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно |
комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Но |
/p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— Т |
ко смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева пог |
: „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не |
Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетић |
с, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте |
тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би виш |
ни, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? |
Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, |
зе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ић |
напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... |
е кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ |
на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> < |
/p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београд |
ну, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} |
лармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да м |
аник — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која |
и је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба в |
, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, |
право словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина |
рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" / |
..{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу д |
д стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, д |
.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило |
едниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S |
S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, |
ред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господ |
по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћ |
овек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на пре |
их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „< |
ед механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — наком |
.. ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> < |
<p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих |
ко Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па |
се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, тр |
рио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да ч |
се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— |
онтролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојси |
„ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се н |
у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ в |
} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли |
о ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку |
затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог! |
<pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у |
— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> < |
одвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово |
ачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и |
знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и п |
х најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</ |
?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} |
ла вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{ |
ће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желит |
чинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта виде |
мој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> |
апетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћ |
а.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпај |
ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</ |
.. видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у к |
а идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p> |
и?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та |
ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигиј |
Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} |
лас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <mile |
мо у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S |
ица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде. |
!</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечанос |
ладић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како |
.. које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Пос |
до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће сво |
ред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и панду |
?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај... |
p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу З |
S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} О |
аш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим ча |
{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на |
сподине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори |
дник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам |
ица и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико располо |
добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до |
Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - о |
а вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — |
но... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: има |
оче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — |
Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад б |
климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри оч |
иче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговор |
! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овак |
р дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и зам |
натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погл |
то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у |
етку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>Т |
ља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> < |
што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p |
<p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</ |
чка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>У |
слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, |
а цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n |
би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе бли |
Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} |
други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> < |
начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задово |
јемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо |
.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> |
асмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Прода |
се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује с |
служење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око го |
гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја к |
’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка п |
> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се |
о ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по кан |
ајвише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундиро |
ста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Бож |
д у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо ш |
ама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не |
чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би |
еца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте п |
е.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натова |
адов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p> |
деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> |
уку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— |
етка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог д |
А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: |
а и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, сре |
</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" |
га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи |
же и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мор |
жати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора |
нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну рук |
да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновн |
</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора |
’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само уста |
чкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован |
>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамот |
ој 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам т |
ланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то |
така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима |
је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог пр |
о макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{ |
м издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турч |
одужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која г |
, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више осло |
>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога |
и твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик |
ића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из из |
ом...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се на |
Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављ |
ризнаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она панд |
био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку |
и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, га |
одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све |
<p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мир |
иле, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о с |
тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њ |
лице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ |
Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... к |
ао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часов |
њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> |
утрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узв |
ће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево м |
>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне< |
понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми |
Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово |
ке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не ск |
је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... п |
Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се |
о да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином |
посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... |
ојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти |
ати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет пол |
гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у ру |
<p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о |
аш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како н |
те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца с |
p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај ма |
— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић |
му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па |
вера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</ |
убим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Ми |
дигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио.. |
достну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, |
> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача |
ина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу |
ети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пу |
ају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Н |
ну у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка |
онаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује бил |
и место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара |
на под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, |
кију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора пл |
И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, до |
>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том |
кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</ |
носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи |
у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског сед |
беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче р |
порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метак |
фатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само т |
о ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму |
> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја |
S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе н |
ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журн |
А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Је |
а...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тич |
.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина кл |
за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног тур |
или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану |
ршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је |
иче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у кој |
ићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} |
ов, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би |
андурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па панд |
о на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисл |
, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик |
то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, |
она!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му |
се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се |
беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери |
из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на сре |
омим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лак |
илад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице. |
а од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па |
</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, |
шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта |
кивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, к |
е и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотин |
му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметни |
игда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље |
тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многоп |
се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу |
<p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он |
о се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да |
p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћ |
јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угар |
стри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, виш |
д ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зор |
а!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, од |
.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан |
о одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно ш |
нај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако |
е служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p |
т та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад нек |
ема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју |
Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Н |
ник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контрол |
pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што м |
ђу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице |
с га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и |
же, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, ок |
ли: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још ка |
обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе вл |
ти посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја ра |
и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што |
</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ј |
} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитово |
подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чи |
ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</ |
дину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он |
ослу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, д |
ника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изоб |
е.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред |
снији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и згра |
рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе јед |
писа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{ |
војој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а је |
узи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, изда |
ежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх |
фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, р |
а се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си |
петанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; з |
> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Стар |
?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш так |
које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном поло |
својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше са |
снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ т |
Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се |
ће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гле |
на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb |
и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{ |
S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му |
као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га гро |
ренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова стара |
у и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почив |
абезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и у |
з брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> |
час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану с |
— окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом |
вица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и ка |
обуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем |
у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му с |
е верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама |
на....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, б |
Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћ |
ашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана.... |
о.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта |
ју...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђек |
<p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком |
<p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и д |
>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови |
пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А о |
} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти прича |
и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на П |
бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стоја |
чио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а друго |
ну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобр |
толицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, пре |
Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену с |
> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи |
ађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — ре |
и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> |
скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бат |
а тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и |
о... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмо |
и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну |
а Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татом |
, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закико |
снио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошу |
ларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, |
ве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с наро |
о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, |
отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и |
пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио |
а се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у |
н или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Шт |
S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш да |
ав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упит |
комрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, п |
сподин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} К |
и једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч |
истао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора |
/> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона |
тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, к |
Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све ви |
ћ, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} |
Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин |
амо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме |
— упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти |
резу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камар |
реобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и |
н и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не т |
{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити км |
ремена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја |
Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све |
ршун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем |
Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> |
рашно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Сам |
ји се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом |
у под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа |
е.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и зад |
и, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>По |
/p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Ба |
ако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док |
, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро би |
само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знат |
и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког бр |
осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради њ |
и рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, т |
шим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љуби |
ав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, п |
<p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам г |
направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и |
млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се од |
b n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на преме |
наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, гос |
више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p |
Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину о |
госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од |
треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео |
а се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти |
, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира... |
60_VI"> <head>VI.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и с |
лности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде |
и у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који |
p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, ст |
S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбе |
зговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они |
друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p |
од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови |
ди !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са |
“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, ко |
фа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић з |
оје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и в |
<p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео |
оћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свиј |
ког поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Мили |
е полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних брко |
укао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и по |
!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај н |
и код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујн |
један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утек |
не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> гос |
овориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> < |
олико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас с |
премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска ч |
ство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети |
о дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капе |
, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола |
Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и |
Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p> |
се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет зак |
назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад |
тем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем |
љка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услони |
ђивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих |
а дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава |
тане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим п |
пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци |
и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши |
шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већ |
воме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, |
ну.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пач |
/p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мо |
средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају |
о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено др |
О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно |
и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеши |
Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и ста |
све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изј |
да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже не |
сциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу пр |
у само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хо |
вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> < |
одан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно и |
се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове |
— накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник се |
ш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. |
Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“, |
<p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно... |
Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људ |
ић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живи |
<p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p |
ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p |
... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем |
сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гле |
зреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.< |
те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом |
и му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памет |
ило ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — д |
родан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к |
тивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p |
насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад |
до...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно |
.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од ње |
борило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то зна |
о зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао |
То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо |
рућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стоја |
ју на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p |
} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, |
приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога жив |
еогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанк |
ана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, |
на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Ки |
де кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па и |
моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити ч |
.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, н |
ађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај |
ајцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку.. |
адујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладин |
ом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим ва |
ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљн |
ам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.< |
.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и раки |
е!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувиш |
а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај |
мо су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља о |
ка брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђене |
ом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и р |
аше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очи |
мој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на |
цима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње |
с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везе |
акширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о с |
бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи нам |
стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се неп |
S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} К |
.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну гла |
и се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очек |
у врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио |
ашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у на |
лади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријат |
има).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна |
ду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви ме |
ви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од гос |
о Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем |
су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој |
хта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим |
уче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем к |
опитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим |
вршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по не |
поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане м |
и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и |
. спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и про |
} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсил |
ног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво |
лави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоћ |
памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што ј |
ешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погр |
ова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двој |
поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло |
се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> |
Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо з |
ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођ |
господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први... |
и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поску |
<p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама тре |
и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића |
арамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! |
једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прами |
едбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још |
икић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ так |
поде и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види |
јо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два |
у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> о |
одару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурли |
е приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи. |
ако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестан |
ра.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха. |
апе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који |
е.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Беог |
и ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није |
ћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и у |
а светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} |
зда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— О |
p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јован |
.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из |
о везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храња |
да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а т |
рила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених г |
.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу |
ићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну з |
даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особ |
у, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању |
p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одгов |
ама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако ско |
инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спас |
докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Доб |
тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је ц |
ктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу |
научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и по |
зник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потпис |
ју и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шт |
Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</ |
едан шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави об |
ра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунц |
лудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> |
презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала |
показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— |
аквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом с |
еларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то |
<p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цај |
је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од |
ску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, све |
у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Гл |
рузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доно |
p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај |
ну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> |
уче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : л |
да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта л |
а се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> |
е бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— П |
енија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се д |
само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви |
Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај ја |
дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла д |
гару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, |
ана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, и |
у правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тра |
зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.< |
мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, |
г и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласо |
баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, не |
ови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотин |
вољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руљ |
</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан |
ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча н |
се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му ле |
е он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав |
ли...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{ |
Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па пог |
ц) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у |
нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, |
е она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам |
од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пр |
о млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој |
<p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> |
ару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, с |
гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебе |
агодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије |
се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну |
К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само ј |
ли страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, |
ете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, |
цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и е |
је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зор |
ему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S |
се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жерав |
pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су |
*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди |
<p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића |
ти Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да |
ратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни |
Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви с |
ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види ка |
ерети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам д |
чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугач |
њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што |
и, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} |
у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одгов |
ојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је |
се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу |
чка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријате |
а му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њег |
Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће |
ш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> |
ка брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, |
/> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици о |
а свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране |
од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се нави |
и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе |
на мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чино |
спекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичај |
извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па |
све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цига |
мурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једн |
ш.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какв |
му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> |
алило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној |
из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми ч |
злокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и |
м и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соб |
ас доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, |
, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као пред |
..</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> |
се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручкови |
да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше гла |
к из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто |
једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се пр |
еди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> |
ше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type=" |
ше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Н |
...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разго |
а Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{ |
ште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, |
а гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — о |
дин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди |
} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} |
шише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан |
а совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом |
колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу |
- опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то |
о Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно |
риликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој св |
Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш ш |
цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене |
, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{ |
ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш д |
донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. |
ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
а се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— |
е вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је |
адин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, |
ед ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у со |
ед ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у со |
оји за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног |
скује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Т |
ше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле |
<p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> |
ећ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић |
мо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку |
звукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са ства |
вим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли |
. ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три час |
рнатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два д |
стало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да |
аже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи |
ги дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, ш |
света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је не |
се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Ж |
биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је др |
>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан |
уна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци |
а се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је |
ара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишн |
чуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на п |
е нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и как |
мао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да |
оздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, |
не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или |
криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кић |
</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - |
је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за св |
бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу |
е, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; |
ко му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и |
једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на љ |
...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n |
Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb |
увену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у наше |
авио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене нази |
ем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па |
вених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам |
дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаниц |
ије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и оста |
ам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му |
Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у н |
p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> |
о и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> < |
еда се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зориц |
узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији |
на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p> |
им бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојад |
у доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине |
ше од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добр |
орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у |
му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мај |
Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такиш |
ед врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</ |
S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаш |
већем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомир |
не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} |
у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.< |
нерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господи |
А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох |
шкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у |
ате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најва |
врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по д |
роњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока |
ко сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како л |
су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико и |
аше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се пре |
Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Мор |
је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки да |
мо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му н |
е још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али |
ли), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је три |
са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На свак |
близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошиц |
p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> < |
itle>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“.. |
Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође д |
свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско |
>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође |
нам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> |
и прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p> |
ица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађ |
а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и провода |
ло потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осве |
извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} |
и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића пр |
/> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одг |
учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Серву |
е.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је |
се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би би |
и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хв |
а приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, б |
<p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, у |
же, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну предсе |
и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на во |
лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који |
урском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у двориш |
и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су |
... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! |
је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.< |
не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очи |
кит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим |
се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је |
ли дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пре |
е канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p |
S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к |
ла са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
"99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала |
р — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. послани |
S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко |
шу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна |
исаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто |
— Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њ |
ко сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека |
у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— |
њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.< |
ијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не с |
— развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди |
одарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили |
накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — |
ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Бор |
ролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак з |
а, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори шт |
— здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Бић |
S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оно |
шати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише а |
ланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p> |
еко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Чест |
о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка |
пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева |
дио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није в |
што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по |
пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора |
инистра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави |
ницу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — |
ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче ра |
н! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон! |
, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— |
жавни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни р |
и „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи мл |
-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцен |
че неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима |
м „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жму |
дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо |
словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продан |
цу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била |
наш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што |
и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овд |
а и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тим |
епеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> |
пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ |
е у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чу |
аповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> |
ај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони |
подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па ст |
.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој |
<p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
а: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} |
ку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разг |
рдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p> |
>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га о |
Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш |
Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они п |
ише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам |
да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огр |
, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчић |
кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, мол |
де и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> < |
риште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S |
!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану |
рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин |
еде, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, |
ислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и б |
е ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете... |
ана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</ |
и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаниц |
плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном |
у је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се н |
ги притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде |
приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелник |
планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „го |
о подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} |
аби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо.. |
изме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је |
, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, по |
време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта јо |
и ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и |
е која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у по |
радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, |
S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пр |
са је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фа |
<p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пи |
же и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p |
к, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по не |
уком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb |
.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад н |
тавља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с понос |
се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p |
овној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква |
{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{ |
тпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као п |
нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца |
гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако |
а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, |
на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спас |
те године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену ја |
арод поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се |
сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт |
жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па |
испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник С |
длуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, |
то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко |
оздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранс |
скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вуко |
мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општина |
ц изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања |
тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много |
прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p> |
овима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у |
блаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на дим |
...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине мини |
о, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кућ |
шу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим по |
</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, |
вд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују зас |
.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, |
и, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан |
и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се го |
ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта в |
ва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: ј |
е страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих |
И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и то |
врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори: |
ади (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не б |
премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Ж |
<p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом |
S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцел |
добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта |
га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!... |
ше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— |
и, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, ку |
од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годи |
јадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Шт |
ом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мут |
на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{ |
мрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића |
{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта |
рата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</ |
а здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госп |
овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дот |
овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председ |
ужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, зави |
и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет без |
иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикн |
, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узне |
{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и на |
ни, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари |
.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врат |
њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{ |
душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте по |
од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служ |
најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад |
осно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тот |
ни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...< |
рао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quot |
пло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом мест |
накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Н |
порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, ст |
ad>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другу |
читељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у браз |
p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> < |
а, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} |
е ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене |
а ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</ |
ћо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржен |
аше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљу |
јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира |
Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило |
ојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и |
ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од |
јатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на |
букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и |
ре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам н |
.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — |
књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — П |
ро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, |
тује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бо |
тови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви |
откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи |
ави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалит |
тати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа |
а“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пун |
<p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње |
гујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо сл |
којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после |
S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом до |
свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да |
урише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео |
ромени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те ов |
обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, о |
ена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као ш |
молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонц |
ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обрени |
дуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па |
{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо |
ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ов |
с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> < |
чад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њени |
та свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији привр |
/> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди ре |
ц Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би |
p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце |
е, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капе |
о би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли |
ћ, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели госпо |
? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} М |
дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на |
је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ов |
— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> < |
лимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу. |
/> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — реч |
p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам |
иља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је |
Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупа |
ајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p |
рију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списа |
ак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} У |
пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег |
ње, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нар |
све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им |
} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па |
се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста нов |
Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{ |
артију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — р |
обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману пре |
изме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики ша |
види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, п |
на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисан |
из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се ч |
садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да д |
ић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шор |
/p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано |
!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва |
а да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти пр |
е: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како |
мета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та нап |
Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскур |
служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, |
да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га |
едник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо |
јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, дост |
> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{ |
де пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p> |
вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био |
ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>У |
амо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! |
Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајм |
.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече ка |
дени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђ |
> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на п |
о подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгр |
зден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> < |
те...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S |
апе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па с |
— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једн |
p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам к |
ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра |
сподина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко |
дом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гла |
е Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, |
лав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и |
же прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђ |
дице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бит |
верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовем |
арамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{ |
p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је |
а донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише во |
шили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је |
етке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капет |
на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народ |
препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, к |
помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="15 |
а.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застр |
оба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У |
„Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући |
ића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпо |
е његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцелариј |
ао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече изв |
скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> |
уства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може |
арод...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је |
носно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и ла |
стано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из ку |
како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна |
бену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогати |
чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> |
оло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи доб |
о се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорч |
адио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дот |
и рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb |
емо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа |
та је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада |
<p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну То |
ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb |
џаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испо |
те сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зид |
, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му |
раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када |
ији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „зв |
рошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу |
раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и р |
p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} |
, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p |
где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Пр |
} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред |
собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је |
з ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да р |
о зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: ос |
а беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га пр |
ај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председни |
ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би прич |
разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{ |
о у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сло |
внике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на ми |
дрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ће |
ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</ |
то се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Пол |
оље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— |
— викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и |
а опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он |
анте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, |
е лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <p |
не заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни |
јурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — З |
у, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. . |
аше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре |
то је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, кол |
стију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вр |
ко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церо |
би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="* |
цу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну б |
луге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, |
сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, |
те се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, |
n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли |
ке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара. |
но, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и д |
, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе |
ред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S |
твори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с де |
са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрм |
ку канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како |
Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића с |
народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а |
и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно |
сит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро |
ца путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и доб |
а два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинк |
ку кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем сво |
ња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе л |
срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остаје |
Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа о |
бразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна уви |
а госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изр |
безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разг |
зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p> |
Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p |
!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што |
буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај. |
у, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је |
ом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} |
е, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стоја |
ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац пре |
<p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један с |
> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па |
столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седи |
и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најзд |
апетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у со |
еми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и к |
сте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па |
је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре п |
Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би |
аде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се |
Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb |
!{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} |
није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи изв |
и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пал |
чувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote |
кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, |
</quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, |
онтролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну |
а а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" |
— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш |
и.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви голог |
буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’ |
ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да |
p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ.. |
а вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври |
а, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Ки |
да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да |
господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n= |
ам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидн |
бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb |
ло што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да из |
питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез. |
особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав |
поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све |
ада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чоба |
ечи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, с |
и помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на |
ему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној с |
п Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам |
т на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањ |
, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени |
шљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су пр |
о у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора |
шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и |
Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или |
кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Ки |
>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, ш |
{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се п |
бно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почив |
пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто |
пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита |
црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је о |
укбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти |
/p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин К |
је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста |
еколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првак |
редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које т |
чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— |
томир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и |
ма преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како |
Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, |
анферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — дод |
а, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, пон |
погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица се |
јмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, |
Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редит |
аја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бира |
реко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки с |
пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцел |
поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{ |
н’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још |
ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се пр |
рије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и |
му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жерав |
е и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Бе |
у господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у п |
алом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је зада |
{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Ро |
Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Св |
лед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет |
"SRP18960_III"> <head>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Авгус |
министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите ку |
у увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети о |
гопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Ца |
Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> < |
но... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> о |
лутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај |
b n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопо |
и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох гла |
знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — |
у у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и о |
зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не |
ке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево |
и и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе |
премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у наро |
итељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку! |
прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телегр |
елим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: |
"128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође |
ите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... из |
разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, ко |
ци, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини |
али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица |
није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокла |
дају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додад |
лим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слат |
еограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласа |
pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је |
оја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је |
кнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их |
која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под терето |
> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да |
федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште к |
b n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... м |
а пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми. |
p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се |
b n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p |
раду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Поп |
} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с пост |
се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да уст |
е тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши |
странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тра |
питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог |
резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек |
у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко |
рог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — ск |
о неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ |
вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна |
b n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтев |
, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад |
еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Н |
А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да с |
прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и с |
тељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе |
о зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по неш |
рната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче пер |
>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> зд |
ем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све |
/> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсифик |
огама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од св |
у и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем |
их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко в |
е.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се |
а, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зе |
рагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините |
ну се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, реч |
з фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете |
ик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капе |
сти.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, |
уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, |
таде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше |
ас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о |
т капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је |
ера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — п |
КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се |
!{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно |
</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом пу |
ило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна |
ицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му н |
асником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> < |
глед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} |
да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’ |
Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујат |
и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више |
коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели |
победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, |
екнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и ж |
живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="17 |
а, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи |
на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на |
и — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне |
штину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не |
ровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић. |
м Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, |
ко ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате во |
{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразл |
свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем |
а, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пан |
сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. |
и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се |
је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га зва |
рупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше р |
е даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије.. |
х брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове гла |
те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим к |
д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — |
дужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> |
на је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} |
акшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни |
ило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попрек |
— Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стоја |
кну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</ |
госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p |
о и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи |
ћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, |
дане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се дел |
би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, ка |
сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Ку |
ичку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда ј |
аса, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркај |
здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити п |
но, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смес |
које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се |
то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица |
у:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} |
р они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наје |
SRP18960_VIII"> <head>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и |
ловину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћат |
...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што |
ани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Ше |
састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да нос |
у, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо |
штине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацу |
сте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част долас |
м истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпост |
n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, |
ће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљив |
.</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, м |
задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту |
ако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да |
е главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго зн |
..{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште с |
њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, |
ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господ |
амисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи |
отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Прода |
ло да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити |
што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> < |
ину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и |
е му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капет |
и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим љ |
ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напуни |
пен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцим |
он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} |
шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача |
није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших |
поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар |
кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични арга |
ији...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворе |
:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! жив |
<p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осв |
шама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре |
дни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огрома |
.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте г |
досну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Ж |
господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} |
зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог ме |
ан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину |
ство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</ |
сподин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе |
да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за на |
ге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господ |
ку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми т |
ина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, он |
анско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декемб |
ди на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи |
спод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу изме |
е ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да р |
> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком |
ди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. |
о да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови н |
ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни слу |
ријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!.. |
— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је |
пчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хо |
а влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свеш |
ребају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> |
ај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше н |
и је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више |
укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове о |
разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— М |
наш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око |
а Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене |
вољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца |
S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!< |
против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршуј |
ди, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће |
ила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову ч |
а у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби с |
стити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад б |
ни Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као што |
та ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> |
га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петр |
да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тра |
климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је са |
заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И она |
ину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине П |
евојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, |
за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одб |
ија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, зам |
, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p |
{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми |
о има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас во |
замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чуј |
и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Ки |
Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родо |
њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пиш |
азговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о д |
ушом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран д |
увени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани |
жи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштован |
осле кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде д |
иди Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај |
и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, бац |
е с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуш |
кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сва |
а свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само д |
тан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образов |
!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље: |
а: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију |
ору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема... |
ре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татоми |
, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S |
их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> |
а о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви |
а што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— Н |
ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али |
ивник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф к |
.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивиди |
>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој инд |
, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} |
но да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p |
осподине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти |
ла влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи. |
ој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим П |
а и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, че |
ти учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> |
опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се |
> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а он |
на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали. |
и та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо |
и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић с |
} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка |
анице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> |
Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата П |
— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p |
се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми ка |
упа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па ку |
спо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глуп |
ад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је |
о бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва ва |
е верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре |
.</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се т |
{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи! |
о влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p |
прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавц |
топе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић! |
главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ј |
уд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрч |
е у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p> |
к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> < |
ге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха |
људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, |
а видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај |
гог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продан |
камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мој |
ити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на пре |
сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говед |
...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и за |
.{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да ид |
а Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице... |
спуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну з |
паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они |
<pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо ш |
ко је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па |
оци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушев |
а.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пу |
: —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} |
иликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Прода |
ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Зна |
толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, с |
м, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхо |
— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва троји |
амо мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на пр |
ије — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је за |
о посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и поче |
н, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избо |
.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну |
е и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је |
у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и |
Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шур |
ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под ста |
, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а з |
те...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио з |
Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу |
S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на д |
де на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин |
и женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} |
еротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спо |
у, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадо |
о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је |
да...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— |
писивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n |
а велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— |
} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У |
је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, бр |
се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ј |
еда у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојади |
је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се слу |
ро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је з |
е Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, к |
ра и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад |
...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску к |
> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} П |
и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо стар |
и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све |
повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке |
и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он ј |
партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну |
е?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарч |
, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Ви |
погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и |
ли</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, мага |
ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи |
у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га |
мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и бра |
...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} |
радице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на кој |
ијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Ми |
мљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да |
шао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а х |
вица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он |
оме како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим |
е пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и гос |
да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о |
{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши ду |
!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштов |
обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из м |
сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, с |
ицу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако зап |
а...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, |
жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јероти |
очкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да |
његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удари |
ње навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче |
к с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... има |
— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет |
{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S |
р ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од |
ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и |
о Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit=" |
продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не |
то би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на коми |
</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговор |
че председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о к |
о ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на мес |
есан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро нар |
тају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дош |
идим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да вид |
S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обре |
> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџа |
чио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шт |
у!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— |
учемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође п |
Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је о |
и очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крај |
Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука |
шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за пред |
у ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} |
дног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих шт |
д куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плот |
е час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да |
ем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, |
ла сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обрен |
S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Прода |
би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млата |
би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа |
.{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— |
: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити. |
.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n= |
е човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мир |
>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пи |
ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, мол |
ади; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за до |
њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — ал |
p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те |
у: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко |
а Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мок |
...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеле |
е, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и пре |
— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова пос |
рави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ис |
и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, м |
у.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је к |
подине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је т |
, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Је |
и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га је |
ује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> < |
алом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је пе |
штина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је пос |
кочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се |
ији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према |
презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац ос |
ко.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле |
еки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> |
поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине |
адвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— |
им? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изво |
спитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за |
т та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те нећ |
ече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Прод |
али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубр |
Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опози |
.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто |
<p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово с |
, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки об |
ен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује |
оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, пита |
> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жен |
е г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо |
Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојо |
Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде с |
које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме |
рци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... < |
не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар чита |
у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се |
p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена п |
Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се пре |
а...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— На |
онише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленаш |
сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што |
и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} |
твор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} |
је он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато т |
пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Не |
одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље |
само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко |
исмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога |
ао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се нада |
а... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb |
шина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али ка |
и? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фи |
анака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља |
"148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} |
снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Ву |
е заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Ва |
пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина... |
: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна ви |
— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било |
поведају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter |
ле, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, |
.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти с |
о да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га ожен |
е Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> |
: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насам |
а гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мањ |
око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше и |
а даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је н |
а бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што |
и.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, ди |
чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их у |
ство, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће |
а не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што го |
децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресе |
ама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S |
"124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— А |
>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и |
а’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, |
ше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да |
ој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић |
та!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — по |
блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а б |
Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрис |
>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоћ |
S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред мех |
упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко |
ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S |
воли да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од њ |
одом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и у |
то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово измени |
огли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује |
е у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p |
ну, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њ |
чије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања |
l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ |
ad>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у |
поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале гр |
p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле |
S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад сам |
„Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{ |
пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор |
са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, |
ветиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А ч |
, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз ру |
а ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> |
преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Л |
нистре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и пи |
S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и |
се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{ |
<p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, каз |
а белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта |
..{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко М |
ваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељев |
мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се п |
ћ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор п |
ам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на суд |
ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у с |
реба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за с |
та.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — |
адни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт |
.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрен |
ју.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен |
пу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p |
тели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи |
?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећ |
за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подиго |
, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> < |
она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} |
амо је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима вла |
цу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И не |
че код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њем |
о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" |
арити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих.. |
Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом чла |
="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p> |
о, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим |
даше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p |
пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвоз |
та могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето |
ише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кић |
артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе харт |
Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен из |
е сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Е |
{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с |
>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратит |
едниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће л |
појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> < |
врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу |
а седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она |
ласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад с |
он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да |
цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?.. |
и!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p |
— и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</ |
>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући |
великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи с |
p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му |
.{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — |
ва, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" / |
м !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направ |
иниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; једа |
рви код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист |
ше заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> |
све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорић |
ш сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Б |
ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} |
преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово |
а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међ |
ају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</ |
S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</ |
као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовит |
, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— |
ва ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То ј |
ћ!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Лел |
ом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српс |
еском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="3 |
волвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> |
камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb |
о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам |
која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и о |
ипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> < |
н не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p |
ај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он |
аде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја |
— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној влада |
ва, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се госп |
</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћат |
ере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћос |
ј изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз пад |
тала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> |
.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата |
анише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, |
нски празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, |
и.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем к |
мо хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболо |
а отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па вик |
плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдит |
те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и л |
рча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да у |
ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с |
м Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук |
коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом ут |
>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>П |
p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, друг |
ав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетк |
појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} |
им ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треб |
Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољств |
вдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{ |
д би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову |
пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуш |
на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По к |
воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га |
е мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} |
гао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свако |
и љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p> |
> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману р |
тоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то дана |
p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени ч |
а и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који ј |
и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки |
/> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе оп |
две куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру |
да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој пар |
у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повир |
шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио |
рузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво шт |
оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта |
а ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти |
ешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се |
т зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А |
олико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто |
ма здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много |
коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p |
зу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли |
.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао. |
в Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију |
ећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринв |
о нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце |
ц до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магаза |
рја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и м |
шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде и |
о мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, |
министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има |
адзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али ко |
ио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њ |
неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, |
у.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јај |
е ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је |
ијатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, брати |
ело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме |
к брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, х |
на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар |
дућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Моли |
ови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем |
ликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ма |
!</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо ! |
се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p |
вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S |
/p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, |
знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, ј |
и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У св |
? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке |
осно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, |
пред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapt |
се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о т |
с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и ка |
поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се пола |
<p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подск |
<p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — с |
:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> |
ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на в |
Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p> |
ало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај п |
о буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку п |
— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред |
је крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, м |
господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи |
p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес |
те! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све по |
песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкају |
олико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори |
тамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жа |
о празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко |
урић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном |
дседник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и опш |
нин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Так |
уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и |
ет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’ |
зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у |
у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“ |
у, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} |
, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом н |
ли народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану |
ћуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, |
хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита |
д у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па до |
ин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit |
господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно в |
ицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрза |
асти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет д |
Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег сре |
асти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају |
ешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.< |
а ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туци |
>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде |
му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> |
} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учи |
о, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живе |
опча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она си |
а доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, шт |
ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан и |
ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као |
они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо |
и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића |
— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са пр |
S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајк |
} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћ |
орупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески |
аној Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p |
у руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</ |
Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка |
зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ри |
Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, д |
м само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помис |
наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> |
ео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p> |
вре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у |
! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нан |
већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо каз |
</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испра |
58 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то |
и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се из |
вем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући |
ци да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! |
у и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Ки |
најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Ј |
н: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} |
е... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеро |
аклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух в |
љу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</ |
Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — п |
знат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом |
авање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и с |
ачину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја ч |
мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово |
, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори |
њо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно |
p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослобо |
Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из раф |
с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се зд |
.</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, |
15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико м |
— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да |
етос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему тр |
од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, об |
оље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се по |
укло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к |
где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — р |
куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше |
послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе пови |
тре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да |
де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Де |
/p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој баб |
удо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослу |
чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{ |
b n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и п |
и у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја |
сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} |
реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S |
Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас т |
летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и |
p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— |
Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капиј |
> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писм |
могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} |
— рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаниц |
им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Н |
зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p> |
обичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> |
ши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о на |
!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, |
љак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S |
е Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти |
с пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служ |
од-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа ут |
из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе |
се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, |
а значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посла |
е верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни сам |
ne unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја |
у...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, |
гопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа |
који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изаша |
о?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Прод |
меју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капета |
а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је п |
аших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци |
трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{ |
госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> |
...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, б |
опа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да мол |
лази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића |
да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај бала |
ји.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не пре |
ли су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа н |
мр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој |
у да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, |
јег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурли |
нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио г |
рнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се |
Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Ни |
је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он ра |
м ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што |
м — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — дод |
Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: из |
n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који |
: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је се |
вечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски |
Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша |
трба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па доб |
>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече о |
а и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор |
инатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд с |
што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и |
н пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи |
оштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуш |
Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама |
нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, |
ead> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинск |
три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да м |
ка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жар |
еспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и |
, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све |
опло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S |
де му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Ст |
{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је л |
м по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије |
ћ упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечур |
јсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{ |
ешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Сто |
ју, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је |
своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и |
ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доист |
Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или бољ |
е му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господ |
ла — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и раз |
} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{ |
јист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — реч |
ф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, |
ним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се |
ешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из |
азан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} |
гачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{ |
<p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...< |
оже без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били |
Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из водениц |
, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене т |
ционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу ти |
м, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали |
више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше д |
ад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из вод |
погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог м |
олитички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухв |
ужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и во |
седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода |
!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о се |
ко се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, нареди |
јој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф к |
у.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} |
се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не |
усника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не д |
овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече поре |
он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Ники |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а |
лте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и зн |
е.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав |
ћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S |
олим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да |
пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, |
амо поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пу |
сла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А |
’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сј |
дио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег ле |
закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капет |
тор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{ |
ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али т |
е!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршит |
квог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула |
ан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се ду |
п у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Поша |
астио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда оде |
авом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма ран |
цу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:< |
и да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога |
/p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за |
И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, |
преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> < |
ори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметн |
е.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепа |
> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ј |
</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, |
очивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар п |
р Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун манга |
њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> им |
ла је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је |
е лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што м |
лите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао |
S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гур |
о с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, |
ачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две пра |
из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педес |
дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинић |
огледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по сре |
ече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том |
, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћ |
владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет по |
, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну |
ранци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег у |
рић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо! |
рић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote |
е уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радос |
аду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу бе |
е...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, |
уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспу |
га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које |
n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, |
прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и |
а.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после с |
служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капе |
...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељил |
зда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграј |
амог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и |
куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од свој |
<pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га |
гласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што |
кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у гл |
аведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији тра |
истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се |
ко, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су |
ћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића к |
н, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А ш |
а дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображ |
иво у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао |
Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milest |
— рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опш |
{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ли |
ник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је |
Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> |
исантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Ники |
кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић |
и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на тем |
ару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану |
не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, |
затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његов |
к.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</ |
ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Д |
е.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже о |
ме што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, п |
ћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S |
а благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} |
ква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише поне |
’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звек |
p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече јед |
учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој оп |
седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони |
ељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише |
е не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета) |
у школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошн |
ико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја н |
ирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, проте |
и...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у с |
о стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Ки |
а и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ |
ачелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Ник |
, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних |
</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и |
вари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, |
> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— |
свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S |
ике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики ј |
па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. предс |
е.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, за |
.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја к |
ђице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђон |
џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је о |
чи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекл |
; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господ |
е иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и |
је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је бил |
е осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад |
д на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Про |
таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тро |
ио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Ј |
љали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одред |
квог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, о |
у играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним |
стрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни |
историји.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се зап |
ко пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко |
варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— |
аји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, н |
ру...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика |
“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на |
шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} |
и — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни мног |
ријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој п |
p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам |
чени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остаје |
се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокој |
Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — |
— Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем |
.</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— |
} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде |
е?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос |
ним нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Бео |
партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају |
дин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} |
дес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофа |
родан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад са |
грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да |
триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао м |
— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ |
чима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је |
ју...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је |
ридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГО |
попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p |
’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поно |
о дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или о |
</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, п |
{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> |
авом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад он |
аја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госп |
> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрука |
Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p |
се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јер |
спеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин |
су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика |
вица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као прва |
<p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у |
p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служа |
о, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш |
ици к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступни |
дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам |
чини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољуб |
их приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су |
Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад девет |
де на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5" /> |
Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и п |
илуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — |
авца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не тре |
љен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже |
кој канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неко |
2" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад |
</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућ |
да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекакви |
} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним крово |
ућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му |
ивотиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господи |
певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао ( |
ка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у |
с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш |
е уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њ |
отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>С |
ке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетк |
иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КО |
онајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — |
, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>П |
вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума |
асти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Ка |
— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, зна |
зрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у ово |
затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што |
слушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n=" |
ала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се |
младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија у |
реташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина |
а шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пут |
та ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p |
<p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо! |
Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тет |
Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} |
г Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничк |
ти.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, |
це.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} |
к.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То |
да, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни послани |
ичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, |
к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже |
општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орман |
одина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је з |
шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна. |
ави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва |
је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} |
сно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи |
ник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити |
ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве н |
о било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од |
к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, |
— продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпо |
ан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му с |
е и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклиј |
онтролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде зна |
рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p |
тиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} О |
у (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке |
по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћ |
ини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> < |
нцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображењ |
ао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче |
олику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин |
биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата.. |
челни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко соб |
з брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — |
и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, |
Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не ч |
ану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ? |
и у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лак |
24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу |
или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то т |
велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мал |
ш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташ |
сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти з |
ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухв |
сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и |
је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вај |
си за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у г |
ет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрењ |
доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није |
Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а им |
ег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на |
/p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па |
рама како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала |
све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезел |
ини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели |
ом копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, |
је, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог пожив |
но у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам п |
n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</ |
ча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па о |
Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</ |
забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући рук |
метане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница |
а седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нис |
запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кре |
<p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши ов |
ено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од во |
Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коц |
и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан чов |
ђе.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — |
овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{ |
било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на од |
вати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с |
Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче |
стрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће |
ће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим В |
свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић |
убоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене |
шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јах |
и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи |
мештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад ку |
ли на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до |
ирама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и |
двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић мет |
.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрс |
и цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, |
в. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се прод |
еде, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— |
мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скрес |
апетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви |
елник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да с |
чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену |
p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђ |
ук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже о |
руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино |
па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ни |
а русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветр |
к: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како |
њаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Бради |
Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p> |
а, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила |
...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скоч |
..{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...< |
ес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос |
и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— |
<p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очи |
ф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу ка |
{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на пу |
м госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва г |
, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S |
/p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко |
о роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, го |
да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча |
нистре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шак |
роба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Напол |
али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућан |
ао практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с |
дној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово |
и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“ |
лако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потпису |
овара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у |
каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>Пос |
н Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред |
ео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а |
к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и прв |
<pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разнов |
стављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Доби |
ути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидо |
ед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио |
нски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су пра |
идите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“ |
сле дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура |
јсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари |
S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} К |
арицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у т |
а што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и ост |
цне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико н |
ш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај но |
ико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарн |
} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гос |
.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</ |
волте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би |
пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препору |
ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи |
едесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас |
</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она |
ез гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... |
селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одл |
лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи млади |
меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Ц |
Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој |
се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић и |
е он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Ки |
ху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Ж |
, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило п |
трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Гд |
ватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умук |
ци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него |
де власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p |
д главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад |
е тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, |
рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" |
им дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с |
ијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: |
ајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун |
затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} К |
, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је држа |
— додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златан |
еда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S |
к.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама у |
оћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“ |
селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њи |
, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", |
<p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но њ |
— рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> |
ре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на панду |
господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме са |
кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који по |
и причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града |
акоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад чов |
га!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам го |
’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> |
р Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к |
тане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетан |
тио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са |
во у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љ |
Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — реч |
врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим |
ме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је |
<p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, њ |
н!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на |
неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и |
ели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан |
оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, |
у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се м |
и, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово |
Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’х |
о је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се и |
к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p |
мо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о |
лим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, |
ј!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— И |
зао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он |
ести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелаз |
у смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, |
и у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али с |
ојим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напр |
арено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државник |
К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шт |
, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се |
х има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која |
ча Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унуч |
се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, остави |
е реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гости |
авље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: |
здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао та |
га, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мал |
с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И н |
н Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> |
био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их пом |
p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се |
ар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у сво |
ишта?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се дет |
е на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрад |
мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, ва |
што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се н |
ира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што |
и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, |
на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, |
ену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p |
на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара проп |
ади и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, |
ш један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д |
вете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао |
одана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша |
сти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре п |
дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су |
штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог полит |
а гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује и |
даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од рад |
} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на л |
и.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у |
да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је |
о их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас |
Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</ |
?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се |
та ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, |
пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относн |
шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану |
нај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми |
и само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му |
куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисав |
се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У |
то и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је |
граду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће сву |
— продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Пр |
вај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована |
у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју соб |
молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“) |
: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца: |
икну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — п |
есет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној пресла |
ном оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но как |
пште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у виши |
ољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да с |
!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати с |
пних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председ |
рста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте |
p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се |
тијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Ј |
ић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одп |
грнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викн |
на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу |
а.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{ |
н Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сил |
еко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи |
дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кро |
-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у |
им чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што |
е !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћ |
ник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступ |
аше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости |
Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На п |
b n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује. |
поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ |
мански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријате |
и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми! |
легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју |
Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак |
едио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у |
онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај луд |
тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жм |
ти, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васда |
о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждреб |
ари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барут |
лас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истич |
да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословим |
Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим |
једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата |
и он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> < |
ш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S |
но би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Вел |
их укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу с |
аспитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, д |
А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата |
је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које о |
родану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину |
таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића |
забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>З |
једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S |
кане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и ос |
итељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, |
опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{ |
поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Д |
помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у с |
ађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево |
иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њ |
х пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, б |
ући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’ч |
пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта ради |
ити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p |
Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> |
нте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="12 |
о не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање ув |
о ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стој |
воја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без |
праван глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта ст |
згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> < |
?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очи |
Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и |
куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ при |
/p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндрали |
дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што |
видији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данаш |
ица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђ |
нац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, брк |
бу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици |
и претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци |
е зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</ |
поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За |
!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усн |
ели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је се |
само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S |
и сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак |
човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну |
је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — |
— ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што зн |
притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посл |
он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријат |
рже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - ба |
} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> св |
нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши |
лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о к |
народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми |
ању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} |
су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо сре |
} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном |
Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много прич |
ући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе |
у он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ј |
а врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капета |
е гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више њ |
обљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе. |
е кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о р |
ле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</ |
е да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвисну |
се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочиш |
Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси |
љујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине с |
а !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!.. |
алендар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два ш |
здели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива ис |
ама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанско |
ви се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је. |
икну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама каже |
— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На прем |
да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и ж |
ча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалишт |
н Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојад |
рчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро же |
е на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н кап |
о учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта в |
рсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко |
се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да |
средно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази к |
</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p> |
егове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се |
аблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, ка |
/> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дош |
зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Од |
ра о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води |
за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојн |
или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јероти |
памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— |
ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени г |
дивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек дан |
..{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под |
а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну р |
кисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлу |
.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међу |
к Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особи |
ом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да бу |
исте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њ |
нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— |
о</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, т |
градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канце |
се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мен |
<p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и |
ицом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш св |
а.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И н |
ћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша да |
љи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом ме |
а, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У |
ложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви |
којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... жи |
/> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо. |
рку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи стол |
мача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности пре |
одор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими |
ра!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намисли |
а, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто |
сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Жив |
е! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} |
.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је |
замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они |
а или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико |
е пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести |
великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</ |
пли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође он |
једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— |
ди!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или бољ |
p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> |
им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p |
још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су до |
p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу |
pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече |
ци и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан ч |
је и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим |
се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да |
разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Ви |
толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи |
</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело. |
згонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше в |
адовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.< |
е (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просв |
а неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће |
заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврве |
исмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти |
би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како ј |
к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи |
Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „пут |
руј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</ |
о нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{ |
приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, ал |
Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...< |
ита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш |
рао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Ники |
ру власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече |
и — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Про |
родера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p |
т, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних |
обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећато |
гао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капе |
ти да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{ |
{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког |
дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то |
њера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, какво |
истру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој |
.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Беог |
здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред |
о, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се о |
заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо |
не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне |
о.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p |
вицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у |
бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n= |
.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радит |
оречка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све |
времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна |
је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата |
с, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> |
лених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића М |
добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша кр |
виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, |
и, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто го |
Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћи |
ћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о |
е тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није |
а мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка пл |
народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово дан |
} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ст |
ицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <p |
еда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигл |
.</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{ |
ка Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и ку |
ло.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и сла |
, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији? |
ђе још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} |
{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} |
ачило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> |
ко.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— П |
емо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро |
Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се води |
и лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, |
његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зе |
контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и под |
le>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n=" |
Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p |
} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џема |
уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци |
итељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију |
мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма |
ише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — |
вог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово |
а му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Д |
ојих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здр |
ете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </d |
јаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шт |
, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су к |
Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече предс |
пођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђ |
мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што |
ло да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Ми |
му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радни |
S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан |
ече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за |
е...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мрт |
о дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај превра |
{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха |
е, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збр |
се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" |
ја !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се уп |
д, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, |
е се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n= |
— дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, |
ваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Ско |
> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и |
ади, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— |
/> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а |
ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад |
ивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па |
<pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но де |
ше, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на ч |
дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, п |
ча Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим |
се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> |
.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, |
нио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о њ |
о...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} |
о притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А |
Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног |
} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, мле |
ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то |
хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чи |
— поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа г |
, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је н |
долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о свети |
/p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, бр |
а.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>О |
— осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, |
одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торб |
ратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о |
ине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек |
ом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору |
мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} |
крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на је |
ћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— |
.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, |
— и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:< |
ранке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак |
n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на стра |
нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подуж |
2" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних ко |
њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb |
оца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу |
</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе м |
на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чич |
>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и зви |
свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о |
еколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемил |
боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они бор |
ротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у послов |
S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође пра |
кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
огнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуно |
седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, д |
све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— |
о то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетани |
омира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће |
вамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он |
n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, ва |
е учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то друг |
— одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не м |
— пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи : |
се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закик |
улетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они |
својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљин |
араду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се разд |
о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>К |
ркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> |
да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} П |
>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођ |
си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш |
богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се |
ђи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брад |
је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, чове |
<p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“. |
p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју |
вати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочит |
сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> |
ече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стакли |
. — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и ка |
искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чик |
трошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb |
, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?< |
Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти та |
.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте |
ичам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ма |
те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет ч |
="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву ист |
та...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојк |
а ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни |
јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поч |
општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</ |
/p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и д |
..{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</ |
/> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сук |
И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док п |
емаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и |
Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зно |
— Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти ра |
јнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не |
аговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p> |
е преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би |
д је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не мол |
мо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигр |
домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спуст |
<pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.< |
:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а је |
леда председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже |
и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о ч |
Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакет |
ред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— |
рацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корис |
Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радов |
у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није з |
укова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозбор |
а, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око велик |
раја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у дру |
Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њи |
викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам н |
и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а |
м, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> |
Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, нег |
старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.< |
е сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чу |
> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p |
ш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана |
је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде |
у, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старин |
не крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак |
один шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора за |
родан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква ј |
дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и |
ојим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине |
итао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко |
Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капета |
.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, поп |
ију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели |
„Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презив |
Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу по |
шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и |
ожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на пр |
Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег.. |
оји сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме при |
о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о |
јно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Про |
оје је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... к |
доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, п |
ри из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n=" |
д влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси |
заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А б |
пано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао г |
дралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена. |
о како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је о |
ет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Ту |
але грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се в |
в снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни ж |
на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он |
ика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно |
есек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p> |
а то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, |
— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из кап |
механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, |
се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намеш |
је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђен |
!{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита |
то их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фер |
</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја |
заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Ки |
на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, шт |
на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бра |
> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, |
оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p> |
ић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног |
к; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S |
седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непр |
> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бр |
дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, |
и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и дец |
Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне изв |
ива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.< |
њичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да |
јте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Пос |
убимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...< |
аци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имам |
имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — |
Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену |
ити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’х |
еба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде и |
{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зи |
а у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хри |
на! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе ј |
поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше пра |
се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигар |
празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — |
ротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јер |
ше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p |
..</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са закло |
браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучад |
је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — о |
, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра |
и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p |
омене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, |
се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир пе |
а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу |
ортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па |
бацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове |
ротиван — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало |
к пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} |
Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p |
> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо |
укали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Ч |
море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, к |
урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и од |
Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до с |
вну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, К |
бично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и |
ке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је |
е на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ј |
обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко |
и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а |
зун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шеш |
а одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на |
и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим |
брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних б |
о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’ |
> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка |
иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комеси |
ну: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то |
е чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председ |
Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :< |
си?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— |
че иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зуби |
мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом |
сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, а |
с, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> < |
ђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти зд |
ог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући М |
омози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да |
у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу сво |
. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су по |
осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</ |
ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду. |
осланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федераци |
Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, б |
<p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше |
вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала |
’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.< |
да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само једа |
за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како |
вљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се |
туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци |
о?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече П |
је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а з |
потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак |
„мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је |
и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ по |
рчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те |
даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по о |
се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> |
лава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, го |
ного штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли позна |
вори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца |
де ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !.. |
оглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Сто |
Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако |
имо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</ |
p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то д |
и: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас к |
м преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да рече |
/p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим |
ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда |
ели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> |
м ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Ца |
ема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црв |
и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о проме |
посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} |
вана Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</ |
н“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Ско |
огледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— |
иче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да до |
исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, |
} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, |
Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l |
зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!. |
ја пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> < |
господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који с |
..{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кић |
ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — заг |
у:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и |
у, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи |
и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше |
нак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га |
луживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p |
усти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали |
сати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину мини |
је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има св |
зиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала ср |
афист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу |
ну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, ве |
еве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну |
ођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле |
Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљи |
ам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун.. |
кића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему м |
аст његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једн |
ри ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи с |
> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се он |
<p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p> |
p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем |
ам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману |
м испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога |
ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> |
лаву пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p> |
таде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одг |
Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где |
о гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>По |
и да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа |
мурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрд |
ића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно |
наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе осло |
та ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој с |
ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ко |
у на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> |
S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...< |
рављам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно у |
ник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А |
— скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Т |
засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу |
ад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она па |
едузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаност |
јте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала |
престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и по |
азо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви ж |
} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} |
’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити. |
> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример |
акав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о |
родужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} |
рески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже о |
а које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и |
е висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> < |
е знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља |
азману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} |
.</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни крив |
ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване |
</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче |
во је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору |
ило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно |
ге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше |
ат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеро |
Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p |
е дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Иде |
</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кр |
служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ |
</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" |
м, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живе |
Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разл |
..{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допуст |
м.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу.. |
ца.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да рече |
.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относ |
о. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин н |
и прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Св |
хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и ч |
а продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му до |
к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора оп |
ка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему н |
тваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта |
редузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошт |
е — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе. |
} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да пробл |
, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{ |
{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацим |
} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да |
имим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S |
итрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам к |
Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с к |
ар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се |
} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да |
цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта мог |
осподо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухва |
а је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога м |
рца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> < |
наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ |
мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево |
а да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе. |
>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> |
ине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задово |
здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситу |
нистарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији |
’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници... |
капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало |
иже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што |
мир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, к |
ријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч ов |
зређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших к |
м тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партиј |
="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на пр |
ни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да |
и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; |
знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</ |
за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да нап |
а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он |
ви потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе! |
обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није |
p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије |
... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље осл |
е, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције шт |
ти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао |
том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положа |
десет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је цркв |
и: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, |
одом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам р |
, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим |
сподо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер.. |
<p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја ре |
ти у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среск |
охвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— |
вачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић |
јзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> |
нзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштован |
на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак |
ш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, сл |
у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је пре |
е ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одлично |
зван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, |
ергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћ |
ња и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав в |
верењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се вла |
волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „чес |
{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре д |
а посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио р |
мо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и |
133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто |
напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече |
е Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок |
га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан чо |
.{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" / |
а колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, |
ком чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја |
овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет д |
еницу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу |
p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— |
S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по б |
p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун |
прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе |
ћ!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, |
ђе преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> |
не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забац |
пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: цр |
авило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајка |
ругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки |
S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја |
сам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p |
казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао |
рве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за неп |
Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, |
...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем |
к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, |
у стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — |
> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</ |
раду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и |
ранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио по |
датак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на |
осподин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман. |
формама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли |
све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.< |
а била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p |
знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он свој |
ли говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: |
т Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши |
у <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоће |
<pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоћ |
“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о расп |
се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> < |
{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих пред |
унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њ |
ко ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али К |
ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И |
о и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да паз |
с се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а на |
, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребниј |
И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако им |
ше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се |
ки, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његово |
над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, |
а те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} |
га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у к |
амо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је з |
плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надн |
S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он |
и и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном позд |
S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођ |
аше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз |
ај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ј |
l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, наро |
n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} |
која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обрени |
ан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих |
осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у |
ита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај каме |
, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то је |
— изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наши |
леда према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, за |
асно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је п |
повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгле |
авље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p |
ју се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те с |
шира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То ј |
ма.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да |
а и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлу |
S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама |
"48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну |
звршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без па |
две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, пресед |
нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога |
им изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакшир |
ангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> |
н сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господин |
, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се |
аветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те |
, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, кро |
н.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p |
мо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти |
ићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под |
, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече |
, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена |
gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за пр |
уп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи |
буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Тат |
иликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, ни |
вала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, |
иликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу |
о ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од с |
>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с д |
е ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, |
и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, ал |
е оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ |
месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одје |
је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, ш |
а кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— |
кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толик |
тава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, |
и како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, |
{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скор |
S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Б |
ареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под велики |
ди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много све |
</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави |
речио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, |
реме сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хте |
не: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И |
је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојиц |
да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од ша |
је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p> |
Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p> |
Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше |
али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће |
иће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а н |
које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начел |
ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н к |
Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> < |
} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира |
и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у б |
те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш дру |
ост својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушат |
вим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнац |
пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњац |
вни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— У |
му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="1 |
{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али |
ство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и зат |
</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај ист |
о следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једноми |
и текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} |
ић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се |
тан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав при |
— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контр |
клем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса |
може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја |
с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га |
ене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће п |
еше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> < |
уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио |
ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозо |
с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ов |
било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје б |
ада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Гос |
сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али |
испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па |
овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну пар |
ким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху |
почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво мест |
докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви је |
е, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако |
е одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми до |
оговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, шт |
о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она |
кућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пе |
еговом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеле |
>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="12 |
!{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упре |
куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радој |
ични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор |
ени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћ |
<p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде н |
одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрав |
алост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нов |
петане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода тр |
и и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте |
ротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а ле |
>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p> |
е бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проук |
ворила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ов |
ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} |
орића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори |
Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте |
кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, пл |
власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ срес |
осподин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беш |
ори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером пре |
пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграф |
Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, |
ам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управ |
не тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све |
!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било |
уо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} |
.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том сти |
тка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим |
ко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића с |
и, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар |
и кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђ |
ери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих |
лак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избр |
а овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: к |
да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у |
.</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење |
з скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како ј |
оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре |
ји сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — |
у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић< |
<p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ |
ута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две н |
ишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурић |
да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пу |
да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, |
прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни |
оговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби |
врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> < |
а се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу |
танија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{ |
стре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> |
pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од те |
рисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и час |
ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p |
ст, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта |
зом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам ум |
дур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај ка |
до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, |
ог сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, |
окош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, ч |
осподару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и |
у!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету |
говом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће |
вља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) |
? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика м |
нтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да |
p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мен |
ица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <mile |
Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих ш |
<pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се |
>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола |
толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> < |
ачин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p |
вци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе |
о, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци ј |
А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — |
pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бо |
и.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> |
</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хв |
бро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, |
ам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то |
дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— |
осподин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнера |
Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ |
>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта м |
<p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова |
тити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те |
е ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репу |
>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> < |
и Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку.. |
аш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Крив |
ући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да в |
<p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко |
потаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму. |
и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их |
ћ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи р |
p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у |
лићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркн |
/p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили.. |
</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p |
т ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек |
ко је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад |
стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Гос |
мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</ |
..</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђа |
а и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на |
рковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{ |
сте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим п |
одине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чује |
врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p> |
ка други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} У |
S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, |
точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> |
м на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојн |
око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале |
рипуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Ст |
а Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу |
живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик |
к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бр |
г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце бе |
руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли р |
наш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришта |
, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да |
— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић д |
Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit= |
{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на |
<p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна |
ај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мра |
/p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Ко |
се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у ово |
свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Т |
нутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, ко |
вог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и |
с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</ |
/p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Милики |
да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако |
речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде |
говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — п |
ованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхт |
песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим к |
у она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини |
ек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се |
таш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, |
, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, дон |
head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и |
напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где м |
и!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три окан |
нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим на |
то, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Испра |
на сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу |
е час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгле |
цама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или |
десет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — м |
в!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за трен |
еленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести |
ме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким б |
ког кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмури |
м.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана. |
ојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) |
био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била пр |
побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинско |
а, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљу |
штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, |
, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца. |
>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћере |
> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа н |
тали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је т |
p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на |
p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако не |
дскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!. |
вару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, |
ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и за |
знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под с |
на пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој н |
и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо |
знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до |
се се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и г |
> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешт |
о игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује |
<p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљниј |
асо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком |
осе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тиј |
— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и н |
ак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, в |
>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p |
дан младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Ж |
.. —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком |
воља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зид |
ктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу |
е опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !... |
Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо ус |
ими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, |
ељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Та |
озитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писм |
p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не мога |
дан на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то са |
направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још |
и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он ј |
>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића |
он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак бра |
губљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин |
> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, кој |
сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред |
оји се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали на |
е и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жму |
Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.< |
ачин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Ја |
ле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио капла |
испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке ми |
ост и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну |
устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али |
— Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, |
и, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли |
е натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако |
а се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца |
раду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмури |
:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан |
{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Мил |
господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ |
ле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затвори |
точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележни |
— рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?< |
дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, |
ламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо |
тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} |
ије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима |
{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, |
>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.< |
врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без |
не земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и ша |
p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, дол |
и контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше |
лушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко ка |
тише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа |
} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало |
дијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед |
ко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје |
ашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке |
висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, |
салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се при |
: — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, |
толу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и прави |
/p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бир |
свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба шт |
Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n |
агазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је зап |
n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића п |
и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије |
зволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који |
</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S |
урлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред |
а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Сп |
аја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" |
старство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} П |
агазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан |
ању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде киј |
госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележни |
ри он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Н |
>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, |
рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница |
.</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану |
еки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „мно |
{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Ма |
игравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог |
ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да |
Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише |
изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, |
нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући |
се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="1 |
да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било г |
— рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Ник |
укач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за пев |
скашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p |
природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече послан |
S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника |
зиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним ка |
е онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила с |
ко му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ |
куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p |
ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је и |
Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога н |
оде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и т |
е шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — |
.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb |
ктурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо с |
и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њи |
сподине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, |
} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, б |
е!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја н |
петанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </d |
тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — |
к понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Ја |
Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси п |
p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, |
че.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p |
љ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу п |
, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта з |
тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} |
таше.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb |
ица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете. |
а трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у панду |
ј лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо м |
екрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чи |
ици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке |
з оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја |
еханску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова |
пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким су |
тиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак позд |
осподин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи п |
бражење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу |
<p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с |
значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво и |
Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="cha |
они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће б |
цима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује |
даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слуша |
ију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone u |
а Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну: |
било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске |
бјаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин П |
домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да |
о је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Н |
имо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, |
ињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало |
S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> |
е полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ |
валио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S |
в’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих дом |
и посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на прем |
ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа |
абеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не вар |
их пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина |
зиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако |
!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен... |
јак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на |
ад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике |
прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с н |
на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нане |
дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше |
срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. |
ну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!. |
у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и пр |
<pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... |
објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Ч |
к узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша сло |
ћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Л |
у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћа |
>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га с |
?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, ма |
га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S |
ко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у з |
шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и |
у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" |
н, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву бе |
тије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ |
ди код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према |
респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији |
и и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова рад |
Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празн |
, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљо |
{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још в |
етан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш |
, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљ |
ам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај |
се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице |
екну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непр |
ора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску ч |
— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради н |
одина...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на |
, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поп |
воје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април |
.{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да |
а му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с гале |
ила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна |
члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Ј |
..</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу: |
Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p |
то мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојси |
поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно о |
>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви уч |
ахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади |
ле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба д |
ило мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... |
аже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже н |
вим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ |
еже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за ш |
десно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и |
спо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, |
оганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то |
срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за ду |
да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Зн |
} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове З |
pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађар |
ако мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петрон |
е испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држав |
укач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Х |
на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лиц |
ако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Ре |
ено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и шт |
— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Зн |
ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет го |
рио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је ч |
Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{ |
p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за парт |
тносно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он у |
доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати |
жњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а |
ишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој |
зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи... |
> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију. |
Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам |
лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате |
сана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне наро |
— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу |
на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S |
ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?.. |
чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— |
ква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један |
Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, |
} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради |
та.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше |
вама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подеса |
се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако |
Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} |
с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћу |
у, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Де |
ри моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце ха |
о смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека. |
ого благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило уз |
p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у |
е.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па |
p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус п |
то сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Бож |
ема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријате |
апалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео |
сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме сл |
е, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свињ |
се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек |
.{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, |
иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?< |
дине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од |
ића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На пре |
{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава д |
чак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насме |
се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капет |
у, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом ш |
!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p |
о у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушим |
службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пан |
о момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана |
— рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима |
осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> < |
..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухо |
: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њи |
Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они ку |
навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је доша |
</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач. |
ешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса |
избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађе |
да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где с |
куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</ |
— Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Ј |
авити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та |
ли: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се |
ут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Сим |
о видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачк |
д Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро н |
дајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и о |
/> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми пој |
А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? |
ко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо ов |
им...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.< |
њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже р |
ше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, с |
о очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о њег |
газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заг |
ља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов |
едам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник |
разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не прими |
г среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што |
...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она п |
камо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p |
Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и б |
врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе |
слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава жен |
умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{ |
{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, |
> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, доб |
.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко м |
е уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објасни |
Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле вод |
</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет в |
> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стоја |
кикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћ |
ове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо |
крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога |
чки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу |
ем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо |
олим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се |
<p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? |
еда у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један к |
и те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> < |
м бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и |
иљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> |
у.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не |
S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се кој |
рих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одгово |
е...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, госп |
те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де |
} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони |
кићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић |
Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је |
, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Згр |
честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> |
ачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ћ |
гу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше |
руги.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капе |
ва стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од нес |
би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> < |
p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, п |
вуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим ва |
а Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. В |
unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгр |
стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутро |
то је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на |
авку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} П |
’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гу |
Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> < |
ечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу |
отписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече он |
а, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p |
ажен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се |
{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Ки |
<p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p |
</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p |
{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> |
оз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и исп |
у чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која |
... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, |
ло се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> |
чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запа |
собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <p |
ну руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве |
јка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет |
ануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам г |
ст’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми поко |
аса</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... |
има, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата |
есе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> < |
ко ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пош |
е мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провук |
н кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школ |
/> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу сам |
да у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита. |
и — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набра |
>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајде |
Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поч |
p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Г |
а</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> < |
луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{ |
вета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су |
ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај |
е, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињ |
.{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— |
т села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе |
ј, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, че |
ј ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На |
е, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете |
наш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па |
ју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда усна |
вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} З |
ајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанств |
ита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја |
.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини |
ије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи |
био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита |
руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Б |
о што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми |
ед Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав |
кића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жут |
да к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На види |
признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио свак |
кује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скоч |
илиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори д |
че депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на минис |
и.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} |
то да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их нају |
код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је |
руго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али п |
рића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад |
т’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом |
/p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим |
ко је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија |
кћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год |
— подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца! |
само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види |
гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чу |
/p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја нем |
и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... |
озор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} |
тао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> |
и у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је |
ма посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, гос |
тим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запа |
"143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p |
ш шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели ст |
ендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни ш |
p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p |
знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријате |
овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p |
, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да |
је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се |
има.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како |
р, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се |
и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му |
ишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Оту |
" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио к |
па њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан |
род у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти види |
влајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, |
внијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у |
и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећ |
о да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, згот |
клијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен ч |
и, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, |
пет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.< |
е каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата |
ло...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли |
ћет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, к |
била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез |
ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су |
рића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, п |
менити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, ника |
аље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову припо |
погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} |
тног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти |
одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— |
опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S |
кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капе |
копаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један |
но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је |
цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли |
е рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на д |
жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то. |
а хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна |
и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију |
и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију |
да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су ма |
{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе |
па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за |
хну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати |
ник климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Госпо |
о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су м |
> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману гла |
а, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема |
а ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу |
Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како см |
ини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њих |
де њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све |
{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш дан |
збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посла |
ена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једн |
ојсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и зам |
во што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: |
{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито |
p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n= |
јте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничи |
ака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији ч |
ело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — |
диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их |
у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — п |
подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић изва |
Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога |
</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то |
опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше |
га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају? |
и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата |
ом о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <p |
pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гом |
! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — р |
>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико п |
Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" / |
а избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек уз |
без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз |
шкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова |
уком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадино |
го се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ! |
позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве |
варе и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том при |
аћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, н |
кић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се |
Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господ |
умен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</ |
ољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у |
.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из |
’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, исп |
— продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, ко |
ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушком |
Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми |
?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у њего |
зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{ |
оз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... |
а.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — ре |
је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</ |
сподин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S |
{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи |
погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле |
жем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу м |
дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Моли |
а на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у н |
деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо |
и њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и |
д оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна в |
— заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — |
ује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оцен |
м!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Ка |
жем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је |
ђе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p> |
идиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!. |
ком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где ч |
} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> |
се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, |
утуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} |
једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да |
ова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p |
и се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобр |
не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И |
..{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> |
! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица ј |
а!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају |
вац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што ј |
Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— П |
е.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту о |
н, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је п |
<p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чант |
ћемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, д |
е делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није ист |
и већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па |
и и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је |
, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да д |
p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе |
ађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да |
и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p |
>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Же |
</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док ва |
авијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, наро |
, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хар |
вати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин пр |
p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чује |
— али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{ |
о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води ра |
енија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знал |
очије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрв |
>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> < |
етићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, |
ет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хри |
>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, |
— скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе |
Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад |
али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадосни |
це, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p |
за оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једар |
крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осме |
овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што |
</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па |
у: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први |
е“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикот |
ров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</ |
н’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим н |
политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац був |
што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може |
Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама н |
и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се |
риђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имај |
; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{ |
оје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет за |
о је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу |
?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</ |
е песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с |
песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад |
розора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} |
јата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће зна |
дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи ст |
о долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако |
ер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, заву |
ече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, п |
.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, |
="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону |
лужи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, |
пунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеро |
руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави |
Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти |
ричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост |
олико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без теб |
без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко |
еца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну |
ма, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави кон |
к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратил |
И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли п |
се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је |
ођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом в |
аби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти |
— упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили проти |
какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта |
је упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министри |
ј владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распит |
Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине. |
года, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами ле |
а?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што |
шила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општи |
верљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> |
... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело. |
оспа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд са |
из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да |
ридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу |
т Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p> |
сте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћ |
лове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, о |
/> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог |
имо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продуж |
!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чуту |
ека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у р |
ва посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије |
и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb |
.{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</ |
е ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и пр |
но...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин с |
лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубок |
о!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који |
Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га мож |
b n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: |
е.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Ј |
а сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— |
коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и к |
p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не |
ве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно |
p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Сери |
ви треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубиво |
ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се г |
при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричи |
ести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! |
Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, к |
. относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="5 |
итовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда |
е и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену |
но? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море? |
стао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања д |
стопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „ |
оји је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог |
им поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 |
је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, ко |
Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим |
сто јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, ин |
ри, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и |
вања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па |
</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си |
твореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно след |
а у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваљ |
ели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а ш |
p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Ст |
земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутр |
је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена ј |
борнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у дворишт |
кт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности п |
а.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогоди |
Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и изм |
едник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ п |
ње да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла |
авно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску с |
tone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом м |
та, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако |
благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те |
која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђ |
бу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о |
{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише |
е гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“ |
, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Ми |
!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — |
од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао |
жмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довле |
вом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S |
жете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> |
..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !... |
}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> |
е озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први |
дамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао |
своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, |
p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима прек |
у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, гос |
Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! |
брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве |
, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрн |
{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле там |
ао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су |
срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за |
на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан изр |
есмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну |
н човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Милик |
владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и уп |
ко степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да |
лио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И нар |
ићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоста |
ног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: |
>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротиј |
ли он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: |
ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жерави |
меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи |
наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће |
си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} |
ме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље |
тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверење |
колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те |
нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p |
шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити |
ати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од |
а ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} |
рно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како |
у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Т |
тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се |
кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини м |
нцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p |
о, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико |
канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и ср |
о, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше м |
S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чу |
ам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто |
цу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полак |
на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече |
јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се |
зише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вал |
ај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, и |
отије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, |
15" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се мо |
ких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!. |
нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у |
Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић |
њате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Сп |
, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, бо |
авестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} |
ланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан. |
му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не прези |
ћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на |
овек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дот |
ина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому |
>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижн |
За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном р |
{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, п |
Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи |
прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојн |
ко немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач |
а и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим ва |
сило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и см |
салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио |
стави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, |
кај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом |
Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви |
гу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</ |
{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна |
о полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опе |
— рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се зак |
к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да |
ије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набо |
аве ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, |
један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибр |
трицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, |
је — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда б |
ностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. |
креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и |
значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, |
о и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ћ |
омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима |
адрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када м |
нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и мн |
а Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.< |
ине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата |
и, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двок |
Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће |
би омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту че |
аничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, |
ће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу преву |
S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о |
правио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и сам |
ј хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад бе |
ији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зу |
лу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано |
че Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо |
</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за |
<p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — н |
у.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У ку |
к не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча ш |
чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напре |
се се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици |
ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће |
а...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, |
ик) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочит |
бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од |
ве је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му п |
обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—м |
њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђ |
шитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пасти |
, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p |
реске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то и |
госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад м |
сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пут |
а прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Прода |
вала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје дру |
за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и бран |
подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посл |
опоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се |
па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — нај |
0" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим в |
једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хва |
кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе |
р на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око |
а се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у двор |
е, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „ |
друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, |
у учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Коме |
поведи: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико први |
ама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше |
ра на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има ј |
овом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{ |
омиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо с |
аница вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Ке |
пева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дне |
преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посла |
оскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води |
некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.< |
и посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, |
Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде в |
родану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, |
као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их ј |
подо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидиј |
а је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све ј |
се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— |
не Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора б |
да према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!. |
лан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били |
шу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде |
О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе |
остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога т |
pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, |
рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом... |
госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа. |
та — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и в |
ига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов ве |
има и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, на |
јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Пр |
није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи |
S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беш |
јсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше к |
ло да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и |
а, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не |
иже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беш |
арце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче к |
ј! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута пре |
трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место |
е у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит св |
Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, |
ји су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављал |
рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли б |
прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У |
о си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегда |
уре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> |
оним првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} П |
је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — |
један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у панд |
Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да пр |
ојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам ко |
вај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио ма |
сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму |
о господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како се |
мер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убр |
е приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пиш |
е, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти |
<p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте |
а се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> |
же подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: куп |
ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од р |
емер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповест |
ца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, |
о је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рука |
аза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је с |
Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p |
р, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује |
е:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она |
дравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан отк |
роду има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног н |
а поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зн |
мичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па |
грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на к |
ш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори |
о цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му |
е се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџ |
="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити па |
лопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се д |
>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете н |
а премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напред |
виће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује ј |
елико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на |
авицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Сре |
окру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру |
ушом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из |
министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њи |
по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, бл |
p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи ст |
ј! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} |
очи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале ок |
ше свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, ба |
p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ма |
у... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиж |
он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова |
ор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — |
ица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди реч |
је.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Ј |
Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи ка |
S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто там |
ста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик. |
— настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дво |
приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гл |
и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Мили |
.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p |
, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за к |
е трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Ист |
> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутуј |
— рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Ки |
и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не |
луге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пр |
/p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> < |
и ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо доба |
ремена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна с |
у душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} |
Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке |
де.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћа |
/p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу |
а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица. |
сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, |
луци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране се |
сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћу |
страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи |
нази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, |
Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p |
како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у |
?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — |
се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! |
p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по ли |
што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p> |
?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено |
ди — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одга |
но, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да с |
оду — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p |
амо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— |
рати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p |
<p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осме |
.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутра |
пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја в |
у је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо |
екао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> < |
— упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, |
н без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— М |
ака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> |
какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у |
ти...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик |
/p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину м |
пет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— П |
погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеж |
одвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она. |
S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> |
е овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју |
ога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{ |
чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекид |
преми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> |
лико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с че |
унак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магаз |
се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрен |
...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој б |
хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо |
ниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и |
— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс |
Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искр |
сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано |
ин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа |
амном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступи |
најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његово |
руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени |
а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, |
натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} |
ојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред г |
Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаљ |
госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га |
<p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чиб |
ише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се |
— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, |
ојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о мл |
— нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На |
и ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и д |
жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појес |
е састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— |
дине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њ |
ње теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је п |
се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио |
!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из куј |
> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Трид |
СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> < |
а.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чел |
а и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>До |
</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Т |
р (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У на |
ит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што п |
се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане |
и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћава |
{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на |
се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спрем |
ло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно |
/p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Тама |
/p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p |
хвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</ |
а запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о н |
Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи о |
ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, |
лико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относн |
, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе |
дахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо |
аде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> |
сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, д |
а приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта и |
узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако. |
бу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљ |
Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопо |
, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је н |
а потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: ду |
а младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, с |
, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ разву |
е, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима с |
и каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</ |
отписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па изв |
авог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а |
p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви |
хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше |
<pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну : |
ајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво бу |
ашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во |
: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би |
велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мо |
дајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посла |
вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин ми |
омад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком |
ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе в |
> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића |
Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, сни |
ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметн |
да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни |
а онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре т |
вицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> < |
подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандур |
погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, |
<p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарај |
а и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кме |
азара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> < |
поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S |
шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на д |
гопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то рас |
е наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, виш |
ћ, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Ки |
Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да н |
дан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у об |
ки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <mileston |
не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они |
и.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — |
ну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она |
ића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које виса |
о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, моли |
, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шт |
ош на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муш |
апију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, |
ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Б |
ерићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела |
нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у |
01" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у р |
>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (ко |
е одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењак |
Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> |
и се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала. |
машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о д |
а нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред |
што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасо |
о онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мач |
еда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мо |
а скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на шт |
а се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом |
неше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} |
се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну |
пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај |
очеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учи |
једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св |
је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стој |
бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шеши |
} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да |
ира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, з |
ла н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта |
и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, |
да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну |
услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све шт |
вали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се |
а и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлај |
ивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ |
своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет |
лико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају си |
енима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у при |
е и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не |
{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и |
звади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Ба |
абуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се ко |
<p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — |
н!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже О |
сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то.. |
— нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да с |
а поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним в |
о и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај д |
о јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, с |
леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чук |
Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не |
кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће |
Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба про |
та, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу |
> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам кри |
" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, го |
ам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — вели |
лио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, п |
било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ наро |
узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спас |
да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} |
ројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим |
Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, |
?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не јед |
му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се.. |
.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он ру |
/> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, зна |
је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирац |
ове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њ |
чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он по |
огледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати. |
Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обу |
сти Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човеч |
но лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.< |
мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније |
пилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава на |
оји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартиј |
тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, |
се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило ов |
и с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад |
>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, п |
</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у |
глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је |
ук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, з |
ану руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси л |
Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> |
и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену |
јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад |
/p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта |
се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — ј |
, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прути |
слујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капе |
ан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио |
к упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за |
на од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? |
оре?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта |
аршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <mileston |
.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа |
<p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице |
пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доско |
же и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кри |
и кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их |
’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац до |
а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, с |
изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стоја |
.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у С |
} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима |
таница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на ч |
многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се заст |
ља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо. |
И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим |
ме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} О |
чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} |
кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њи |
тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гр |
облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две |
е ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, |
...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењ |
зва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си т |
еда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће ост |
ча Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они |
ва са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> < |
и!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се на |
ловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја пој |
је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседа |
е један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави |
} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) и |
пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — |
<p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које |
ати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} |
показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца |
и...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> |
те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залај |
њира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, коли |
>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси |
Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затек |
Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ј |
на Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с н |
<p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћ |
<p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке |
с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; д |
извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и |
тносно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> |
е.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи зв |
а указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Ни |
{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Л |
е што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им |
и обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!... |
имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и неб |
— Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Зби |
плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> < |
ред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе поп |
ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, |
мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука пр |
ти!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде |
оздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, |
чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрић |
е делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и н |
д човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на |
елче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те уда |
/p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— До |
} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Ра |
чи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о |
, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партај |
ену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он |
дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како |
ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. ми |
лећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршиј |
ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ки |
ча Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, по |
а, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно по |
, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кместв |
ћу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јев |
ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" / |
или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} П |
ико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добр |
му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а |
p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, м |
p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком п |
учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</ |
чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посл |
прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> |
бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна. |
/p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два ко |
ко лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— |
уке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, |
ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се |
ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога |
> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо |
ад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— |
ад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували |
иционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S |
е, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: рет |
н достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседа |
т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— К |
узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> |
ужи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, п |
у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се мож |
на хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — у |
аше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— |
крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и |
е она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p |
</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p> |
ин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам |
спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у |
нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb |
ла — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и |
ца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} |
</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуч |
ноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, о |
а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно. |
. збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, |
p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, нег |
/p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, т |
сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њ |
а: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и о |
, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по л |
м ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, С |
сти ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у к |
речене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јут |
цима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће с |
какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопош |
е, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, |
! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за |
е ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало |
Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> < |
а, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико н |
и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам |
подин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, да |
у питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан млад |
„ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио |
="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и н |
180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и прес |
задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса |
ели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча кап |
p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и зако |
и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да |
S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству |
врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Со |
члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у |
{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојал |
Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође |
чке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви к |
Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{ |
ије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све б |
и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин |
моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— С |
д ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увред |
м радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће ко |
и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— |
д мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђа |
ишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који |
рици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу |
оре бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи јед |
деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну |
p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах! |
елити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и суз |
Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше |
распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а |
ика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбин |
{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А к |
д имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да и |
аћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је |
аки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „а |
дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а |
ћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се н |
} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше |
— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим |
ло „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић |
народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја с |
р. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу мет |
е кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом... |
т и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да |
абрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити ди |
т на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о ком |
сно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Поли |
ем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фио |
безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У |
воме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шт |
а ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ |
е, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p |
и старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Мил |
ручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>У |
S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p |
ласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање о |
год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, |
су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше С |
те ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знат |
а?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S |
траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, к |
дним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкач |
сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ |
p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајм |
изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе и |
у...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Ки |
ђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вра |
и, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, нос |
пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само т |
зађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <m |
<p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње. |
Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у ла |
</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> < |
— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурс |
S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред |
<pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{ |
ао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин |
е нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине |
једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само |
рно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стак |
пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гос |
зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и |
едник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</ |
:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну |
ђује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић пе |
.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати |
зађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско |
о ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он |
рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре |
премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О |
ад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела |
ри.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S |
ромоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Ш |
капа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, |
азад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ов |
вуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре на |
родан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као н |
{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господин |
шавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло < |
е, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар да |
ине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедри |
а урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, нак |
рча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зг |
>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Бра |
Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно |
о за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у |
в бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, ко |
а, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — |
е чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — ви |
Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! |
трага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{ |
ш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпо |
орио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити |
андурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црве |
а са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови |
ик речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог О |
S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, |
општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S |
у торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било ј |
пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак |
он казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и В |
елики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у |
тивницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник |
е, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Мно |
а ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му |
тоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стер |
им Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Про |
пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас мол |
бодно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, ј |
снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскор |
и сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више н |
..</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, |
не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пи |
ко је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни о |
, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак |
од власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па |
артаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи |
али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигд |
ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије |
џбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противн |
сподин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Ве |
едње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Пр |
н у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке оп |
нска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седе |
аше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шу |
узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још нек |
ив нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одл |
>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије засл |
икује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није дру |
колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио. |
ћам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове |
ђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p |
јанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— |
Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Зн |
лав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан |
</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, |
му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: |
Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p |
чног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господи |
а, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи |
е капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико |
ру а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи |
ских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Ист |
механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p |
...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину г |
почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута |
сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — за |
прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на |
именовао је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" |
дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, пи |
аселе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’ |
на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, бр |
икић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, |
едну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — о |
м) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме |
мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Не |
оји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да к |
ду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, н |
ће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Пр |
куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вин |
плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудру |
n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор р |
ло.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћ |
<p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.< |
а зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Краг |
„бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник кој |
м.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} |
рвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време д |
и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом |
ће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се н |
тиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном |
што зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хар |
ном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурн |
говоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред |
ко је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и п |
о за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (госп |
без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пад |
а Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се |
S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пе |
грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p> |
кта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стоја |
ком подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли прим |
— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити |
ете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тра |
Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p> |
и на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана. |
је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоно |
од о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?< |
господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој |
питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> |
осподине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак |
воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S |
а и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је п |
длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, иск |
оку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на |
у....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p |
ране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у |
та за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{ |
оди ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско ми |
— и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си јо |
у. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} |
тељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезник |
у барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p> |
quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="17 |
назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њен |
ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49 |
мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали |
знети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, |
е се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од |
рле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l> |
бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи! |
а према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замак |
ти ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> |
дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и |
к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чиниј |
мић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његов |
н за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татом |
о море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не зн |
се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушат |
} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу |
ељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} |
pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац |
ар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ ди |
ђе на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица |
— рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шес |
ама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти |
а сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побри |
ме слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <p |
ило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{ |
<p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb |
паса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за не |
ивица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, плати |
е би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људ |
срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p |
S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба |
ан.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задо |
к, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну: |
за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пут |
а, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} |
не од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора им |
врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Ки |
де!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— |
је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му ј |
aphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb |
трањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (к |
/p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и трина |
> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд |
ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у оса |
.{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} |
в. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво ос |
{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од |
да под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и |
одар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) |
p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам |
у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр |
!{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, п |
е неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p |
исаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и и |
ју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и прип |
викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека |
Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{ |
дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бо |
купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глав |
о динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ |
„<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</titl |
рке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чуб |
с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p |
арауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а |
рба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{ |
ен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се же |
>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га |
и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, напра |
чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица |
оба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јес |
рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и |
евен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} |
е и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господи |
/> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима |
и кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} |
е друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те |
4" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто |
зе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p |
у из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, т |
није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и п |
S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде |
пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам |
ући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сел |
бог тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па це |
илеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су |
Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> |
Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" |
д увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље |
да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново С |
сам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавит |
ла удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> |
аног „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n=" |
о знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> |
а прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на |
ада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по |
н...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p |
из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би |
n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{ |
једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за |
писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав |
ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваж |
тао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде |
во које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуациј |
после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише |
олима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо с |
је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је |
т, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име |
се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Ц |
ошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дом |
као...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметуј |
45" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је |
јо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се з |
/p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли |
ни, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на бог |
кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да ј |
S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито |
, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и восп |
ан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Лича |
ћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} П |
че ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а о |
на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{ |
је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; н |
чиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине мини |
пријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан чов |
маћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да па |
је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! |
људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, |
акуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) |
ште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људ |
е и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инг |
, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича |
помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’ва |
могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвор |
— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури |
арода око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздра |
е вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали |
обро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, з |
службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни |
дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спу |
тњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи |
реми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита к |
један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масн |
ђе вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у |
ни и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p |
етим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да пре |
акле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен |
Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може |
сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с мест |
тесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам ка |
а, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад ч |
лове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{ |
а мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{ |
твор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, п |
на ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: по |
даље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, |
даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је |
{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не прил |
премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира кол |
јану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... |
.. да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— |
вештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало ла |
теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћа |
брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури ру |
о и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> |
ију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у |
еве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкап |
рти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, по |
ну и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних брко |
} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} |
ит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} |
не Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећино |
сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Д |
а ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Има |
и срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос |
Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београ |
ме јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама |
Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, н |
чала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука |
тином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> |
ене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, |
>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарст |
а то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задру |
е док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Неде |
Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код ка |
поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у двор |
инар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, з |
лат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у |
<p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима |
ака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци |
а динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет |
дарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S |
.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци |
обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради ( |
за мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: |
Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>ф |
и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, |
ка Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</ |
снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово. |
е целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а |
иликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} |
тре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора. |
— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо |
треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђек |
ермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко |
...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> |
, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и |
ем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шт |
</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кић |
p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дет |
ована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их к |
а — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђе |
на испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша |
/p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> к |
лужитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — вр |
n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не |
требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, |
>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси л |
еш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, м |
т на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си по |
, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> < |
> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, |
p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане зб |
крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре |
зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бат |
реврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му |
а Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пре |
ш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{ |
p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја |
лузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму |
н и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска суд |
аха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> < |
тан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја |
Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. |
оту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је в |
дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију |
... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је.. |
, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пе |
ам.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе |
ј с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јероти |
а.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата.. |
ница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако |
државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за |
<p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Д |
шла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара п |
— у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских |
> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке мех |
год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част њег |
, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у К |
у.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, |
lestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крс |
пристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање |
о.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што |
— виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ |
{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа |
milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио уп |
Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и |
ђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службе |
оглав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79 |
Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У К |
агујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педе |
посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже |
ника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћут |
икира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почел |
/p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хва |
о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кић |
ане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо |
на и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ра |
аде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, |
на к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p |
јадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можд |
дио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пиј |
ћу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљуск |
а набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити |
читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали циг |
асмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, |
већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} |
ава пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, о |
кла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном |
осланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ к |
ко ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Прод |
те донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како... |
на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и |
p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> < |
јтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, |
ао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се |
савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз. |
и сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стол |
p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе јед |
и донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!< |
тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена п |
р промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p> |
отије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извири |
отије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извири |
обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чут |
жа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} П |
а свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка |
има.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при |
м.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младо |
— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд |
оследње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је |
<p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се мо |
подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и |
деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са |
о о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Ум |
вако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти |
петана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом ве |
иво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема |
„путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па с |
...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</ |
ћ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" |
, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, т |
.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, |
ог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу парт |
tone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста |
а ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди она |
<p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће |
тојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са пре |
ик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо |
брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети |
то, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— |
жном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли |
замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — под |
вао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник.. |
че воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да |
н се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми зд |
антра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да |
е се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кро |
је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој |
n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово: |
даље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Ст |
видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p |
лико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата? |
ште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле! |
ече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— П |
Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је |
ра !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу |
о је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен |
помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} |
ру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперац |
} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дв |
еким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио |
<p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци |
д осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписива |
<p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стаја |
</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте с |
оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, њег |
де у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља стол |
петан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му б |
ји, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње в |
а рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се п |
љесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну де |
не, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> < |
јадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче |
е русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј... |
уке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је |
м прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шал |
и на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{ |
пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те |
нства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу |
епоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарим |
те шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да дос |
спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваб |
е ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гут |
Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакши |
, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на пр |
еба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о |
дан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмури |
, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, до |
лу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> |
у : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p |
ешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> |
шњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи |
и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из з |
зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће |
.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, ви |
до и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, к |
азити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо |
и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су н |
и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи м |
аба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, |
кну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, |
шњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу |
ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па |
укаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче |
ућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га |
сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад з |
малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у у |
те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он |
ва перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и б |
ића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посл |
а кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељ |
Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раск |
е меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш какв |
то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе! |
и гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не с |
..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан? |
читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан |
p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Ов |
— лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и он |
>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде ка |
ића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ |
па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, |
ијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> < |
ршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> |
Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Ј |
зумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <mi |
ти други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се |
>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам как |
едну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно ј |
пусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцелар |
врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин п |
, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где с |
им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „ |
поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> < |
клем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче |
ј телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно г |
јмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да св |
га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре |
ренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" / |
ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" |
лни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А зн |
еротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што п |
а Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ак |
риса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — реч |
Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пе |
> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам |
о од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осоје |
>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш |
’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко |
олобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: г |
о ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - уп |
p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина |
ас донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Пошт |
а пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n=" |
крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, св |
Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима |
p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин |
е детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и д |
ресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика М |
ту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други |
е и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен ч |
ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба? |
а се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је ост |
тојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота: |
кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљ |
казати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голо |
Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом прек |
на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више |
па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се |
ишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочи |
е, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме уб |
баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспо |
ата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p> |
знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста кап |
</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста |
есан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на држав |
стресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта д |
е и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Из |
ликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећ |
тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, |
ио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, к |
јаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</ |
а по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p> |
помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком |
нио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмури |
тинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељак |
погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирн |
кића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју |
лидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони п |
равље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, |
, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и пома |
зун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и од |
је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депеш |
на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало |
без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде |
натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пук |
дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, |
а је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико ди |
дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мој |
, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јас |
иновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопшт |
шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљ |
<p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом |
му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми с |
и.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и о |
та очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко дола |
шурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи с |
ик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тич |
калин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који н |
у, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Мил |
је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао |
нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чи |
ашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капета |
ости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone uni |
здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Пр |
</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га по |
сав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га |
састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадов |
нисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у п |
е се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контр |
о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се |
скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или к |
те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно с |
" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта |
па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, поре |
стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже |
велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих сал |
ају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишт |
сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше пола |
>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћ |
ри Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p> |
оји помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, |
ајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Госп |
де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно б |
</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> у |
n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори! |
Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кри |
оже бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нем |
тан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована |
ако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се |
ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће т |
ј фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том |
в бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стоја |
</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом |
ве спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ пред |
/p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— |
ика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не |
> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљ |
пи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ пора |
у на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти |
о једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, |
на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само |
p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и понов |
једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, |
ати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео |
емо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где |
ића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општин |
мо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога дев |
{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича |
и неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба гол |
ен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чинов |
ролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S |
рузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У ње |
у њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> |
и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, прос |
не.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да с |
} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и н |
погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета |
живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> |
ас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бе |
те! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик |
Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза глас |
Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати |
епимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: види |
и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— |
огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом п |
ћ попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме с |
ати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} |
уте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се: |
ти...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете |
оницу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те |
S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати |
оје је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господин |
.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и |
ча Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... |
ју главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p |
сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, |
Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели |
„Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјак |
олора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта |
p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <mileston |
гласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове реч |
у.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута |
вета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...у |
а г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Ву |
министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. ви |
лека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, |
ника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> |
збиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— К |
Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпа |
p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, |
е љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{ |
сли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је |
г гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у |
плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли |
p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milestone unit |
огом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" / |
дан старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у он |
ко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити ј |
прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се же |
кну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми г |
ане!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану н |
собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и л |
та вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S |
едник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Пр |
како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки ста |
вију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испали |
лана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан |
артијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим |
чак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос |
и Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</ |
b n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном |
, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу |
вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку на |
опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести |
оје треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p |
вџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах в |
Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 п |
атомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину че |
већем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отв |
ње.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" / |
цем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p |
Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Госпо |
едно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све |
Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик о |
срет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, |
ну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — |
учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комиш |
се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео |
зи Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> |
љу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! |
ху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у сре |
На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Жив |
и!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља |
ош три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пош |
а ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S |
, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пр |
Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и бр |
зи!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком |
седнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури |
..</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...< |
их рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што вел |
/p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p |
о рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, |
лазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око |
е... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био |
што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ |
е.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти тор |
олим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас |
{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршите |
, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би |
— рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова |
домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте |
род неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у |
Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ |
ризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут |
ђе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, |
рењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те! |
а милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин |
с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку |
и господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар полови |
/p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — м |
браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну |
те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...< |
ћу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у |
к, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, на |
<p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше с |
Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, |
а се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гост |
ом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те и |
„црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане |
Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напр |
е да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани по |
вуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око с |
еговом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и |
не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> |
чна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако из |
иви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако с |
д му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у |
преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет г |
<p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако |
/p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, нећ |
unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја ки |
ач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи св |
се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће д |
ј.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се |
<pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш |
алом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p |
кује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на |
и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмури |
>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштова |
а насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега |
до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> |
ору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да |
ече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о... |
е људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци |
Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима некол |
Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијск |
ар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и |
екријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и раз |
хапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да а |
{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душе |
о мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом |
с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозд |
е сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео ј |
што мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га о |
напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам каза |
ле прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— |
остојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председник |
p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се сп |
се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну бра |
, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ? |
ом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита |
оље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита |
— дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Ви |
а, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски кон |
о...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе |
шта учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима |
е у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на д |
дости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, |
смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час |
д куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе |
е прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, |
ледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозо |
иже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отво |
икици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног |
за гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960 |
уд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То |
и криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. кап |
Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с гал |
{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, т |
p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи. |
Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Мил |
ану, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти с |
м питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за |
алуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У |
у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> |
ђе преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје м |
тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то |
д, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на |
/> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их |
ка ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ траж |
дан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, им |
еграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, |
љски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, |
ици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик п |
вника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта |
одиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си |
ка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, нар |
p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко меха |
редседник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> |
пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овака |
— рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па му |
ли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у ср |
кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се д |
е се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле |
— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{ |
!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синк |
њче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео л |
ин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда и |
е био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун ка |
који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вр |
/p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је та |
нове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гости |
је.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише |
је.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише |
Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} |
ти ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољу |
ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не |
> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо... |
>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> |
ба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на ули |
е.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Де |
ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, м |
и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у поч |
ку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози |
и, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и о |
p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али |
, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи гов |
о ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да р |
Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Милик |
Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:< |
врисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича |
ици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, |
, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, как |
иврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у ме |
м непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеж |
ије пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако |
се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији |
а му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, д |
познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој мех |
себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} |
исле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, |
краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оће |
јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, н |
Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мо |
бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао са |
шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта |
ељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га п |
Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле |
зи вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како ст |
зи Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дош |
раћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</ |
на вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се |
за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива |
{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине |
наш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што з |
у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише |
е Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — |
ој блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише |
ења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p |
азмачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као шт |
чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење... |
а поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: |
’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, го |
о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — вели |
</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена стариц |
а устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из кућ |
к што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96 |
н.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под па |
штини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест |
А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ |
га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, вл |
а имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија |
ве речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона |
, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз ба |
ам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми обј |
т дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Ст |
драви Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Дак |
Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му |
од Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — |
на министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се |
одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, д |
јете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> < |
Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР |
а ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну |
<p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков |
p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим к |
аја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми |
иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли |
та товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је некол |
p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послу |
же раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’ |
а основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изо |
розбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква ј |
је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака |
на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, |
послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, |
Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то |
..{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти |
>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је |
клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накид |
е ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По |
ка по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори |
ознато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година |
p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни љу |
он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су |
де у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине т |
<p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до пр |
добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Н |
све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећи |
је ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримит |
је, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шт |
ркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван. |
— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не |
помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп |
{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру про |
<pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим... |
равље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника |
астави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дршт |
а кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном |
p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> < |
опе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шт |
S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у |
.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и у |
кнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код водени |
p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници ! |
оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... п |
="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао нови |
т и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> < |
како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и р |
водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том по |
о мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, |
и даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> |
/> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намеште |
<p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја |
а узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код |
ви вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{ |
ма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и |
ањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвал |
празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} |
а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима |
а ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет |
еш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала |
беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и |
— муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други к |
нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, а |
“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у |
едамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас |
м: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку од |
?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> |
коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто |
т, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по во |
а и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитањ |
{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црно |
{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где |
пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и |
ици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај |
овудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S |
дниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И ј |
, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, |
>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она |
о уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече |
ашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија |
...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају |
у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који |
с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !. |
је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— |
љи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу |
ародом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег |
не.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.< |
у, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, пр |
му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} И |
доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по |
ве живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За |
ош да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати |
и речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поје |
какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је |
сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те намес |
е, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је |
сти тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њим |
и: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да ни |
а.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и |
столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата |
ица свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича |
н...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда |
бавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— П |
,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам гос |
Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у з |
орбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућ |
џаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — з |
како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин кап |
Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шт |
ш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду |
вани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и |
ог пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмур |
n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак |
<p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли н |
де, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, ку |
алџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, ш |
што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже |
— хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у т |
p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и вид |
гла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече |
мате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он рук |
— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Ки |
ш кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и прев |
врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А т |
ико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни он |
уке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кок |
Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — о |
петан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— |
врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потур |
ку... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и |
<p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим ду |
Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, ко |
ан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља с |
о посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капета |
р отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и ви |
{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се пре |
сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на к |
у салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цај |
} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! |
звин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим п |
апут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачо |
о...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> |
с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жера |
ај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи |
<p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи: |
/p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници |
авамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече |
ст к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па как |
Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p |
та ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Же |
>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — |
слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може |
</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да рече |
то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осо |
{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били |
хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из |
} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему |
’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... |
Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и са |
је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Ж |
ћи: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну |
адио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југ |
{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет овак |
ијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у ч |
ост скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па |
и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!. |
ин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у |
ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огро |
кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је и |
доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише |
рнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година њ |
0_III"> <head>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте |
дро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, г |
>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та с |
чи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.< |
<p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благ |
тола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити н |
анат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они |
ин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Пр |
<l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quot |
<l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц |
..{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нар |
да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше |
д „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар |
а Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ |
/p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак |
ла у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у |
ави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопошто |
уде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњ |
и док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу |
шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— |
олбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића пар |
са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе |
а и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши о |
иво се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трп |
и господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у |
не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, |
ног господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Пр |
<pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, пр |
ављам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп |
голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p |
претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесе |
човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шума |
ло живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и з |
тар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{ |
/> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Г |
одина и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из |
данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, |
уважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тој |
одан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај |
ију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулек |
} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <p |
итања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! ж |
али.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеу |
ора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе |
<pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, д |
онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немец |
не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бе |
ија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи |
им вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и н |
честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се |
сује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> < |
тало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме |
и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; к |
<p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те п |
данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Ник |
Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, |
на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вел |
ове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из к |
море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи |
Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.< |
ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјави |
весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, |
да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Деш |
се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да и |
господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачка |
слови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он кој |
то хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да |
ш — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, б |
мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> |
ојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и пос |
узно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јер |
за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно доб |
Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’ |
јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да ре |
мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријате |
/p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио |
аршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине |
на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и љ |
на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и љ |
првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, ш |
Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изв |
же главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је наслика |
а ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи |
ве спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо |
— Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бо |
последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше ч |
еће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из к |
им госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе |
део, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су |
Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у |
а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес |
ури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово |
одина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу... |
а и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да |
тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде К |
pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: |
с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и |
лем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног ба |
к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног |
ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом |
тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p |
одар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" |
седник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на |
како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколи |
де лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је ч |
вуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци |
дише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> |
ије прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разлико |
ли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јеле |
госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књ |
ца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам |
ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији |
државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у по |
ност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске |
ад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а др |
у је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава |
и рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у рад |
а за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спас |
му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га по |
да части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и п |
му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм |
чео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранин |
рао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику к |
не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} |
аба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом |
о срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, |
ече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" |
<p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и п |
укопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Бла |
мач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 186 |
стра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави... |
лада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (по |
ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Мили |
сом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она .. |
акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, с |
ивео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> < |
аше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: шко |
ко је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше |
ање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> < |
о“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па ма |
p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} |
ети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала. |
а табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с увере |
у браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после през |
уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па |
риворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p |
а изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на |
ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је г |
у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави |
{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="5 |
к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „госп |
, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који |
немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, сам |
дномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје у |
ј, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, |
<p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ подн |
Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— |
на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми с |
етан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! |
немирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира |
скашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише погл |
ареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, |
адин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} |
<p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синов |
голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусни |
, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господи |
едини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Та |
па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пре |
времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капета |
ослу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне ж |
а за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, раз |
антију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Поглед |
кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи |
ја.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" |
</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председник |
какве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, |
именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Ч |
ани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг |
лази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соб |
а искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и |
апетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с вре |
јавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете по |
ку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само |
шак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, |
озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40 |
оворила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p> |
на ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу |
жише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа |
едседник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменим |
ча Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја |
/p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно од |
{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! се |
{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> |
одан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала |
отер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А |
p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми |
и на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто с |
<p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман з |
а, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се |
у руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас |
едне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; друг |
седник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи |
пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта оч |
учио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци |
апетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола ста |
<p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варо |
, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ру |
ази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве |
еже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од кој |
н’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Ки |
гаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Госпо |
ира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило |
к!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш |
делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гре |
астила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, кој |
нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их с |
p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина шт |
p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министа |
да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по некол |
а увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> |
ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, |
Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> зауз |
његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, изба |
l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се с |
решло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је к |
наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мен |
о се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева |
елове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> |
ад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псова |
испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткос |
еца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:< |
да у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва п |
рке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже |
/p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Конт |
} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића саша |
и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захо |
еоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу |
нтра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића па |
знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га... |
У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које |
ео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су |
<p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о ј |
а разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишл |
а, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није |
ко, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови пред |
и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде н |
а, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапор |
</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се панд |
икну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, |
погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он сл |
пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице |
од је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче |
дна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршите |
виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и |
ти комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун |
Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита |
епши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{ |
је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили уч |
а сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зград |
до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику |
то.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — |
машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је ср |
а сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат |
н тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад |
да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечи |
ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је |
ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац |
ати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије с |
стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди кол |
могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, зна |
{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивиј |
тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} |
дседнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити |
у старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ |
аш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа у |
ика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Жив |
о, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглави |
ва пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун |
.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану |
ене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину |
застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} З |
чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се пре |
: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска ра |
ајпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније |
редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост.. |
му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу мо |
људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чарш |
че један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за л |
од суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном. |
знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођ |
чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико о |
ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Др |
е, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило |
ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> |
помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у со |
ма да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружид |
ило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ма |
свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволе |
едник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове поз |
очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само ј |
Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му |
е и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, оки |
</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади |
из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке |
и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p |
... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p> |
ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треб |
ачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим |
ши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дро |
н, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар ч |
, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{ |
ући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се |
прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с мали |
летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, мо |
она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан |
ун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге |
ти.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— |
јсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Ки |
главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држа |
ац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{ |
40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ дв |
кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор |
pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а к |
> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би |
тво што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и |
Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо с |
Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и |
ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> |
учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, |
рави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш |
ма му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег м |
јанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће |
им престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика |
ше кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим ли |
„Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опш |
таница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик |
о се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, п |
ци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p |
{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварањ |
/> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско |
нимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</ |
један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како |
p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам ре |
аде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — нам |
па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви с |
да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди |
мо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник |
Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћ |
!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} |
урити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда јед |
S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !< |
еколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда |
мах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир д |
! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и кат |
ском <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше |
ју млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко брков |
Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на врем |
е може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, |
проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако ва |
ди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим р |
По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за |
<p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним |
а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му и |
тељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан сп |
“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> < |
ји је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је би |
унали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора сасл |
у је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицај |
p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— К |
ека трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — |
ировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> |
>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" |
..{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном п |
ликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на к |
вет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За |
..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу |
Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о г |
е у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „ |
а лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како |
мам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и брков |
ола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје.. |
ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механ |
атворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим р |
— рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у |
је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.< |
’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Кић |
..{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. П |
д кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика |
ајпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљено |
челников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе |
одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где ч |
.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, |
ст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Ка |
е шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам |
оварић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Је |
а младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p> |
ранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Тат |
— рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог |
, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Др |
Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана |
} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и оп |
управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господ |
премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кић |
одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p> |
чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете |
ећ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена г |
или, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша |
ељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину п |
ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за препи |
, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то |
аде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи парта |
собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испал |
господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на сил |
око. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратн |
иску, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за т |
асти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направље |
p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Ста |
о од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</ |
Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обри |
ну јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође |
} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— |
ји се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огл |
е сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима н |
во осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће наро |
о чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић |
укајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и |
сио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, о |
двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Тат |
>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину мини |
tone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви ис |
87" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо |
че Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном |
{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се борим |
вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно сврш |
е и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад |
је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње: |
оку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Дв |
углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво |
ноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти |
ог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зац |
бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите |
тну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси т |
чили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пос |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, прим |
ја облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним |
учио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мрко |
рвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, |
о!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извр |
ђе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра |
љиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — р |
, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад г |
а и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра пес |
околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и под |
/> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду |
о шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око повр |
стоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певај |
осади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, по |
о! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>П |
е апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Ј |
рбију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп чове |
шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни п |
н исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш |
о ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге |
овори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нол |
</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом |
ет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава па |
{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин По |
и.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} |
ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саве |
кну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту |
ајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту |
p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— |
ица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај ш |
амлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коц |
ст га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, т |
преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гост |
Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} |
свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањ |
и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао |
лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те |
их дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здрав |
ед трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре |
ажи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’. |
p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледа |
мести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно. |
олеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један |
одане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља п |
дурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешт |
а јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стој |
Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онак |
ко место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да |
а Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсн |
и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овц |
и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до |
ичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо.. |
коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин |
> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну П |
приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А |
S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и п |
и.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — р |
жавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} |
ајмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, |
ској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравиц |
...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу |
амет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— О |
ница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За |
на и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата |
p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криво |
и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дел |
сли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је про |
<p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, го |
ути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и |
премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, а |
знела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене од |
...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... м |
!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} По |
ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{ |
пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... |
осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже |
" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p |
, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу д |
начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Кр |
о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој от |
<p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи. |
е седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит. |
р се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у П |
ко цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на |
урлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави крив |
нице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукне |
иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали |
руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја с |
ате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и по |
о?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског |
> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус? |
а севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману глав |
иди се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, п |
ан човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш о |
је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! |
ише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе |
у.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да с |
е општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општ |
стављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} |
е хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој И |
ене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитив |
<p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину минис |
читељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања п |
ар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутар |
у још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— |
цију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде |
што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо |
исну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учите |
та ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу |
ћа механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав м |
ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</ |
бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече др |
да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{ |
Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гла |
pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску н |
аја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, ст |
аћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он прв |
једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима |
ено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у |
лнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> < |
атури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те |
на у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформ |
езиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац остав |
а се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме |
ризетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу |
Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично |
“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, |
је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презив |
.{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од |
се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки |
ала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни је |
о први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касн |
а радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог чла |
ла су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, |
пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по мол |
{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за под |
<p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам.. |
Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој |
не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојад |
иоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек |
S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо |
му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред сел |
, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у |
еле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избри |
речке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио ч |
ш ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаш |
тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије |
снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвар |
наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је јо |
!</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ни |
твор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Н |
ле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Ова |
а прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери јед |
ну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука |
..</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај наро |
одвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље п |
се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и ра |
ласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, п |
овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Ми |
а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти |
ћином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској |
<p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих к |
етине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, п |
ладића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p |
ни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p |
</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо |
ема огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њи |
капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би |
а глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у вод |
је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’н |
</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића. |
ризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још дети |
>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије М |
свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... |
неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак |
се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш |
ађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и ост |
чисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кић |
ница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> |
удила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народн |
ачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те |
отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, |
у, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучи |
авити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и |
да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже рам |
у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средња |
ко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија |
даде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом з |
и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и д |
ђе вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на црк |
е: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и ви |
ије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећ |
<p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди |
Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} |
, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Мил |
баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата |
еше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и поп |
један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми рас |
иње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уве |
ајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару |
ед очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} |
<p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во |
ју, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збор |
b n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде |
е у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, гр |
н и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — |
ка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице... |
господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџи |
и се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да |
S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно |
кит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и ко |
једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А |
једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закико |
општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и |
ће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — |
свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друст |
молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно... |
значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде |
би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки |
плине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу предс |
амо устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћем |
а.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— |
н важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извр |
узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове три |
накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељак |
>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p |
ја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи д |
..{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, |
— рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> < |
к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, н |
ирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледај |
ке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> |
к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то |
у настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — |
? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да с |
ан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о |
ати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> < |
..{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, д |
иликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота |
роман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и |
из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — в |
Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића |
ава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој |
ићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем пам |
обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој ота |
, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим бу |
капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем кисе |
е разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој |
ашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџир |
идесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочил |
мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладе |
се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују |
ди одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од |
никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрин |
и за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у |
} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима |
?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жало |
он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} |
д вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавал |
n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што |
куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се раз |
p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздра |
ман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... |
/p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ т |
p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га |
то мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешк |
дине...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упам |
<pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан |
да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од наше |
вели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само С |
подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу |
подину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво сао |
ама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тим |
тицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида |
е, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} З |
n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана |
дишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, |
ед смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је зва |
ошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у |
молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око |
а уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити |
и се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" / |
био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Ов |
ликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пи |
онских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а |
мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Мо |
ара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Жи |
</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је |
адену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте |
а и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’O |
Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> < |
во злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Такв |
.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао н |
ебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш |
дина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће |
је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше св |
ков секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читав |
ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војен |
гачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугу |
/p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} В |
да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један |
одана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> |
аложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад |
8" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Пос |
Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, а |
слаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у сн |
ци се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — по |
кајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори |
.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рач |
неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица |
кој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном угл |
е танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Г |
ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, о |
а у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици |
з државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> |
Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој |
га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак ха |
/p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они уст |
с’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— |
му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој! |
ог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те п |
ас се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за сре |
његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја са |
тране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару! |
у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у |
живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из с |
— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красн |
и како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се нала |
аву и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се изв |
ти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне |
још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало |
<p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, |
и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете |
Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па виш |
ица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим је |
те. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p |
и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{ |
те“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта |
ише крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива б |
Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни |
се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади је |
те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним |
евојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистиш |
д, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} |
улетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и св |
Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван |
Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприл |
И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} |
(немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети П |
Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, |
"94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли |
p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се з |
ају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напи |
_VIII"> <head>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Ми |
ш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун |
ру своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из |
видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би |
адост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића! |
. имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно |
и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до |
одужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирниј |
ство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опро |
ву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> |
воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па |
Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и п |
ој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{ |
66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— |
> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један |
и су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљењ |
дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: |
еде до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу х |
море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, поглед |
а — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се је |
к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата |
д Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће |
а, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију ком |
ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају м |
дује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) сме |
Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’ |
задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико им |
ри године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и |
и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — |
послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим млад |
, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... тре |
> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Шва |
лико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Б |
ем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пло |
аки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — |
цу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— в |
и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да |
трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.< |
у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај узд |
ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{ |
мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на преме |
и наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} П |
капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београ |
ачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупшти |
ем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{ |
м, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још ч |
срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је пр |
читује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја |
мо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен.. |
з главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај ду |
ницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, |
капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чар |
ако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на преме |
>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела. |
глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера |
/p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конз |
де не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир он |
им како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ се |
вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капет |
<p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојси |
а келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посм |
S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капет |
на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одуше |
знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити |
, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намисл |
кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, на |
ставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година проб |
звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта |
лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, |
Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, на |
м, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад м |
e="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="grap |
ста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} |
вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, |
м...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p> |
их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стоја |
рага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у парад |
ре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p |
и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојс |
служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> |
зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима |
код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о кој |
S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић нами |
етаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да |
>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p |
и.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разг |
а продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад |
</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикир |
ети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и ис |
право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била |
{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га |
ши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> < |
раже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, |
одана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш |
њу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија |
господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је |
даш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <p |
, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време прес |
ну децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татом |
<p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп |
не зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као пред |
о у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк сме |
тиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да он |
мама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се је |
а се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — |
на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто. |
?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вел |
осподо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> < |
— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побра |
на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потр |
</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало с |
механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у двори |
каза капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало жи |
че шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— |
>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убрис |
е, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука брк |
н капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit=" |
кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девој |
ажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хук |
тине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па прит |
, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, коли |
почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог |
ки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У остал |
ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели |
ати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како |
н по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће |
Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком прек |
па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : п |
ка Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мар |
јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се ви |
је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у б |
м.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је пр |
ви.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написа |
е, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пит |
ин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло м |
ј ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те ис |
писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у ва |
} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и |
Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, во |
ало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак М |
донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети т |
гледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — |
е и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где |
бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одр |
да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шт |
Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза з |
ог суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже је |
гне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац |
мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:< |
а, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше ко |
<p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госп |
ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем. |
р...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и |
рчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде |
куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.< |
поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пал |
раћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо в |
а, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> < |
{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</ |
чинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уште |
ња, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадин |
о си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, |
дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жер |
ead>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године бил |
уричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неогра |
орно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n |
вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па |
сподин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за |
ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек по |
подин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на пр |
ири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са |
ранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали |
коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и дом |
ља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћин |
Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни |
растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком р |
ладића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор |
p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману |
га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и ам |
љ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није |
p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми |
/> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше св |
Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанч |
и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина |
кит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Ми |
о, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари |
глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— У |
.. једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.< |
пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Сло |
p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења |
</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јер |
нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да |
ојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче кап |
нији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> |
.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандари |
и од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разу |
ако су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона |
њем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то |
обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се тво |
Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да |
морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Ка |
сла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, а |
мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао иш |
— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође о |
ан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће |
оспођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шу |
капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда |
ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестит |
же он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p> |
ти, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господи |
брава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег д |
о, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њ |
све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам гос |
p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Кап |
ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи.. |
огопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића дек |
оштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на п |
>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — |
а нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и г |
p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин |
ш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да им |
один Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину вла |
сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p> |
је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду |
n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господ |
спратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло прим |
о и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву |
руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он |
езвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо |
разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p> |
вом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с ду |
ознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још |
штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то им |
али !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није, |
се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није, |
/>, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да |
ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетани |
капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду! |
, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни само |
шице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{ |
јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имат |
здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одгово |
берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S |
оштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фе |
да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госп |
{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше с |
данијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p |
тиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну |
ад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се |
ар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим |
иђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо |
ја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом избор |
ана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве ко |
ку, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и го |
ам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капета |
капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb |
b n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — ми |
би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p |
ницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички |
адио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.< |
једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса |
касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозици |
, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна |
и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србиј |
се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, |
новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да ј |
ћу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да пол |
Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча |
{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он |
<p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бо |
а око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај |
рију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше |
о, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" / |
он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија |
pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у о |
ва наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точк |
> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељам |
чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући |
се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати! |
да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говор |
сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb |
ну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од |
, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захт |
е један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Ж |
извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио са |
подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... |
са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>К |
, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају |
Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, |
амо ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да |
ј отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном сл |
м вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— К |
се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полак |
је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Ник |
>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он |
молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе |
и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића |
леда на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, поме |
вешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, |
IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „го |
— чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} |
седу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај |
</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице |
— узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како |
ас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћ |
е први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај |
а, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити ју |
ше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о |
е да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно поглед |
е над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, т |
ду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђ |
>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпаз |
уће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из т |
рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од к |
да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесет |
мак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — |
на!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак |
е и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се |
славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пу |
риклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p |
Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше н |
гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их и |
еколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу |
коро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ |
нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилу |
за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, в |
г пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки п |
<p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} |
м...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола в |
еним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, п |
нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће |
> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још |
се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обич |
“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи |
> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спуст |
клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од изло |
ше кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује |
уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља |
...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> < |
p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану кап |
— шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Мож |
рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби |
, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још |
а би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> |
уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те ч |
Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли |
кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта в |
лазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p> |
до сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— |
јте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— |
S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, |
е!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</ |
о су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Мол |
атој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи брко |
не...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад |
сти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’ |
аш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки кор |
нији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморк |
чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника |
мшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег до |
Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у |
исмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је д |
ликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, м |
ан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народ |
смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и за |
извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао о |
еф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Прот |
одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убиј |
?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, о |
авица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтић |
<pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу |
ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> |
} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би |
ране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје |
ош од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотр |
?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској нав |
ина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> |
ако...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале п |
<pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, |
из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци |
ему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да |
} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стре |
иди...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја т |
у, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јер |
Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта |
n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвор |
врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p> |
на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кућ |
Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и он |
> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, за |
у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што |
ла до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетова |
он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не л |
бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик |
длогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез |
нику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, |
ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се |
н Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути |
тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељев |
ија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом рад |
и се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази н |
дове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, |
ке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод |
еса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши |
ре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> |
речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни са |
сто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, с |
дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми |
! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— |
и на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> < |
тано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга |
А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека в |
прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто кр |
же руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да |
е девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вам |
<p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему |
клат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и усп |
радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет минис |
букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да в |
у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> < |
бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да |
<p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} |
родан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по з |
иче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се м |
а цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти |
н имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон р |
рам и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно бол |
ра бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео |
о десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разгов |
у пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служ |
ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</ |
—викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— До |
биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— |
и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор |
:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њи |
и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре с |
<p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У |
мчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо! |
к дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца с |
ња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb |
p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кез |
огледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршит |
е Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште ув |
за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у ово |
у, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у ово |
шише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>П |
то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата |
ца.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и М |
та.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо о |
ле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— |
Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Госпо |
ајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута ч |
<p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе. |
воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прили |
прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</ |
ањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и по |
резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни р |
руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> |
то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти држа |
звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш мно |
л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се |
— рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се љ |
дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне |
ир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Сл |
је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, |
н извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта в |
петан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан мл |
ник Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} |
<p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта |
...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом с |
селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то |
ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час |
о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ |
е пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на |
те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благосло |
То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> |
прости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У вел |
поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акт |
бост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> |
ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Са |
ш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да |
та велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, |
<p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате ка |
’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Го |
то загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— |
“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је к |
ко би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му иск |
рвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и и |
Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред пред |
им вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, |
S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Н |
је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>М |
ако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Ст |
реснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан |
осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> < |
<p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> |
?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за |
ије се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори с |
>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S |
свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, б |
ајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици глед |
и огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те манг |
оветку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на |
p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Види |
икић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланик |
ански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли |
оње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он |
о одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што |
> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској |
упан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једн |
Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и |
а.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мара |
Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је рус |
им носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе |
м ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа п |
кресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да за |
па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научи |
а синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш |
лично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n= |
о, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, госп |
ле за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака |
знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: го |
то иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је ле |
он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије |
<pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело |
леда децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> |
че она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако |
домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> |
с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко |
блеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се |
ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња |
ротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу биров |
поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога.. |
и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојади |
д њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ра |
е под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Ники |
ви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем |
ривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> |
n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је |
ни му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опе |
p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лаза |
ксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! |
’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за ру |
че капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першу |
<p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило |
/p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p |
мо „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p |
} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, |
ким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те |
се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како |
шло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председник |
су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l |
па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.< |
се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</ |
на кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не забо |
ам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} |
зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп |
лашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се |
у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} |
ина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали |
среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајуће |
за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опороч |
н Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише |
/p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: |
топарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} |
у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> < |
скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо |
ригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, |
чаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ру |
ледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{ |
викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцела |
.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду п |
е га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <p |
у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече |
ли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је п |
ове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошу |
дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан |
а. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздук |
ролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Прод |
Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>С |
<p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крст |
ика, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, го |
!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, |
У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се |
ка од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практика |
најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо |
аје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не п |
Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се ов |
се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па |
еницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе |
меја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> < |
сило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се |
вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун от |
>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска бл |
/p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бран |
родужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Ка |
опало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци ск |
веде, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) ст |
видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах ис |
Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља |
ма.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш |
} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити кол |
ина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни |
су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се к |
ница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учин |
а, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, д |
ћа?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с теш |
, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не х |
пију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p |
мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — |
ли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин ка |
ице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетан |
.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, |
Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, кун |
кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни ч |
ски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калу |
/p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за |
најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово дв |
.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дув |
ј се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, |
тана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Па |
смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био |
осланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како ј |
ике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S |
го штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној |
мети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је |
уст дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјур |
ез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, оби |
ла на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb |
а свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа. |
/> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењ |
о капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога тр |
уковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о |
а прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај |
уће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.< |
ћин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред |
а, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} |
веопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и |
ађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му |
ле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је |
коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли к |
погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! |
друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на |
радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, м |
одари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је |
остива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — доб |
туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то р |
авежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притис |
анови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њи |
з своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим т |
а Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се пре |
ану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S |
е Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурић |
ч није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрис |
ане!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсе |
глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари прес |
српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије |
варати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — |
ика, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз |
Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу |
} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто |
народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти |
етим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским |
има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који |
елу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на |
у су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају |
спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточиц |
аћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља наднича |
.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала |
осбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се |
елу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} |
и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама |
у и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капет |
ланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни зн |
писа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћат |
длучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема чове |
оденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p> |
је.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ћ |
ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p> |
вених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени |
моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су... |
те, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крст |
..{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет ос |
дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког |
е поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а |
ило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест |
им, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже |
раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад |
>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај н |
братно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић |
прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и са |
Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на ј |
полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и |
ности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад |
ча и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предм |
вог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним |
:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја.. |
сет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима ж |
ења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем |
реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Милик |
је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А |
нац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} |
ванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сре |
, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коли |
ог у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> < |
... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, |
езу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа ср |
у канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те и |
аље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе шт |
и да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од њего |
м, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој пар |
та Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко са |
би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Сто |
и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, нак |
варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S |
њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{ |
на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S |
му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на |
ри спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту |
крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник |
ан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, |
..</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Н |
ви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече ка |
аду — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску со |
ћ искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уст |
ђу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к |
ећ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— |
Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене |
рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само моли |
S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве трид |
врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се |
а.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакв |
з доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се |
а, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, по |
има нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам |
упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лу |
онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Ал |
ици, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, |
то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћ |
> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Мил |
S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говор |
из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достој |
а.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико |
ећ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не |
љив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја |
И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, ми |
да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина |
сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Н |
Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаниц |
штати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепи |
/p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не |
жи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком |
очи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорк |
е...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде пр |
о јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају п |
и, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману п |
загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жен |
лију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси кл |
док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу... |
бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из |
тајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на из |
ет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за пра |
емер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да |
апетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У остало |
затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо |
а Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p |
размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Милик |
де како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.< |
ган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштован |
иви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ре |
, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си |
{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} |
ш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— |
.{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div ty |
ра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи саб |
Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Мил |
не, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни ре |
ну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, |
г, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан |
виждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој па |
де, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду ко |
у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— А |
фа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати |
на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би |
јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — на |
етаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно п |
није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик |
ран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зно |
ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш |
ите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци ци |
разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, к |
је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта |
{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, |
оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљ |
{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p> |
вори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо |
онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио. |
ора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити |
ну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко с |
и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је по |
оћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да пр |
толу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке |
м...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим н |
се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> |
млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало п |
два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обила |
се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} |
о-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жало |
г рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости дели |
n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мо |
накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канце |
е“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужвар |
је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јер |
p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</ |
ак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори вра |
а чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p |
вја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на слу |
ко, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си |
Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, |
ор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{ |
>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Дома |
иже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и на |
е срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здрав |
н они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији |
стање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, |
љуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је |
ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи |
прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће |
проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p |
S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> |
свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Ран |
оје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судн |
— рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Посло |
чекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема |
, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, |
ad>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су |
како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — так |
, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председн |
мен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфист |
шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновни |
софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капет |
о и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, |
ло, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној |
упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варак |
жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> < |
мљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> |
еди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да зна |
ла, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојад |
и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио с |
и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жера |
аство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађ |
} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и поју |
ахори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</ |
— рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади |
ивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устур |
у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар |
штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S |
то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао и |
и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капет |
а си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, покл |
радива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцела |
метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио к |
е леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место |
т, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чи |
викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</ |
господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу т |
м, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке |
испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор |
лиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јерот |
е, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у |
ек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре т |
а Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади |
шу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{ |
е ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопо |
с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !< |
— промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић по |
наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, |
где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стар |
<p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p |
S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости |
бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не дад |
</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на |
и оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет зак |
вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили ота |
лаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p |
ијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд |
ас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> нар |
од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја |
а не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја |
ћи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за че |
ће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долази |
и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглећ |
не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбаца |
ојој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања |
кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div |
збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, |
радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави |
p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! |
.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и |
се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} |
и ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Извол |
и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који |
та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</ |
огледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, т |
спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да бр |
— рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га позна |
тан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Пом |
-</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, |
да: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лол |
поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народ |
га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека р |
ше око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— |
босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева |
ио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, кл |
дан глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председнич |
е по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема ја |
с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли |
ја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћ |
један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди госп |
тресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> |
о збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је |
и, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња г |
собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ва |
, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Ова |
Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> < |
чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, |
“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта |
ца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није с |
уморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се |
то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p |
све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> |
— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору о |
а, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род |
играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и |
Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватр |
} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш |
оздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p> |
ших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вред |
аћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по нек |
> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре з |
— забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> |
Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ће |
ио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, к |
ућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки госпо |
, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону |
’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда |
јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице |
ност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, |
ан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и |
увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И т |
исује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Р |
хори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капет |
а је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност |
Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овак |
— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на ч |
зон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, |
је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} |
лом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да |
млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „ |
ако је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, |
/p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окре |
у.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на |
о ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нар |
јаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.< |
о нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати |
— рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и ст |
.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене б |
омаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече ка |
и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драг |
p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему п |
о је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и нек |
p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађ |
лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Та |
злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. |
Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n=" |
</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели |
роданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше с |
p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би не |
снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јак |
кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Ва |
а на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чуј |
ислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и |
кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је наза |
ј !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од оста |
бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относн |
апетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По ч |
о! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p> |
Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку зав |
Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслуж |
апе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не |
<p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знат |
је, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и ви |
дника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, кома |
ет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозор |
ра, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог |
деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит |
а преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само ху |
, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстариј |
Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чл |
причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што |
ар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о |
је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих |
— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</ |
>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Кој |
фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те не |
одавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је |
к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на |
ам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војвод |
Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фио |
га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава та |
ми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глог |
посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се н |
/p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа |
ра, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, г |
инистра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику с |
а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, г |
>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и пон |
вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— |
p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да ка |
егову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисл |
ф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада |
се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео |
евљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздр |
лова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим т |
<p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто об |
шћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има б |
</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана |
едном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> |
<p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета |
омаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... госпо |
коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!< |
’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из њег |
ђем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Сто |
м наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет м |
речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ст |
е звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> |
.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Ш |
сет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још са |
>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окре |
Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића |
ирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, |
вој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> |
иш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише |
ит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи стол |
еде.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} |
решта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> < |
раво... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше ост |
ник. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те д |
b n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А с |
/p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му |
о како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је |
лучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, |
— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше |
усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше ка |
с’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ |
</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том и |
м буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако п |
, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По |
е пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но |
ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> |
сподин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с о |
исала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, виче |
кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{ |
, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад х |
чи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винц |
својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од у |
<p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А ј |
> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко к |
ивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, |
знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> |
о, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p> |
} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед? |
старило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли |
, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поре |
чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића |
ма пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео |
, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену гла |
</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам... |
ложење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација ст |
S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p> |
один капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени |
и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у н |
<p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> |
.</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе |
посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p |
ину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жеље |
и...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшан |
...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До ви |
депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходник |
} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Меха |
Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је наз |
<p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки |
Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави |
рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њ |
бају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — |
ћи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се |
видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{ |
ака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да г |
о ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> |
чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нис |
иче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „зап |
.{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време |
, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво ту |
вршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да с |
а кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практи |
већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од му |
.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друг |
ш како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас |
>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ |
} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: п |
терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те |
ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа мали |
азрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — |
Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душо |
ина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје |
иле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не |
тини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негд |
це...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, |
Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер |
Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, |
уди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуч |
си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— П |
ет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћат |
>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник. |
воје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</ |
и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} В |
<p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетаниц |
то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од тел |
уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је |
а ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народ |
Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, в |
<p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, |
..{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слик |
шљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам |
— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> |
иве — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, е |
га много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојси |
те, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти прич |
одине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни не |
ла.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — реч |
p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате.. |
или, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сор |
ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и п |
енија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде |
<pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од |
бук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Нем |
ријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га сна |
<p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена прир |
аженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш |
она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му |
и, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, |
аку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваљ |
тије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче |
уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим с |
p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од к |
ан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — |
} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опаса |
а леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли о |
<p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвал |
а Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.< |
— погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чуј |
ова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би к |
<p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме |
или они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне |
јих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт ст |
не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и с |
е, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и ка |
је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којеш |
/p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без г |
јсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</ |
рестави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миљ |
шћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог |
речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она |
речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд |
м Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дош |
е Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Па |
сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече |
месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућ |
гово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то прези |
ајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лев |
Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад |
ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуш |
непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде |
сташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} |
собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пре |
ојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгуб |
ло га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} |
ице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха! |
на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, |
} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом |
и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману рук |
лим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече |
Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Ки |
к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мај |
а!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— |
мао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у ко |
најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> < |
т...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Ј |
е имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— |
м, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса... |
нисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост |
без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — |
и би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква |
чија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може по |
г ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, к |
го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} Пос |
то тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те |
њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражи |
и у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S |
... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и |
дару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, |
<p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола |
S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне сто |
је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, н |
а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јес |
јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад |
ти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</ |
кну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> |
ај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— П |
/head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из мл |
ко ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, над |
ељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} |
у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер |
ас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, |
ико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка |
овца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао бла |
на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, по |
љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна к |
ни се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, |
ник, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Ж |
ају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све т |
ма...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} |
и на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи пр |
адином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак ! |
Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у |
дравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ру |
ку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему |
му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да |
це Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео нека |
ру сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, |
жи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Б |
ру, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мируј |
влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговет |
к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа |
ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича |
их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кић |
мић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крил |
е прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шап |
ојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, на |
к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Ч |
здану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити |
<p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас |
рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај |
хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужи |
он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном госп |
знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи |
разлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{ |
ајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! |
разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — п |
у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час с |
либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. пос |
а сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chap |
стом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће им |
еђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху к |
стали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p |
твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; |
p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, |
а плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јо |
> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли как |
на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, ки |
он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, при |
мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то... |
ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји. |
ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколи |
ом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти |
е.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике |
S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, |
му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p |
Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја |
ићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му |
и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не |
оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо б |
, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у |
..</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> |
> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим |
јз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где н |
аци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, |
обар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи |
она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</ |
.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где |
оје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, |
тупим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а ко |
, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p> |
ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на сто |
икић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више |
Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— |
с га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га |
е.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави н |
сна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас н |
гледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и друг |
>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јер |
<p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, бо |
у прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би |
моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — |
о.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— |
ј!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја |
а прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну ч |
аног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.< |
че чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капи |
..</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, до |
а испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се ра |
нтролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан |
ири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, уда |
чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да |
аде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће |
о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се |
не се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.< |
</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и |
оца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало ш |
акрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја |
, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о |
еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су н |
тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а |
о подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну |
кте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја |
дант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у |
, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, ве |
етаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са |
спода?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} |
тојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскуриц |
зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано б |
авља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан |
понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, |
да, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, нас |
и код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Сте |
т у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића |
ого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, деч |
цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости |
наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" |
е сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, ова |
промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у ус |
момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</ |
узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па из |
а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>К |
ани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда по |
остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу. |
, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до |
..{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А |
{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и го |
та ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокиц |
> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p> |
је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетано |
ице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег |
ијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од з |
чи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао с |
они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине пол |
то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће |
могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегл |
овемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : |
смеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мал |
</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p |
о је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала |
е заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S |
ланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном ферме |
адом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, О |
, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте |
уван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{ |
жавне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у оп |
о да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти вел |
- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господи |
то послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити шт |
ионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе к |
У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брук |
чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.< |
студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и п |
те се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па |
{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, мор |
у и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, |
како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост к |
стави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све |
и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb |
.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет |
, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187" /> <p>— |
</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича |
— и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича |
p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</ |
е: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па |
ило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравиц |
и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наш |
жности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде л |
ић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао |
га имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а |
онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим |
аква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То |
што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је |
тале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, уја |
и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата |
м ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к |
а прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или |
че „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> |
{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, уте |
едан у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком п |
а дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта с |
— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта м |
дигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво |
е: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко на |
прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— |
то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И |
еш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, |
не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: |
ца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један о |
</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћ |
аводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско |
о је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише |
Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да веж |
ушмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег прија |
је!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нар |
...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Пол |
отије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у ст |
и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује |
ју странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја при |
ћ, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља м |
ама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p> |
ан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте за |
ад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не сме |
ужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијск |
о се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оста |
кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна |
<p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — пр |
ну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмури |
и велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врат |
да, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:< |
p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим |
и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то имени |
укло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Мили |
— врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча |
Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми |
ћа к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си и |
/> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији прим |
але се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегл |
том.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, кале |
е на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренута |
дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p> |
премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече |
господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетк |
беђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!< |
иска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи о |
уло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разг |
и већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p |
ја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јун |
есну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— |
ви једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћа |
ове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!... |
</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, пола |
а ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> |
тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца |
бегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, преск |
кић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Л |
опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у ви |
Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— |
лте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, мол |
7" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше |
обедио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда |
вус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволт |
остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S |
пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад |
ундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет |
јака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— |
вни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иља |
Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’ |
терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26 |
а посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се |
а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пођ |
рама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и |
ишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’! |
уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућ |
{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привик |
мања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојад |
ћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик |
ема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То |
поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p |
чи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење |
д механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју с |
баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота. |
рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изне |
е да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на др |
..{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантр |
е онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај л |
е тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> |
ицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и |
лиже последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади |
би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n |
Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом ку |
ље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но |
>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше. |
.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p |
— рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> |
а... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што б |
алети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписал |
се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану |
сли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> |
срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кре |
— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, ре |
p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар |
чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> < |
учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други |
мури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, зна |
пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> |
што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала |
да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја коко |
вити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Вас |
ади, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то |
; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, н |
стао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати |
Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на |
анке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А е |
равити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S |
шки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широк |
где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт |
ерни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у |
уди и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане се |
иком, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и ср |
ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па с |
носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом прил |
е.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — |
к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждр |
е коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан |
аник Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, ка |
х, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало |
грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша |
разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше |
задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете |
и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмури |
јег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синов |
бави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама |
иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића се |
им јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним |
хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само |
ницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за |
<pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...< |
поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће |
олеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади |
е опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Госп |
н! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} |
а, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских ме |
..</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </d |
ска народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са |
ху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратим |
јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће |
о века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам |
ш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нис |
— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду С |
авили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.< |
у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — уп |
Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кме |
и, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи круп |
бавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да с |
нима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи |
поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p |
</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> |
ам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само |
оре глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен... |
<p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и он |
.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{ |
ку (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу |
Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених за |
</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влаш |
глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од |
нке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!< |
валило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне п |
.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је |
љен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чаш |
а!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала са |
лада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врат |
</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша |
екрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца |
к у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата |
Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <m |
јом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и с |
ре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, |
ема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к |
неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, |
о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да |
њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} |
а ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и |
е и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} |
ва милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко гово |
ановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се |
љан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано. |
и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чуј |
ике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" / |
ику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео |
S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb |
: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спа |
преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве |
<p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’С |
:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Попов |
ју и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, |
ом послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господ |
— рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсил |
и срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукне |
Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:< |
е од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан |
мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, В |
је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и |
.{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} |
...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у |
учајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А |
ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у |
и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеш |
ру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Тато |
икића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља п |
— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку. |
тавите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p |
?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола се |
о цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер харт |
ачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, |
ере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећ |
, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ |
S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па по |
тају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца |
и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, о |
саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам |
кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Гла |
слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не и |
<pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, |
еду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, мор |
устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш |
а два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с у |
у и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитам |
за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и ст |
даде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p |
лаго Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли |
да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кић |
акост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а ш |
дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> < |
ју к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, |
<p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је з |
то, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p |
е брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио |
оглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} П |
магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет |
таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <p |
од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па |
{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто |
адости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и |
с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он |
ху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— П |
д пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</ |
и Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да |
д појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу |
говорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, и |
а убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — |
е.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуч |
— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на м |
дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код су |
огли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић |
а је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћу |
ећа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бад |
че Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и |
и Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи пл |
, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком прек |
кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако б |
164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији |
ажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице |
аест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и се |
и ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, |
подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорић |
службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана... |
иљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продуж |
дговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази з |
слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се |
грађују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у дру |
..</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали ци |
пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу |
а суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га би |
деља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечк |
је, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића |
бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше ст |
се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не |
ка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, у |
граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p |
ђали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двори |
чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, |
о му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удо |
а.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два п |
на, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n=" |
/p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а |
родан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то и |
је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, |
ан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ н |
тумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’ |
ла кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог г |
: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева |
њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам |
продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто |
:</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је |
г’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S |
ди за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиља |
м у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на |
знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако |
о сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{ |
пац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића у |
асмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пац |
дних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по јед |
.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш |
си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожур |
дин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крст |
, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза м |
оњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb |
дно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо д |
на...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чу |
, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово |
> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раме |
воје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве.. |
ести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се отк |
— седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, |
вици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак |
десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући |
си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Раз |
, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин |
ам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</ |
диш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погод |
омагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за је |
и к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Б |
успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> < |
</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће |
јем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће |
је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, |
спо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном о |
око, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би |
госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао с |
то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације |
соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога |
хане, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим г |
Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезу |
Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Прод |
шчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама о |
лазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му с |
мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја |
..</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џил |
рвацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{ |
, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док повр |
ма то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — |
тељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — нам |
<p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу |
Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се М |
штински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на сам |
народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{ |
главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — о |
ан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам |
мурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне |
начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: |
и се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам п |
зурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се мора |
ио и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посл |
у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећ |
>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> |
из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и |
гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури |
ки гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља м |
ани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Вид |
наш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, з |
pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p |
њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се |
ика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на креве |
орим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" |
подин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапор |
137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте |
шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, си |
те сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он ј |
сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Ч |
<p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и в |
огледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капе |
едседника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p |
ови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића |
тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прич |
и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.< |
уди... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, ко |
S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам |
<p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њени |
ван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред |
p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p> |
шћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, м |
еже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде с |
ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека |
у се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> |
апетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет с |
петан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то |
— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда |
газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Т |
аполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеува |
ло а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наш |
оже се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и |
дин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затв |
м и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако |
едом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам љ |
аквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића. |
равици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу |
гама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце |
> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, госпо |
p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мо |
ућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме |
но важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гл |
нара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, |
омир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљи |
те.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} Т |
ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Ос |
нак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик |
рим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш д |
штовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, з |
вом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше |
брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S |
S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила |
јица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћу |
је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела у |
Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар |
/> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канц |
еш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... |
младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо г |
му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у врти |
дати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Ј |
нуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — М |
ачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме пре |
апетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганци |
"189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај |
" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и вик |
вете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> |
наки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори |
да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума |
оји колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе ш |
овор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Ж |
е на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мис |
{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, |
петан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: |
адића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у |
инути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} |
.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад |
бор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крс |
му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, |
ти, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко |
и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке на |
p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о. |
и радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бриг |
олико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, пој |
то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> |
запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи |
ју, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући |
ла магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столо |
.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном |
груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, го |
к скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} |
ушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Гр |
е, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња н |
ати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се |
ртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> |
<p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки |
то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> < |
ше борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} |
иликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само је |
л са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и ви |
ђо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На |
ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к |
да низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. |
дника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p |
су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га |
и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, |
е, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, М |
је главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, п |
и који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су |
било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не уст |
— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако до |
а се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> |
мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, прет |
ам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити. |
ованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштен |
рића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, о |
лас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капет |
њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говор |
за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Кап |
главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г |
роклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{ |
аницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...< |
зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни |
ом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада |
с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе |
е ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила |
ла тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад с |
е страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку |
зо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је |
скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз |
а и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берик |
ше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се |
ао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас ј |
! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И |
— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’ |
вирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици |
<pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све |
и се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио |
у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли |
х ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, |
ј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и м |
аљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће госпо |
ни!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њ |
р... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се з |
p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> |
крсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... ова |
геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак К |
— Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— П |
оклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полак |
е варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 |
Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат. |
је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до |
иће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко сви |
<p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Да |
емило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, |
...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мо |
ше, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> < |
дину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио |
х купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна |
реобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглаш |
ћег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Ј |
’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, бо |
ледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џе |
ако је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то |
делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Је |
и Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротије |
ликом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> |
<p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p |
То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник шт |
и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се |
у“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је |
о вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива |
споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле |
"118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека |
че, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићем |
станића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „ |
у ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би гот |
им...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка пос |
гајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не |
ћу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> |
личао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је |
" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и |
браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је к |
— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друк |
да у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их ми |
ори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе |
це...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Руж |
војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, р |
се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{ |
а, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти с |
ртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним |
/p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многоп |
Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што с |
" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га избере |
направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу |
, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да |
S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, |
де и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се неприј |
нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори |
е остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се наст |
да, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они н |
дили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба |
ареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је неш |
ећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противн |
ти Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше |
ако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна м |
бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди |
а господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена |
сносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући до |
отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све |
Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени |
се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртво |
и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило |
уву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, он |
диле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на |
му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и о |
отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој |
{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окри |
> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и |
/p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцрк |
народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као |
везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно |
p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије |
на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би ре |
а сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си поб |
их послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, м |
газаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p> |
подин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...< |
авих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Та |
.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница врагола |
олако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, М |
це, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда |
тији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оцен |
Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — ре |
ко бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S |
ворим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: |
ију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министр |
посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је д |
</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n=" |
се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама ш |
одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађе |
Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и в |
ти што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} |
, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга |
ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ |
оме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед пр |
n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Тато |
е напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="c |
уцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p> |
радоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и |
га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — |
...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно |
је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{ |
ници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док |
где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме |
је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти гор |
акле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести |
Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само так |
ку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој |
он!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, до |
траних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно |
то; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа |
S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> |
т наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је |
<p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по |
у.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> |
кује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћ |
о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не с |
е ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик |
вршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — |
на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па |
онијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за |
ману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брл |
везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да с |
уци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Л |
њег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законим |
насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, стар |
еговог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео |
у је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> |
е обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто дода |
им.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} С |
и дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S |
ст сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште за |
ајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која |
ако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезни |
" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика |
ко доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастес |
једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за |
руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и |
да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, раз |
Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он по |
атио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ о |
а звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n |
ог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђек |
ница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетан |
ехане има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак |
како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... |
а разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, п |
а).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића |
е овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Предс |
лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p |
ст на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</ |
, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакл |
{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па |
аница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Ми |
уну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Уст |
о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и |
в...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао ј |
ини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Ч |
>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима |
н председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира |
<p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у зат |
/p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у |
ици свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, таз |
екарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план |
и се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предл |
ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче |
зних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много што |
у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<titl |
аре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан |
ру одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је |
те, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се уж |
лако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у ко |
пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— |
„ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја |
ко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрсни |
ако ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од |
имо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хо |
апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроб |
едно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко |
ове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се не |
Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито |
с обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Ж |
ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за н |
д српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Ж |
новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У гла |
да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу |
га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је |
е у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, к |
p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају |
угачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би зат |
два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кмет |
како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи |
речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани |
, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — с |
ак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата. |
S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом |
рећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; до |
15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радн |
омози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="12 |
ан, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз |
о!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеск |
Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан с |
ушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </ |
Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило |
тав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он |
у.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореск |
у ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојси |
Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај |
о, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бо |
ад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле и |
а ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Јед |
} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло |
е, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је п |
ечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све т |
> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— |
напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, прич |
> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићем |
е механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" |
радице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p |
и и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траж |
е куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а |
нкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се по |
>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог |
е!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, |
ли, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил |
p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило о |
p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Б |
изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан ис |
не чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ је |
оп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао |
хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и на |
арод у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини |
истајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, |
та узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, |
у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше |
м, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти |
S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек по |
већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да |
леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Такво |
Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је ј |
ad> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно б |
чиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и |
пешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за ч |
да те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да |
ојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као |
и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о и |
ник, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Ки |
а потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту |
то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, |
и Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете |
Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и гд |
и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пуха |
одбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније ј |
о није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога ник |
олим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи |
ледовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисле |
вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег |
{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не сме |
опа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ру |
ова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здр |
о дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — ре |
оздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се з |
ксутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију |
о се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад она |
чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по д |
у од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за ти |
урад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет |
— рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Бе |
мози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? |
ога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружи |
лаву госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па от |
ити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили |
аћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— |
не министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, ни |
ко!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — за |
ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У шко |
отије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... — |
те почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетил |
џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и |
та баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она рамен |
одан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног п |
Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...< |
министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> < |
емо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — ви |
варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и п |
ипуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу |
пет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господа |
па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне |
Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин |
којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство |
воју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глав |
сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћ |
највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом ниј |
е!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Д |
уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја |
— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они з |
у механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, |
д“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он |
и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни просед |
Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посл |
ве стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако |
мер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да сту |
ако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Милик |
га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три |
чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, |
е, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} |
ама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па в |
сти! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, гос |
и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не м |
напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S |
, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, |
куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народо |
г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држе |
поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу |
помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; изв |
о, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју д |
ће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! |
а ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ доб |
о ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за |
ћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога з |
е радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита |
ћа га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit=" |
партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направ |
аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— |
према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је |
м... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу |
Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој в |
тан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, |
премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — |
аја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" |
овек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозита |
каменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и |
н</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Јо |
>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milestone unit="*" |
и не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, та |
ик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter" |
убила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се игр |
лу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред стариј |
ина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чино |
куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контро |
одана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и посед |
ила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам рад |
<pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у |
седниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помоли |
посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред н |
, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати |
да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика |
ички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb |
узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете |
ободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица |
јо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То |
перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" / |
део.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} |
е. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубар |
сам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђош |
...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} |
ира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа кру |
е да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> |
едам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: |
обе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Па |
распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chap |
канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће |
ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собам |
ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собам |
ем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, |
сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да реч |
е ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: д |
S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је с |
у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, |
ан од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку |
ењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блу |
чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> |
се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држав |
иворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала |
е, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, |
Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ |
таше они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином т |
то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред сврш |
онике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторит |
вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је т |
човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред оглед |
ије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење саст |
поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потам |
Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па ниј |
} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> |
био и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да б |
и сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњ |
а штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} |
ам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си по |
и стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У |
дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p |
ила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезун |
по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да п |
„многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— |
p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, |
, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, |
<p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова |
е, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> заж |
се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, |
леда брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му |
вом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се н |
.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пруж |
од куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се |
је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и ју |
и валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зн |
и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште ора |
у прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем |
о... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!. |
читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин |
се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у |
Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</ |
индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек |
бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> |
га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али |
ча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, т |
а, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна м |
дан Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} Н |
ћа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид |
и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка |
... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ |
са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жму |
али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић |
ај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи привржени |
> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше |
n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опоз |
</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпу |
!{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан |
„Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час |
Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се з |
ави се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича |
молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке |
и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и из |
</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Ка |
</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обр |
.. јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — |
ивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Од |
е да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и |
...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно |
д излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћут |
Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи |
нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и н |
разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, пр |
стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагује |
} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - пон |
стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз |
еба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Стан |
олом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по |
ос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто чит |
га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је |
ба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, |
Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да |
, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо |
што га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак |
госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је |
ра, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред докс |
} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} У |
пчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} З |
рекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад |
тије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — |
пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после п |
ржавни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тај |
да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина ј |
љ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се по |
ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости |
ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило |
слуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе зва |
а тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сики |
мири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мисли |
, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он |
требе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем |
њине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука |
.{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе |
зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти ј |
Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, |
све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Не |
ече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- |
а и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и |
ш час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема |
ротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момц |
крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} |
иликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p> |
ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{ |
е чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведо |
лађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског ра |
о, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> < |
пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па |
ује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода |
обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p> |
му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у |
е се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, з |
ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, ил |
ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, ка |
о, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је.. |
ју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопош |
ли и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, п |
{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, |
ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељак |
ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и се |
ни...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји |
n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и л |
да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — ве |
дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа |
оје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у с |
еде опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> < |
адин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији |
оро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберск |
кочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи к |
кић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S |
у насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што зна |
лугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села |
>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на ра |
биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо! |
.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на пољ |
одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И т |
се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, |
тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј |
ичао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем |
не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> < |
„Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, х |
е, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, |
Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> |
шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи |
љеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он |
на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од |
p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима. |
иноћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше |
еде...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно.. |
нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, н |
с чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, сао |
ика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је напр |
ца Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n= |
ђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини |
знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић поди |
де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати о |
еколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина пов |
аинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Ску |
викнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири! |
четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> |
кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутњ |
p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пуст |
иже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ст |
три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пан |
ију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у |
ликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује |
ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На врат |
Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја вели |
<p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према оглед |
{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што прим |
се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно гор |
драган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопошто |
акриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки |
аменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> |
леда право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха |
начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone u |
реди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њо |
о из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје! |
кочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку |
ове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, |
нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седи |
p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке |
лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> |
ј Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад |
од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — |
p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Свет |
а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од о |
каза „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — |
.{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и п |
е, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао. |
итељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћ |
сно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шт |
уку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, зна |
тељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> |
а Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухв |
/p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну |
p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она дв |
! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну пр |
</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како |
ам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> |
а, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата |
<p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... |
на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован повер |
ко је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога крај |
А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови |
ита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако |
де.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена ста |
p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухв |
, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> |
n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацер |
S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> < |
ај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{ |
рошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њем |
ажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапс |
о, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нам |
господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта ј |
Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски |
љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек д |
рата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{ |
мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског двори |
сла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} |
ра и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га |
, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" / |
живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном сам |
и се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</ |
ике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу |
н стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква б |
а нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца |
ткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: в |
о — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са |
с онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S |
од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:< |
у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загу |
иљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било |
ће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{ |
ам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> |
, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му н |
ико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат |
ком, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу |
о“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слушт |
ури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут |
мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њ |
ано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир |
Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручј |
ремер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, з |
p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола |
стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се јед |
ијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и |
гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла |
ића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериг |
у.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прили |
ван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца: |
га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о д |
мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, |
јечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оно |
а.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатиц |
поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{ |
ије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик и |
етвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо |
метао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом ш |
сеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, |
кај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса л |
{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Б |
Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p |
Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p> |
је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} |
толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренут |
се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетанови |
сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, ко |
*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а |
га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак |
уха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком к |
драсли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било |
н час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по ку |
ио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се |
а капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{ |
ебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цај |
} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — п |
скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њ |
Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли |
ав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а ш |
<p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној вл |
а, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> |
дина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жен |
ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је |
а : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шт |
чепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Сл |
и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије |
ише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p |
а, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћем |
лим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као п |
шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је |
је, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе |
зволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, |
шћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одј |
Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{ |
pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је |
грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с пр |
месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико и |
p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај |
: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да м |
зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: ве |
и свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оце |
самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница |
ор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, |
трча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, ку |
аде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p |
и служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн |
м!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:< |
права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије |
и, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за |
еда се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручк |
та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чуј |
кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени. |
онова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n= |
ганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час |
руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помо |
дели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије |
пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на |
треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, за |
а предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>П |
а очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p> |
то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</ |
у.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врат |
к...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на пре |
один сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у спора |
е вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, |
е собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <di |
ображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша |
е онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па |
то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш |
} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" |
аменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, мл |
чин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. п |
Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, |
у Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе |
, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посла |
образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше |
аћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p |
на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од с |
ајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Прод |
треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буд |
о је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Гово |
та.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће с |
ује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им м |
ли да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше |
ћ, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и |
воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за мла |
Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како с |
де ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити |
овек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} За |
поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јес |
{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— |
и поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S |
Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... |
он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... |
ће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу |
овече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, моли |
у.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић н |
"147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплак |
ћи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се |
ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— |
кочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — |
— рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Пери |
а врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се ни |
одиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило |
а Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="3 |
му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам... |
на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опоз |
ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохв |
поведи председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</ |
па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p> |
мо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} |
уј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори |
се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца пр |
у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народ |
транке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише п |
игоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div typ |
игоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S |
чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</ |
читељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере |
лим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче ра |
, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, |
обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, о |
е победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види св |
омрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спуст |
вом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју в |
није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> < |
ују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади беле |
сну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорк |
> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{ |
>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи |
е.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој |
Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изв |
амо поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> |
} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори пис |
онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" |
каше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно м |
На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле.. |
сподару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> |
ај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију |
це.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Изв |
ће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а дес |
натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог др |
ојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза с |
Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, моли |
амо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у |
о сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, |
е на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак порески |
ука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један |
м у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села сам |
p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Н |
pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја г |
, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на ду |
реко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торб |
о првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало в |
кав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева |
е чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За |
анин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p> |
ици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те д |
цаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли |
о! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с |
Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је |
ше деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Ник |
иликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда С |
има, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и оста |
дник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> |
један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p> |
...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може ш |
кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у |
p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p> |
странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активније |
имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не |
рста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом поне |
пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично.. |
ла, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, |
раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на креве |
у.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, |
и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> |
Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је кап |
а врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ зна |
ом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баски |
не.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца |
} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p |
вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> < |
ик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} |
етан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахи |
а.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пре |
је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у држ |
рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с о |
шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду |
ајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Рек |
капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и би |
ем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима |
атиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпој |
јсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> < |
министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквен |
ом, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљн |
задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...< |
рав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад |
не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> < |
ки:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим |
сам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, нећ |
> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађ |
кује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало |
нгије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> < |
укоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаниц |
инистарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S |
а магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Сто |
те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по не |
: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта |
а...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче нек |
Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> |
атомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћ |
ка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.< |
целарију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе с |
кића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, зат |
о.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то з |
p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром |
ксији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!.. |
Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жера |
илијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец |
S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да |
ој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где |
е посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду |
да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> |
} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли т |
<p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="6 |
очеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић с |
ициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам ко |
е — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред ста |
ће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви |
нераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? |
сподин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> < |
Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну је |
атос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да |
њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кр |
не, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по |
Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошт |
м месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је |
дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова |
зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{ |
оге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Каж |
> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру. |
ревлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.< |
погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му |
диже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састањ |
и се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, |
ј се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, |
аредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаниц |
и <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да |
тпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи. |
>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесе |
се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — |
обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разг |
како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>П |
едва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о |
цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — |
а ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ј |
нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — зав |
икит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге |
/p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљ |
, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја |
тити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим. |
о слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја |
же сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које на |
Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, бра |
запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{ |
— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се |
/> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> |
И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криво |
акше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остав |
вно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{ |
итав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак н |
ани, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју др |
ди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да т |
кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} |
па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</ |
ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— |
<p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p |
на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти |
искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете |
одан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа ч |
ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити |
? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у он |
о се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да ст |
говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— |
..</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци |
да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпр |
...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? |
зицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како пр |
ата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик с |
добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи |
рисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Пог |
те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапато |
РЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би |
жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па прод |
то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{ |
утић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели го |
удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — |
ну главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу |
пише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком н |
— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па проду |
ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој с |
једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на глас |
ши био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем ј |
>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на пре |
на његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота до |
прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у з |
је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} |
ше га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чек |
ећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, пог |
а где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— |
ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она ра |
а!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Ју |
ито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац |
дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца т |
: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на < |
су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обоји |
стрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.< |
ори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће |
ница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из |
слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> |
ложај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згње |
е тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем поле |
{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се оје |
а: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Од |
логовца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао |
је дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбин |
к, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се |
ет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p> |
и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес |
овек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{ |
до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њи |
Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p |
јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> |
нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по |
Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n= |
{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то проху |
аво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо поко |
о.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске кан |
олако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ би |
ио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Т |
е „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако оби |
радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на ст |
није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, р |
p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, |
у се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галериј |
/p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} |
сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, |
насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетани |
ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима м |
жбу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандур |
ло...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, |
нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} |
’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, |
је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, к |
pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао |
.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обиграва |
>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли |
м брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на |
, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— |
е неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...< |
не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, |
а влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир |
у врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је т |
ште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> < |
шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био к |
ојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Г |
напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам |
ни.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата |
за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цај |
је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господ |
Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зн |
и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p |
еш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком |
шта без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе |
"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није каз |
ељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пру |
ојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило |
<p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p> |
.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p> |
ебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег ст |
радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— И |
ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо |
ачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени |
ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се н |
подин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет |
из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине |
} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на |
о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не с |
орочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако |
="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се |
.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{ |
м изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимна |
по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико |
174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних привржен |
35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171 |
Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањају |
прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајиша |
вљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова м |
кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, |
е:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом с |
— рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна |
> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" / |
рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и |
ник? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S |
ели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је |
{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па |
о чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и о |
дрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Прод |
се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задру |
p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о св |
и сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се п |
одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш < |
у је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може с |
де се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никог |
краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари |
мо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Ка |
>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} |
моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије г |
у собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог |
</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде н |
мигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у х |
о Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и |
утљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде с |
жно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече де |
p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и |
реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кић |
и ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Доб |
мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се к |
/p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у ви |
лица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} |
Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то |
р и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада траж |
, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захте |
Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велик |
...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И ј |
у не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбир |
улума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, |
не тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ |
подеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, |
остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанс |
е: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!... |
> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако |
> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ |
ај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — р |
тук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми.. |
с и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво са |
однесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, т |
ет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један мл |
ати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пра |
урчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво |
први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пр |
{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што ј |
је он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Н |
нуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем |
ећ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пр |
„прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а |
о? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили пр |
ована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности |
е наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим |
p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане |
распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером |
овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, |
све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се поди |
е, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима |
омрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас д |
— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила. |
ом прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто |
олујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> < |
ит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса |
ажи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши стар |
нке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи д |
ице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Прод |
и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} |
цо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе |
ћуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на де |
ама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S |
p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поч |
х рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l |
м Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и |
а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се позна |
су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу |
де.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом |
о им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их |
S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, и |
, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заг |
се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели |
ју.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постоја |
} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— |
сподо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже |
јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те |
!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се |
седу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери бас |
м и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, |
д радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да |
ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да |
к осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопошт |
с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћути |
а два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко г |
капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у |
p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ? |
агу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, |
жи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се не |
калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се.. |
..{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко.. |
>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до |
Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да м |
ћ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гра |
то ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин |
— рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита П |
ао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</ |
ње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад |
у, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђ |
брази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сва |
се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</ |
S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задово |
ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погле |
Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, |
је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је ве |
иљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то бил |
сланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина... |
то дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо |
та.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> |
била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном |
p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, прав |
вља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам јед |
ку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече ј |
и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога во |
> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} С |
p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, |
зи да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и |
/> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја уж |
и сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како |
амо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Има |
! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канц |
ао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.< |
о је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесетор |
е у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса |
су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетаниј |
но, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу |
а је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкињ |
остове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили и |
и, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, |
!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како |
се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана на |
који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У |
бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се |
амо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но |
ло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, |
е те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмен |
до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, |
овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница пра |
вом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га с |
<pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и же |
се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад сто |
се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Ста |
рошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску. |
S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати оп |
а за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да с |
ш пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од лит |
било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцај |
сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац |
ехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote |
ор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јаб |
<p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, |
и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Сп |
е: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за п |
наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} |
и.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове г |
о зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Б |
ави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну п |
— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, |
суђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних |
и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газ |
ати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне слу |
ва, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шт |
ш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— |
!...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Гово |
— упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор |
т дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — |
и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и |
лити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисто |
.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} К |
еш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и о |
<pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} К |
и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механ |
оже да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима |
ликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици |
е на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово |
ајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила в |
одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај друг |
еда на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p |
, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{ |
— рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бран |
продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у |
ећих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— |
по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— |
поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће |
Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, п |
а ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита |
и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући ка |
— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb |
месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста таја |
нцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S |
ћом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути је |
ао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан чов |
е до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p |
врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с насл |
познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} С |
ота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу д |
— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? осл |
нији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{ |
имио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојси |
Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћос |
, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали |
муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контр |
, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} |
скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави |
че Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћат |
/p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и с |
Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, об |
е овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и го |
ротре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до |
дигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао! |
расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стра |
, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде |
та?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — |
..{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седи |
и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете л |
ите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљ |
ецу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" |
оњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше |
} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње по |
се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакш |
ле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а |
и.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здрав |
ицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S |
хаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад |
јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стој |
кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кре |
и нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те мол |
и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе. |
и ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи пог |
главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> < |
p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим пок |
само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест |
се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом т |
м чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна |
да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, кој |
Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, де |
Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, де |
емој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па |
је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мо |
, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеро |
Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђи |
ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писа |
егде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина минис |
раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти |
мо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо |
ур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја п |
хане.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S |
поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направ |
лету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче |
брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, |
..{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Б |
Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} |
а овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p |
еже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> |
у тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочи |
е има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па |
едседниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира бир |
вник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџ |
ару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S |
је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb |
спода на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне реч |
ана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, |
n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија. |
м.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу |
и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако н |
зиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд ба |
<milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, |
</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нар |
крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: коси |
е к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и |
атерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст |
ом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p> |
ник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и у |
’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест г |
} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. |
д стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за дру |
не под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који |
ак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, |
— и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прв |
оше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{ |
, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с |
ромрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане |
Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин |
н Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита к |
веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кр |
!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и приј |
свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур м |
традан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић см |
мори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, |
аче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приб |
кој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капе |
а раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје |
1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> < |
а брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је |
довати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад |
кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да вид |
ричао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих |
ка се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи |
p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Ки |
четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и ум |
..{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трљ |
</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, |
— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћат |
и прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кр |
?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> |
то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкрг |
ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S |
ично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који |
е влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш |
ше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му |
бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, мушт |
е.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталон |
вом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па про |
На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p> |
“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он |
{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, об |
Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, к |
а тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека вл |
...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се |
м плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и |
може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} З |
, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хл |
икит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава ка |
иђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајк |
сланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.< |
махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно |
а Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мо |
ОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете |
<p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никит |
Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И |
з Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разглед |
а наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога н |
госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а |
важеној госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим прес |
ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскињ |
.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, |
у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: как |
ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</ |
/p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Ц |
рирода је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— |
се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p |
Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Же |
ати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећам |
апалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а |
мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те |
ена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијс |
они се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не зн |
ш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је |
итом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § |
<p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи ко |
ћо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" / |
И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и си |
јадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одгов |
сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — р |
што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писм |
гова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти ис |
ече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се |
сила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> |
репта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко д |
упи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно виде |
се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p> |
</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да |
има.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, |
му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> |
и’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{ |
<p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо к |
ања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају |
> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога |
n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у с |
ра се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у |
родана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од на |
/p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.< |
казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем св |
о хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Ка |
>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има |
нас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћ |
е? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} |
— закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> |
има Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’ |
чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би т |
.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За сов |
и неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је |
ошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n= |
аш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја |
позиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{ |
ролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца с |
ожити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како |
ако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је свак |
олексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј |
S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Ж |
на:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насм |
а јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quo |
> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, мор |
} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> < |
есетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</ |
, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S |
вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на ме |
рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше |
ља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху |
Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш |
о мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег крај |
врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> < |
l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови со |
апетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашт |
аборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не мо |
ш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја с |
тепенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p |
да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о |
кну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ов |
ву, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спа |
че пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{ |
<p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам |
тину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једн |
молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш |
амоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— |
</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност сва |
премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки на |
— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик прод |
p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој |
{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са |
мер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха ! |
оту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</ |
сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо с |
патом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово |
а опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора |
.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше ч |
е Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушев |
пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.< |
и кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсе |
Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} |
дио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да |
је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао |
говарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и |
, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурну |
упам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! |
ранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} |
ко је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главњ |
</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошиц |
исари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здра |
шурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под ми |
пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче |
итаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да |
арошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако |
ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, с |
Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Вера |
.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они |
нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам |
Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и на |
<p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>М |
леда по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му прев |
у се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је ж |
е насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун гр |
ле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и р |
к озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, п |
p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, по |
и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" / |
ло и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: |
а Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Кр |
иновима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат |
ћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди |
сторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земљ |
ну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мен |
Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — На |
} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Ј |
грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто про |
том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мо |
господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— К |
инистру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати |
икит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ће |
пџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће о |
ени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се ду |
ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поузд |
штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато то |
Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он н |
к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да |
: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} |
ом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, |
е снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи |
ту прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету |
ре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе сли |
рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила |
ијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове ку |
и шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ст |
Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Т |
е капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p |
здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све |
к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопшти |
61" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.< |
ојој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живи |
, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, |
шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак ви |
стиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, св |
је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жму |
а писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре |
ркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варак |
— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска |
у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај |
а посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше |
ко слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршите |
моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све пр |
јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник |
Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што примети |
стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за К |
есна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цик |
и.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је |
немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му п |
{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта |
, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{ |
сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рук |
вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожур |
се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" |
постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило |
најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они куку |
кам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја ш |
згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те |
и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли с |
.{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прами |
оде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад |
Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — |
радимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и |
нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, с |
мо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме |
/> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — |
и слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан |
<p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко |
е ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, |
е могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, |
елико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p |
амо да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика маши |
</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Т |
оће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} |
ди дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата |
председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крс |
дим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и о |
л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, |
кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је стр |
никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу. |
p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{ |
„полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе |
мрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, |
p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или сво |
се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то |
етну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, |
ужа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на че |
ује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих стр |
кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, |
о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја п |
ло се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} |
ли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здрав |
бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> |
.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њи |
убуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиж |
...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" / |
но! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а |
ор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса |
н : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем та |
је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа св |
и, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред |
ки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p |
господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којо |
га живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руков |
ао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатр |
<pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних |
, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и с |
народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са гос |
Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Прода |
чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра |
бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: крша |
пало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим |
ђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да чо |
ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала |
араш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А |
разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману |
екретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бу |
ма сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — реч |
вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута |
о би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко т |
а стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини |
и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут п |
p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се |
S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозицио |
вајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фи |
ра..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! о |
} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају |
, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А |
робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па |
} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па |
ну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, м |
мао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служб |
а на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Д |
ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, |
у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебет |
ета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде. |
бично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Ба |
вачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас неп |
p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га по |
ако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи о |
е извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче пр |
ем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: |
ете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> < |
моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста |
ли су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се |
и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја на |
То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чи |
свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицвар |
p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> < |
>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је |
т...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Т |
че сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отво |
авом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па вик |
ве и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом |
ит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па с |
се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који с |
Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Уч |
ед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликић |
па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово ј |
пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквире |
н, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не |
кочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:< |
" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Де |
еже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Ники |
<p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а ка |
едседником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{ |
еца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у сре |
премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Пре |
посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се оп |
начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су |
би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћиц |
цу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — |
погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народ |
ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— |
<p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо |
стаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки |
сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица.. |
сле презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном мини |
индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштова |
н.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да |
о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је кап |
ане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па |
шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, |
ре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману |
амети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пу |
о Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Вернос |
Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је |
у о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А о |
.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево |
етаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе |
сподин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и |
уги ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p |
девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Мо |
/p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са вели |
к на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} М |
пођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n= |
мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и боси |
, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам го |
<p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указа |
е једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, |
ама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и |
а није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају сре |
одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим љу |
ко би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао |
кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне в |
<p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак п |
Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде виш |
ац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарам |
Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, |
и у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојс |
влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и в |
е ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле |
код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према пр |
цајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и поглед |
, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су |
Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара ди |
аћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Прил |
се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буз |
>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од |
ла, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— |
> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="1 |
, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој ха |
од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао упот |
аћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохо |
} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цига |
ник Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из сво |
поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну |
— дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <p |
ире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама. |
к за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави |
ом раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном |
исао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми |
пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих три |
<p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Б |
па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, |
и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се |
ш сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир |
="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с |
си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> |
ужитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужно |
ихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је |
..{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује с |
ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и прод |
и народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!.. |
ст, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су го |
} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, |
ији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n= |
што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} |
кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у иви |
а иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — ре |
н Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркал |
>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче н |
м се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и преда |
ни, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију. |
Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обрениј |
а не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо |
о прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испр |
ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их |
о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма |
умње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни |
p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брад |
педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим по |
и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгони |
премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— |
ажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чик |
је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Ки |
ор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за п |
меја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Ш |
министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S |
с ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} |
у јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао |
мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштов |
У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи |
елим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти |
— мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте |
ш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} |
а сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа |
, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — уп |
вине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао |
својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је с |
отина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти |
има а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} У |
ети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на |
пта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње |
есеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и |
них људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће р |
рве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи |
Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско |
тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјац |
м кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p> |
—</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја |
ка.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Ц |
радом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на пр |
чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— |
не).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да |
уташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’н |
је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија |
чајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, |
дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико сте |
у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Т |
пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немо |
лу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се |
ице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева |
ам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег |
били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</ |
једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили |
Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну: |
е народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти |
> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" |
и, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам |
ша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се о |
иш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаће |
луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ј |
то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви |
Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послује |
ње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине ми |
ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „А |
ао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се |
ицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади вр |
муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки |
И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без б |
?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскур |
еговом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му т |
ну се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не см |
повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} |
арта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је з |
уца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одре |
ила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} |
а ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прос |
наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон р |
н „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред |
ту годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, пл |
помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и |
ен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну... |
арти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре |
трица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.< |
радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача |
урић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{ |
) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у |
ић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем о |
Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S |
је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је м |
устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми |
и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао чи |
ад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати |
!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант |
, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелник |
оска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо. |
ка посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и ур |
чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из ку |
чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из ку |
на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а. |
мцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а з |
азе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману |
ланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фин |
итар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владају |
дник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p |
ко — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане.. |
</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговор |
зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово |
евет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, |
.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта |
у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчић |
чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дан |
а коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Т |
еду, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, |
баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посл |
абаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не зн |
рића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуру |
еје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не |
теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш |
исли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан чове |
ше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју |
е не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинд |
г осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву мушти |
ји од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> < |
дур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мир |
Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено |
/p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а на |
> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо у |
е не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним с |
редмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово |
} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету |
бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо |
ицу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану |
журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с дв |
ућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> |
" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се |
, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и |
у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у |
ка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заг |
се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у гл |
се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним ч |
, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Прод |
зоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Шт |
пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Кој |
бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што т |
се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа пор |
ар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при |
а га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> |
безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну ве |
ар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутра |
з.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина |
ом сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви прак |
Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није х |
беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .< |
>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник |
, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „ |
реће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновн |
е и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори |
Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало |
ларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, |
па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је |
осподо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p> |
во му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца |
у шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <d |
е још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене в |
спођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} |
крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је |
ица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо много |
г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду |
че се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролаз |
</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с то |
у.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата |
Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније |
министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколик |
p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговор |
угогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта м |
еограду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто |
штовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} |
ник Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на |
Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друств |
и мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо с |
авише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби |
чех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем |
астим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и глав |
</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостоји |
анта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Ув |
чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног мл |
S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно. |
Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућ |
...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене. |
параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — к |
еза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Пр |
Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојс |
т — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, |
</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је ро |
развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — |
лони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p |
о, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, |
</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже |
ститај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа |
/p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати вез |
спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, чест |
тане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан прит |
вио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је |
била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног |
му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а друг |
о!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} |
ати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, |
и у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S |
/> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не |
крсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић у |
родни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нис |
960_II"> <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пр |
ник и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тр |
за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Мо |
то сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам |
посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду.. |
вакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мал |
е, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} |
рвих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, |
илостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му |
ића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb |
у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а о |
види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу сл |
ици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бог |
ка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог све |
под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... т |
више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопш |
а друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и |
паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.< |
мо моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко до |
ми, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, |
“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ће |
радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре л |
</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — у |
бијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртари |
н истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше |
апетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови |
ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти |
једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у |
по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те с |
венкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћ |
пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: нап |
7" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капе |
— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ј |
овима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p |
ше госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче ж |
згледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се |
/p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића меха |
е опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гос |
ше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде и |
ви ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се свој |
посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се сп |
о, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xm |
p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљ |
ритвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа послан |
таријега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њи |
е редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, |
S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, праз |
одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро от |
сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, |
дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година. |
урићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и |
дни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јет |
="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S |
којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат |
ека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало. |
тих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости |
им Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми о |
ћа из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— |
ама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S |
све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића |
рње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S |
ваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељ |
анас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек ра |
ве.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и |
о и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они ниг |
дравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, |
ом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде ч |
а.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе |
<pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па г |
један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза сто |
ју и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе |
еде.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</ |
ка, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усука |
овом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком кап |
мој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш би |
е поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту |
ад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како леп |
је Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар м |
} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, запо |
твори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар ин |
Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугог |
орији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог го |
извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде |
ајвернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из д |
авном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за на |
јевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет |
<p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> |
озив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не веруј |
д је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> |
ђе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да |
о намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спа |
та Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа бе |
кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње |
опоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам госп |
p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, каз |
Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов п |
чише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — |
за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ |
спртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на |
није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио ук |
ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо! |
ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке |
речке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председн |
вгуста исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у ча |
мена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао |
распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на |
а се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким послови |
ришту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако |
родне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за |
твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — п |
чје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> |
" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, |
леже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је мом |
Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још ка |
9" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она |
p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} |
ша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му |
огаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и руку |
прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, |
дравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где |
викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} |
Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Због |
ан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> < |
крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима н |
бразованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образо |
има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, |
м да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради ч |
на, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где |
} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па п |
есети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ ил |
данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најп |
љокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, ле |
Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кре |
:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђиј |
се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди |
ма?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! |
рће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је |
ло.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам рас |
по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо |
аз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи |
народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ |
мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвес |
м на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио |
а се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз ра |
="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му |
е мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Го |
мтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енер |
!...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарн |
мих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варош |
полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, |
<pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем |
Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Сре |
дин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли |
е, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства |
а увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам |
донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а |
аље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких по |
аних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој реж |
би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишањ |
> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори о |
ињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Ж |
и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb |
орбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла кру |
/p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај! |
е зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели |
ст.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је |
Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш как |
ти се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> |
сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Ле |
и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин |
а се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко к |
ју! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то нач |
акав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> < |
ан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S |
грађанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брад |
а се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му при |
рке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> < |
Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћем |
, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једн |
осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнера |
.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе |
да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо нај |
и.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</ |
сну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћ |
е! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на к |
то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци. |
млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чош |
у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и свако |
оше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, б |
уком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види |
Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о |
уци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све ле |
> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте |
апетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду |
и, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Мај |
еба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, закла |
>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, по |
ханџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарни |
ича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... ки |
заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’р |
о у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се посл |
готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, |
— рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин |
гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао |
ипуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрну |
{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показ |
носити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у ку |
се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојади |
</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој |
Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића с |
онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, с |
људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву прв |
кама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно м |
нак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, сам |
ују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим ст |
е седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију |
пиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Је |
а.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карау |
Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{ |
је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о |
више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, |
велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> |
н Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом ш |
— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по |
но.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> < |
има.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред ме |
ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних с |
и стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старе |
Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код |
а сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману |
..{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S |
бији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га |
да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад п |
да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује... |
под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> |
и се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> |
се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Мих |
d="SRP18960_VI"> <head>VI.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је си |
И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
едне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за в |
, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што |
келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, |
та, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јо |
о и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе |
а.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S |
сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганиш |
ња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро |
а столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па |
е, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђе |
а велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет оста |
, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештеник |
не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим љ |
гих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мир |
ели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А |
о влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам пр |
ство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа |
pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хт |
у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — |
је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми ч |
слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани нар |
у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p |
свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и |
екли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Мо |
амији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Ост |
ба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну ста |
и он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То с |
Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућан |
ићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћ |
трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зн |
а пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране |
Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" / |
научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног |
а прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устај |
тојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p |
p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} З |
ановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко по |
ти, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n= |
слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад с |
— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћат |
{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој. |
о, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— |
е нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише |
/p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> |
сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо с |
господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} |
<p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно |
те обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у от |
него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће |
н, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинт |
роман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на прв |
носите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађ |
а!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се |
а.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати о |
один капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он |
Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> |
ови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — |
се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господи |
ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици. |
ене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она |
ан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Не |
ран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Жив |
ликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиља |
> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и и |
у на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кић |
мић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се преп |
итка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је г |
апама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „дв |
, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у |
ад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче о |
ажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед |
и, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је не |
н ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — пр |
без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Чла |
н, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема |
и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десе |
послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и |
послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и |
и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} |
вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <p |
им, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јо |
л’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на коли |
ију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како зна |
не, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове соб |
Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, |
одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писм |
и ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— |
ници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општинск |
о.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми јед |
носно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је |
уну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> |
.</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, |
на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, |
Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје |
Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, прода |
Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у мех |
ликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — |
} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{ |
p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачун |
ца...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се р |
стук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.< |
више га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им |
е прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име ј |
лаву ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе п |
а од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим ва |
ата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по друж |
иже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде |
.. и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</ |
качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци. |
мер, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зел |
ј се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div t |
во! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— |
токол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише |
д прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а ка |
/p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Х |
чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч |
!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили |
ви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живел |
— викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Ми |
Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу к |
p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и |
јео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, |
рзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај |
одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S |
Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи |
/p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише с |
ом врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај н |
а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беш |
е.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, |
то их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или |
осави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш мор |
влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симе |
ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и |
кут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — запов |
— одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчиц |
куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учи |
им је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гл |
>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о м |
или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај м |
руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра |
на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! |
тем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још |
ени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Је |
скараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету |
<p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право в |
је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> < |
како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето на |
онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — |
/p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кућ |
у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И бра |
иш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинт |
ицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај |
како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, чов |
арац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вр |
} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, и |
„уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је |
аде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за ко |
Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па |
си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће |
је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, |
одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капе |
рији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и |
а је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капет |
м добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, |
одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат? |
ену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој ка |
ло и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право |
— узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p> |
да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она дво |
</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цик |
е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрост |
речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунл |
д је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротиј |
добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, |
трану.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, до |
законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у п |
ругу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма б |
глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} |
, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p> |
ем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај |
учење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Пе |
.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда |
Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, |
идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три |
p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — |
ормисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је стар |
, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потпи |
ници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подм |
месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, ни |
о је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Ми |
говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметов |
рди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки |
у се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких |
ако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пи |
се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— |
— и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам |
на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако с |
Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} В |
наш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здра |
p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну |
д кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладен |
е, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане |
То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мој |
Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљу |
овек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију п |
n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на |
већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку |
ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју по |
ким чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за |
а сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и о |
рама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време |
8" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе |
н.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, н |
капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с к |
че ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</ |
к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Ч |
њи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве |
е зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухват |
ијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му оста |
н и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав под |
{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну за |
ену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, п |
ту да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p |
/p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Поз |
у, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу |
еде посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капета |
...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред |
и разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У к |
и и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија доне |
лверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозор |
розора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око |
дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звижд |
? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео |
у (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин |
су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од м |
коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расп |
а и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и |
цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „н |
ад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуца |
ик.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и је |
ин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликова |
је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</ |
<p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опан |
да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се |
а застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је |
смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!.. |
ад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба пом |
<l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Срби |
ште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p> |
очицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се з |
еде.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, |
ан стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, |
скашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S |
аде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црн |
еба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавн |
д гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара |
ило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по к |
стурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шара |
емадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни |
алног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај |
, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу |
ану руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писм |
ну по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> |
н, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића парти |
ну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав нар |
брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дуж |
<p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на |
</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посла |
атече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше |
буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p |
— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћ |
ати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Ж |
о је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шт |
раду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији |
се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина |
памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— |
нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— |
вачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи ис |
ељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог |
Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом |
је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се |
— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опа |
ном мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове ку |
и.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S |
ити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао. |
грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и |
могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само го |
p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у |
страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, го |
Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и н |
рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — |
<p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и |
евен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, в |
е", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, |
а.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> |
ква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} |
</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешк |
адо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз вла |
“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог з |
одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, о |
апетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко |
лим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је |
г вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момча |
министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом |
„Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме са |
еун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" / |
збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како |
е удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за |
е сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо |
ка: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, х |
Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, |
ој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усу |
виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: наба |
.{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки |
енија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, |
у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодаре |
p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном |
а испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се |
у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трља |
паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадан |
пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и |
, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на да |
а ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који в |
!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао д |
Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, ал |
н похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то дост |
к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађа |
ија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу треш |
па, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако по |
n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли |
апетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици обра |
, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над |
га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле |
и своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а |
и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу из |
ни добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекну |
ће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па |
Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесе |
ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... в |
/head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрн |
би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о |
{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше. |
чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га ж |
к’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, |
еустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па |
ника, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући |
ово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко |
ељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Сп |
Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин послани |
S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше друж |
икнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> |
тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање |
повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосин |
жаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочав |
да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капета |
набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и у |
Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} У |
и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" |
служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко |
знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на |
нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} |
од куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу |
ав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јап |
один Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на рук |
једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да |
госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — и |
а ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од |
ао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљ |
ињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озим |
и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај поса |
, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад ј |
ле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.< |
се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Сто |
попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у |
, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о. |
е, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим |
један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — р |
p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове вл |
д га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од муш |
е мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излил |
асти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивал |
да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, кој |
к су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и пес |
нке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради |
брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунит |
да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу |
га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш |
а разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог |
, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, |
је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам ув |
ћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а |
је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бака |
ote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само скл |
аш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе |
Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама с |
бини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не |
све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, |
ролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца |
ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се |
еђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког |
не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли рад |
<p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> |
из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег с |
, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p |
ко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос |
тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни |
о би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу |
а Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајст |
> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви љу |
ај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким с |
да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудн |
едседник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове |
и, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали |
али обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чи |
еђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} К |
ађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стоја |
у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На свак |
што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана |
к, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} |
а је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше пови |
ви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да |
n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић клим |
> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и з |
његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од по |
е Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, такв |
е сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напре |
на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} К |
власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без њ |
ележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n= |
а старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни послан |
машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точ |
о те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем |
е капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— П |
чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она |
гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ам |
а будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и |
Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре |
у и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на гов |
амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави к |
ти људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’ |
Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општ |
решло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобрав |
депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се з |
механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновниц |
м кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S |
изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пуст |
едесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет |
тена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а м |
редузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите воде |
ачин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} |
чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћупов |
молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широ |
.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима |
су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући |
азбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин в |
а, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти. |
олском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угл |
абак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда запо |
а преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>З |
је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели |
— рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама |
стовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор |
!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да |
<pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда збо |
Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и |
апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави |
ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за |
вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали к |
окретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред |
ких глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и |
а, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошно |
урића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт ср |
су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, ко |
и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрењ |
је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а аму |
ицу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се |
је на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мо |
истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Т |
...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разуме |
Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, |
ри песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, |
Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?< |
и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На но |
те доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!.. |
куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од кућ |
зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове тутор |
} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинац |
О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргу |
ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" |
а баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште |
ш општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по |
Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна |
S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да буде |
шали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак |
7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сум |
то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Послан |
аш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се см |
о срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу |
ји наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{ |
и... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом св |
би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком н |
:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак |
{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани. |
тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— О |
ић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са |
салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола |
асуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а п |
абрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, и |
и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, |
од, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Бр |
скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђ |
дем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница |
гледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера |
— скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза в |
..{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Прод |
ам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да п |
уднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је г |
head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Це |
однише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше и |
ену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдан |
ришту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужа |
ционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмур |
важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p> |
p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> < |
, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангиј |
Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, |
та!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, |
уће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла |
p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!... |
тан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница п |
збочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — |
чи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>С |
— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> < |
— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" |
љад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо слав |
у, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не ста |
раво, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Ж |
— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— |
> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови |
/p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и д |
: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> ве |
о говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћо |
у.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те др |
кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би н |
упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није ла |
слећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпа |
.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зор |
ам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Ра |
извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру п |
’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— |
ића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његов |
му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића |
<p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћор |
..{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" / |
дном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је покло |
, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како жи |
/p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата. |
је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да довед |
е да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет |
ицу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Ш |
.{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb |
аничника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом |
у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђу |
" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио д |
е поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад |
а мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спр |
овао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозб |
смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове |
и и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог г |
ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД |
ољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба. |
ст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде к |
а лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је |
шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде... |
се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p |
/> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције. |
накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воде |
Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам мога |
годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намешт |
село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару |
ка кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шуку |
азаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} |
ње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није д |
ас, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни |
<pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пушт |
азмислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство |
ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.< |
ова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — у |
>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко! |
ожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али с |
аде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се лев |
но сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет |
даде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, |
и: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Ког |
љивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани н |
ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Углед |
је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било пот |
кочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер |
твари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?. |
амо да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он годи |
" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о |
...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</ |
Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој |
књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би |
да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је ве |
на, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине |
на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене та |
његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Поло |
оспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш |
Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мис |
чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зов |
а знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских |
{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје |
!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живе |
усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање з |
..{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све |
16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, с |
ивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушка |
о и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово К |
не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па |
погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она п |
{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног прија |
а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је р |
>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, |
се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</ |
p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p> |
ве сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук |
у се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући |
ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко |
аш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па пред |
а Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у с |
</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндарев |
</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанствен |
еца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{ |
оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео |
човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научи |
динове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се |
пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се |
а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Ц |
p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод де |
м га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— |
ти поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потпи |
них сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила |
овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде . |
заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шеф |
иних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p |
је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> < |
о, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и в |
ки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у ков |
Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не трев |
ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и р |
рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ин |
за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и трој |
мамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, |
ко јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p |
па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> |
“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капе |
а Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак |
страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му |
ин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас |
руму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, |
тељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, |
оручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића ус |
ти прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и под |
вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог од |
љене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капе |
рије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и за |
актиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> |
пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, |
оли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, у |
о и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му уве |
ивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети п |
ваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако |
о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и з |
ли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је |
реким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за |
рете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</ |
ј забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече м |
пати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галери |
вала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти ј |
.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ од |
кији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише м |
окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} У |
драво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине |
ији...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејш |
ш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’ |
е, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмак |
<p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из во |
— рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек по |
Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два |
’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и па |
зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица |
онце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — |
, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вред |
о, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p |
орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{ |
твори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младо |
и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састан |
блеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> |
</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, |
ус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те ко |
је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити |
Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик |
осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треб |
рикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама с |
наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и |
p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у ва |
тељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака |
ст у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову суд |
анове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми |
ажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, |
Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком п |
p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред вод |
лико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко |
ореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, |
есну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Сто |
ету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија |
ржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S |
попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— |
ине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљу |
механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздра |
>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасни |
преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић иск |
али цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пу |
а.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гроб |
, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очеку |
за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово |
Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</ |
{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — |
ија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сн |
тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет с |
азда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена |
на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара |
ан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми ради |
друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> < |
уке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Пр |
се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у ск |
ше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се пр |
језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с |
колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле л |
p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! |
м ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја при |
беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратниц |
у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је насл |
едно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележник |
ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, |
сте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из |
лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује |
, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у м |
<p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb n="2" /> |
— Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на |
н — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на п |
не, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни јед |
} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом: |
је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</ |
се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози |
сом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> |
ше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком прек |
урбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за |
иђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше |
— одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, м |
у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> |
ојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва доч |
то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објаш |
ко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега |
иса вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па изврши |
је, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „зван |
мо се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што са |
</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он знач |
p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир |
кта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет г |
на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун |
о уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате ш |
и!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> |
ароде!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа |
сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бест |
политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик |
како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} При |
и сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поре |
нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у панд |
а се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, т |
онити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче разда |
месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи |
табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам |
хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади |
дан од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— З |
нцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо |
Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — ре |
, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p |
, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p> |
— одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здрав |
цо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у ме |
у!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и |
љи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да |
еја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, |
драво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцелари |
цима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Им |
е свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за н |
и у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Н |
> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, |
е свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бират |
здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваш |
напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и л |
Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком |
нам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну |
<p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, з |
оздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе |
ати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, ч |
га ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи н |
“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крај |
>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на к |
алио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} |
е, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здањ |
за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="1 |
И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном п |
лио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за |
а се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали |
Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те с |
или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше |
таница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскин |
и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо! |
.. прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, надн |
ти с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од нај |
столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу |
кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би доша |
окупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главо |
и у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} П |
ђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише |
Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е |
му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступи |
чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па се |
видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јероти |
и, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја |
Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубил |
е и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића |
ко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n= |
га ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напа |
што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, |
ужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наме |
звршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад |
адника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи сл |
тио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој р |
<p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> п |
дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, |
S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи |
аста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и |
упи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел |
беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се за |
че ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев М |
нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: |
>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи |
с’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с |
ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> < |
но одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко |
ал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор |
ицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види |
и девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очис |
у, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицан |
е шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ј |
Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, ш |
местише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а госпо |
се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Ста |
тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше |
>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели љу |
p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ов |
у преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а |
.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да пр |
иона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И |
<p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче |
еђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки |
Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се К |
бњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— |
ића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, јо |
а ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, |
пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило. |
ре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чу |
астом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталон |
ама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине. |
а ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било |
<p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи К |
<p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и ту |
изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на вра |
’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, М |
па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да |
о највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена |
p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је |
ару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одев |
ог.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, н |
а достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председ |
. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практикан |
те водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том |
штински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет |
је и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и |
ју.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, |
у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с |
аник Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, ос |
век крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Ув |
ту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто заглед |
ко се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Ди |
нат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачун |
<pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму |
ме уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> |
и: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— |
аћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Са |
и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> |
што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за |
аче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> |
о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји |
на потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јан |
и.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми. |
а знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу |
"185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чарши |
ога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше |
га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточ |
ри.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p> |
да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— П |
ица се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само |
дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића с |
S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковн |
ите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, ш |
кну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} |
ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она ода |
е министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата. |
и чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа пр |
свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе пос |
он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући |
<pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посл |
соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> |
тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да |
исли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице |
шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па |
трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> |
Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из јед |
зобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> < |
..{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> |
— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, |
ну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p |
спа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Пр |
ћ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у |
сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо с |
очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљач |
„<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати с |
уну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— М |
И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злоста |
емо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо |
кију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза в |
јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на |
/p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће кој |
ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђек |
ује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> |
еру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, го |
и за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} |
</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> |
господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристаје |
есет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, нег |
епају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине |
ротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и |
н и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину |
па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школ |
е, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p |
казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каж |
пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести з |
и се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај |
диш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— З |
абака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се |
сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душманск |
че разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за огова |
дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он г |
зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над |
упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети |
аш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну |
адник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша |
ће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам |
<p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он |
к, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пун |
, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми |
"*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџа |
/p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И се |
к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, |
а, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показ |
ко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по н |
његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} |
у изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскиј |
>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, сина |
мо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, |
ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под |
{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отп |
све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадниц |
ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. минис |
ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у с |
девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „ |
е ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} |
I"> <head>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу ј |
пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и |
ад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Де |
pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо! |
/p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> < |
човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— |
депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу |
а их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе |
p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с паз |
на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p |
г јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви ш |
Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двој |
оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију |
е и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу |
во:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на је |
био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик П |
тарац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у з |
, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан |
/p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и |
јбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојс |
ан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је јед |
ти поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с |
у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали |
е...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и |
па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, |
нике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам |
>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана |
едну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и |
спред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народ |
Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и дана |
еда оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — реч |
ћно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Оп |
е и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} |
} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о |
на, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја |
ко му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Због |
ваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији |
с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— В |
а то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у |
.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју стр |
<p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" |
и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу |
ан подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> |
боре, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да м |
S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му |
.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако |
стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и |
држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом кр |
јгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p |
ита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи те |
</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти тво |
ори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро иша |
p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пут |
ли а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p |
ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? шт |
Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, |
етић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— До |
pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и |
де Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не м |
олити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За ти |
} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара н |
твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи |
мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш |
То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, |
беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем... |
е живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту б |
а Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од |
а.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече послани |
а и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да буд |
ам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем |
реко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} |
од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагода |
p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не ка |
<p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} И |
/p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, |
а?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца сл |
и причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе б |
чи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, сел |
данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера с |
бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{ |
јевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</ |
реши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, мор |
изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мрт |
розбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро |
Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{ |
> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, пок |
а, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... мла |
— додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — |
>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђога |
дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, с |
ко ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> |
и у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шт |
ану руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то |
а буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајк |
рдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих ре |
еде у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ |
тије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их |
е насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у ње |
дзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глуп |
он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> < |
ологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, |
тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно послед |
лед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гл |
<pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим в |
јадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошл |
евени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и |
</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се |
о реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата |
!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p |
а.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци шта |
ичај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те |
само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се нис |
љина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S |
ожеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да |
а — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.< |
„Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општи |
„срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни |
и, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше |
ружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те п |
а, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићо |
текао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— |
д његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило пог |
а ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи. |
се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је л |
> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> |
а — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седит |
едника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамили |
се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и рак |
Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у |
ашну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати |
итиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш |
омози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како |
љан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те на |
<p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљ |
мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар |
д Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — |
, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема т |
видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама з |
араш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ј |
ачајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин |
, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!.. |
бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S |
киде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’вал |
кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p> |
родан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> |
ије вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</ |
</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако |
..</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у |
изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дан |
дужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис... |
ј синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </d |
ство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, |
и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса |
де и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе |
туче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповед |
о да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" |
а гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S |
м — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — с |
једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и |
ури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особити |
ри Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Б |
Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у н |
ин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори |
у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели. |
залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Е |
> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да се |
.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, пре |
засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p> |
так тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> |
p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа раки |
, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за |
т динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама |
а сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Ба |
ајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи |
креса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча |
то се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је ј |
де...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделић |
гласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, |
ад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посл |
пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Ки |
</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао с |
p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми |
{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну ру |
о Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи |
вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’.. |
и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно п |
државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— О |
ко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јероти |
он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господ |
Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, гос |
му?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Н |
Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Бо |
па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</ |
е. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{ |
дајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко |
у хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како |
од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману г |
> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га |
>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — |
— одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три |
?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би ва |
а ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес |
тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате |
а речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и из |
са и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не |
речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па ож |
е, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учи |
ка за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</ |
ирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој ма |
кати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници |
.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — изв |
...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад |
госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао |
јила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш т |
> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја о |
ица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> |
{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се д |
ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна м |
е опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, |
хао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину |
укче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу |
, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, мо |
би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који см |
ђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад |
ђује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је г |
<p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече |
а је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скрес |
Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се т |
ј ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то |
на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта р |
дседниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: |
Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви |
</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим |
н и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сики |
Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају |
а, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је љу |
</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} |
.</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, |
искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо |
ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се о |
ка.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— М |
и нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пај |
вну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сн |
ма:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служи |
ндури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић |
/p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — |
— рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— П |
контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и- |
дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у |
ћ уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и под |
да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механ |
, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли |
ли једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у |
те слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — |
в пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, |
је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту ј |
риворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском |
} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља. |
пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто |
у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишан |
премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пр |
дну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два г |
атког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а кон |
це Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писар |
у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Н |
реће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала |
е знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре |
ци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског |
јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек пр |
победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек |
ћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо! |
ривидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се |
већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— |
у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{ |
који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — |
ста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> |
саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</ |
57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потпи |
а се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат... |
, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не |
изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама |
ео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у |
<p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Ја |
ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Сед |
n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја гово |
p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, ј |
што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковин |
пате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и до |
м и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из |
а продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... |
прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} |
је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господи |
аје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на с |
да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је |
ије по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме т |
.. — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече |
ина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво са |
аћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим ст |
ко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најпо |
овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито прези |
: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне на |
знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пље |
</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред |
а ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Су |
о горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— |
ње? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли |
е: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав |
Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава |
ек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> |
а ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посла |
сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују |
додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— |
тносно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес |
он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, гос |
глашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непросп |
идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бод |
<p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Ш |
затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је мл |
д су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а |
хиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p |
нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати ш |
и Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Веле |
, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{ |
...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, по |
на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свеча |
ди рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао |
у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му ка |
и...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче |
ој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море? |
иче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</ |
к данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој па |
{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би |
буке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну ру |
заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик |
мо тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви има |
е преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки |
</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде |
, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског посту |
ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Да |
и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и |
мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу |
бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин на |
Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’ |
а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у |
бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S |
носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, |
и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од |
е пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је п |
{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну: |
сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, |
ито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати |
рво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, |
рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, т |
а је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом на |
азмахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p |
Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па |
ом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило с |
уком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше |
p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан |
ериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад гос |
а заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији |
о гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсц |
ину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати. |
да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни н |
се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из |
Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато |
стар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада т |
сни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у ам |
иш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после |
ће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се сас |
о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језиц |
озиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу |
о је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Чове |
свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам |
а тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, ка |
<p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Пр |
ица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску сал |
е, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарст |
ити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје за |
рић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лифе |
и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја |
...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Ке |
бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас |
Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> |
тојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јуна |
ст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S |
е на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи пр |
.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у бу |
купштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кис |
е, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у |
/> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, |
{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, |
првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекн |
у и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофат |
Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и пове |
ките, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p> |
Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече.. |
:</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скоч |
азда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свр |
а би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А ко |
зетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као |
сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој |
ачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службени |
?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан |
ата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су |
ед среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у |
ени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кме |
деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје сло |
: нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ћ |
т на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да с |
д њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа. |
о :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мет |
зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се н |
ите, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио.. |
.{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а |
рже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p |
а.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} |
Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас и |
гове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго |
он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Крив |
ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама |
S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— М |
трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас п |
етњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или |
ог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћ |
<p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> < |
је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима |
о.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из |
прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> |
он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сва |
и“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни |
а.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене |
> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’на |
енимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде |
уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Бе |
и бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb |
зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то |
мори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти п |
безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад |
етаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у ску |
ти јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p |
е са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, моли |
</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жерави |
еши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с |
pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви |
е што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопо |
лости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посла |
апредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин |
у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, |
тина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, |
зне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он |
" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмури |
вадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти |
ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— |
линиш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем даб |
еш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — в |
, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на |
Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи. |
а...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к |
шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни пос |
Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен чов |
запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Не |
о облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" |
година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито п |
да, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостит |
аља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, им |
рамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} |
p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5" |
капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет |
<p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје |
ески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, |
ћа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— П |
..{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо |
и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине |
ика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, |
и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то бе |
ратићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин ка |
ом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се |
ов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако |
м за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} О |
<p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> |
евањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јов |
.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но оп |
верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да с |
Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кић |
неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} |
с борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем к |
че Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Она |
ан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобраз |
ран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му јед |
лом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — мол |
ши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт |
и Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p |
кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди предс |
би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав |
<p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! |
рији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћат |
да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа |
удницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} |
авуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир |
сланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’ |
жи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко сви |
ођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што |
.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, к |
ви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај |
влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори вр |
и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то |
дравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о сви |
рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му |
ледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Милики |
занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше |
ут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора |
и Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избаци |
зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за |
је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан |
<p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> ус |
естан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје р |
аћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прс |
во, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било |
родан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — |
Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служ |
} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} К |
предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским ч |
на велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе |
{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="1 |
и, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио |
ђе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно |
ше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад дру |
а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам |
стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Д |
/p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и з |
Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И |
ећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћ |
е ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до ње |
нат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и |
ом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — |
ара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} До |
!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добр |
торо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојси |
истојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости.. |
...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана. |
{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, та |
относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>С |
ницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупшт |
ића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не |
Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, мут |
гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: |
неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други д |
’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и |
купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни |
сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У о |
послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судниц |
ра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те |
ао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за |
извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на д |
о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? |
али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака. |
ишта, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи ун |
о, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: |
што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну |
, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:< |
ести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p |
шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са |
{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захор |
с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних таб |
просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек |
одану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се с |
лето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капе |
те</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пе |
га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео |
бражењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичк |
ве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> |
о! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан до |
колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> |
но, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужа |
ча Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан д |
ма, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После крат |
те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па |
трчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубит |
/p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке. |
> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> |
} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и |
ћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— |
Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше |
аља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошу |
метња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку |
а није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо |
ли овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки |
а столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јаг |
е, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не |
ланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без св |
а тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас. |
о ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањ |
државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочил |
државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш |
шинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точков |
орном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек |
м он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изази |
. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страни |
.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману |
ачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} |
емо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин |
депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за |
, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, ве |
н и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради п |
<p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — р |
ић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше |
онтролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори |
Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај до |
икну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} |
ни, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И |
учио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је |
ни говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли |
датке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле |
рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— |
ди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљи |
ати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи он |
ој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је |
аш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да н |
погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... |
а нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је гос |
одола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.< |
исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији |
, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да с |
о државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> |
ица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и по |
уљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби ( |
b n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што |
о пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај |
S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију с |
диш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло |
рчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како |
им ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао д |
S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на |
:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и |
<p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине |
ило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практикант |
сли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? |
брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Как |
ји је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— |
поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта памет |
ј родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш |
и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаство |
магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Си |
ођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</ |
рце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и у |
{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} |
љка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше |
не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак др |
а, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се спор |
ре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дично |
е народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— |
осланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше |
н израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа |
’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигур |
у што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок |
ребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Гос |
то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи |
боди, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча |
обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p> |
ну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са |
, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па |
та: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прим |
клијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија оп |
<p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан |
кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења.. |
— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер |
век и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутац |
куд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана |
јизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по чел |
ча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику |
ити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота ј |
вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже н |
сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија |
ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да |
} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти |
руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, |
м понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вре |
{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се |
.. на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног ску |
— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом |
море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они к |
!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — |
ди, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога м |
је, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у р |
ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи |
а истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде нас |
а, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајам |
њу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, |
а други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с |
у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезу |
а мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и зна |
прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица |
обу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и кру |
, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:< |
господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> < |
е насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> |
гуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шт |
л, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седа |
тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за |
е Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кље |
/p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано |
ар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све |
урлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— |
12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: п |
оцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школ |
ше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше ру |
... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача |
да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја |
туру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче |
а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! |
Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је |
отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с предсе |
онова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева. |
имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а по |
вити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} |
жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршав |
но жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, |
оја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је |
а на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа |
заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим до |
о ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од они |
поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту г |
ље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених закон |
{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тр |
чекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам. |
аде и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек |
је броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им н |
...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање |
стојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање то |
истоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у сво |
дгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{ |
наша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет |
којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте заба |
му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе оп |
у оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине |
кац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за |
атио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би |
!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зуби |
гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину д |
е туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
нице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па св |
е једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је |
роица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две |
ма.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска |
а, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у к |
и људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S |
p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S |
и конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим. |
есне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контроло |
/head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, так |
меја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</ |
: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{ |
а вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У |
шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S |
гачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се јед |
е!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше |
о, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стој |
а свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродош |
рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стад |
зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увелич |
утру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин |
у један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе |
Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> |
што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се |
е.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div typ |
> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, |
м леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="13 |
опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, по |
ћ. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачно |
Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а ба |
она.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, |
p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, М |
афу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што |
рдак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу го |
ице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} |
кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, ви |
Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањ |
не, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повук |
ој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, |
она похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну сл |
њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити. |
ав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је проп |
— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, дед |
/p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, м |
S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...< |
, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпођ |
ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нан |
ше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Дон |
знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Тре |
господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану |
аби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати с |
и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чинов |
јатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покре |
Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и к |
дним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови |
во, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час п |
рвачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције |
, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоско |
дило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу си |
равља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благо |
г стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне по |
рише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече је |
и, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препород |
о њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али |
Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђ |
је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска |
ла...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет |
ад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти |
нчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — ша |
шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом |
</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С ме |
ад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> |
>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка о |
Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење |
зник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочеки |
Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа |
S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одо |
тив учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Види |
шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а деве |
и, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} |
Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи. |
дурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председн |
а ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, н |
доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прос |
„<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title |
ављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужб |
Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p |
} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стоја |
l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газд |
l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „ |
,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чуј |
,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! ж |
осланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинда |
молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S |
ле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да |
>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабу |
а ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... |
како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Исто |
идим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти н |
н погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’о |
окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
зда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке |
ву, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оде |
руже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, слу |
ког седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опа |
дед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, |
Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуац |
да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега с |
Ф, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> |
, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под м |
купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони. |
еде за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић |
ктиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се |
id="SRP18960_IX"> <head>IX</head> <head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад |
ером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Је |
— жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Сви |
инио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Ж |
без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чврк |
олан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче пра |
тане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момч |
ленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, сла |
лима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур |
апетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разглед |
„многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатин |
речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се |
кић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печа |
> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} |
> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће |
здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо |
довољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> |
дио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два |
p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу п |
о знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет |
<p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом |
<p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> |
а: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Би |
и ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: предсе |
ља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> |
ју у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест с |
их табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и уда |
изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама |
зе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“. |
немо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никит |
разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, т |
n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији |
Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратк |
да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Л |
е пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што под |
жи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозицио |
аво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Ве |
, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — |
ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је |
ужи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу каз |
Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну |
ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и на |
рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете л |
еси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и поглед |
председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад пр |
ко према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратки |
/> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а друго |
цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</ |
а?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да ди |
рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик М |
опустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да ч |
како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче |
зе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се |
кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри п |
ље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здра |
сторији?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна |
{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — р |
епоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општин |
ћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да |
ба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи |
осе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су про |
Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Г |
ла, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— |
а се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Милики |
д ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, кра |
...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео ј |
омир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је трид |
<p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— |
р, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те |
продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му |
Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ћ |
та вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — по |
?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе м |
стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> |
свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јер |
ређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су и |
Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „ |
ео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жер |
д их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жму |
’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не |
ри га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговара |
љен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дуж |
: — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук п |
обу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадит |
де к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио |
м, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло де |
азали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — ма |
икић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува |
ешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеј |
Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, |
едарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из ча |
клони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод ве |
ва воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за |
{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, как |
седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би з |
е себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} |
ринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не |
асмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћ |
50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир |
одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезун |
у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши се |
у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад |
ла Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: са |
самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да |
је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само |
S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни |
да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се |
, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег н |
, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јунач |
а јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво с |
од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на |
Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И |
, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропрати |
лаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, бић |
и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за вој |
Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се г |
нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила |
д човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} |
.</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири |
} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, |
о <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} С |
вај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— |
он... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних си |
тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дас |
S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из |
?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се пора |
осланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, |
и извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Ка |
и да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у д |
е се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пе |
на дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, |
о.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb |
је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је < |
га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућ |
>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не |
ена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кре |
емену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За |
...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p |
он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га |
pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе.. |
та још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко |
бори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити |
уго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје |
инистри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мис |
алишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, |
и!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећ |
значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господ |
<p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан тр |
њем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване |
Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио |
е их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је је |
м приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој |
лентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да |
е Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло |
уњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а |
ли су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао |
сова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се к |
е.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељац |
Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Вера |
ра Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— |
будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо |
к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетк |
говори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокрто |
охвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно г |
, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам пом |
>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !< |
ог свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу |
p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на |
Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’е |
..</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она |
среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, го |
?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два бо |
ву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружин |
ознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, |
ки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} |
Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</ |
о палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекра |
ја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја |
ста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића разма |
за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја |
<p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, |
ољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} |
дамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци |
мукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим |
ивоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос |
на и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здогов |
азне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дан |
357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он пок |
нај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не |
чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој |
То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.< |
сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогач |
ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</ |
ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, от |
ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш |
S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће |
ни — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капи |
а !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за кол |
нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капета |
е јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госп |
насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово |
од раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећ |
ос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, |
ко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p> |
онтролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под сте |
звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске о |
И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p |
омаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p> |
<p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, поди |
отрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, |
а, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му |
вом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце м |
беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући.. |
нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се |
/p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у ч |
седнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на прем |
разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p |
у!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .< |
<p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако |
ј да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.< |
н ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво от |
> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да |
бија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капета |
аче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, |
ладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из |
сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му |
</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну |
друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у ма |
нао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, |
n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречити |
не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који |
мнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем |
леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а |
амо да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мил |
ет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три на |
и, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о |
гледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>С |
вом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако |
ја: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! |
и ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не |
изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, н |
ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вел |
..</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Им |
икну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{ |
пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љ |
редседник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p |
<p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудач |
ко овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница |
...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: си |
ој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико |
још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кол |
ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не зна |
пуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те пол |
> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мал |
у видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао |
{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана |
орба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег |
говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а т |
b n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити |
и.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао |
тише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— Т |
ше.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — зап |
едседник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, с |
е’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек поглед |
вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, |
<p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у тав |
руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} |
ослужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подв |
кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, п |
> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу гос |
ари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p> |
се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p |
?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, |
е на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник под |
љаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу в |
углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата |
дин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и |
итим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама |
b n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</ |
ају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, пре |
а?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p> |
н.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n= |
још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. |
елника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са с |
Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} До |
<p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута вла |
шћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чин |
овесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкет |
.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клу |
да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкив |
Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с |
им се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све |
мехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија |
ну.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кут |
у у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац |
а Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога |
<p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим |
зда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до ст |
ом кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди пре |
видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошл |
ица згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, м |
шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се в |
ли извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на |
о, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревање |
н Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је т |
среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n= |
рену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља |
мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вешти |
сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на с |
евојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о |
ућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и па |
ћи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} |
Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је |
Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} |
еће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На т |
ртијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али к |
S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита |
ује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га ј |
остојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са п |
аник Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислим |
— упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није |
а столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступи |
ом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и чита |
и њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу по |
подо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, |
че Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <p |
њу фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за на |
ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би |
сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио с |
не, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли |
ело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p |
n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпођ |
првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по пол |
ун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност |
ће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кров |
.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није р |
} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Про |
најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p |
вори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији ст |
те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће |
да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску с |
Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ст |
ања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуж |
<p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места |
уче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а кап |
. е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир о |
вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н кап |
Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Про |
хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје д |
ма и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> |
ју!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је би |
куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим |
усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама |
не у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Гл |
Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господи |
у Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брин |
ивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина |
а би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени с |
Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздрави |
ка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, |
се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе |
рише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј запове |
ио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и бр |
конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује б |
— подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни по |
пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Ки |
Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?< |
е Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за з |
д Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд |
широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, |
а!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и ок |
pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршиј |
ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао |
те ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Ж |
чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Ж |
.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио мол |
си клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све жи |
ет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву с |
лом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане по |
ређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и б |
не.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза вра |
ико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а пода |
морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <qu |
и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зо |
у и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако |
S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама |
огопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу |
ељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p |
ојица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јева |
и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А |
е пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегон |
де Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: |
озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше |
њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам |
> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезет |
аша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — ц |
има Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарн |
, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — н |
тарији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћ |
ндура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како |
ине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се ок |
у ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одр |
живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и је |
тричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практикана |
читељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не је |
душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним |
таница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} |
6.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" / |
дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом ме |
данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек |
ну министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га там |
си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и |
на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао |
ивите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... |
прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церек |
сти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прек |
.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врат |
чем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја |
рилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам |
је одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си бра |
но је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да дов |
ије да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десе |
.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину |
унам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капе |
Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чуд |
ш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га |
д — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми |
рницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} |
/p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p> |
иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча |
ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови с |
изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете |
седатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За кап |
телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и |
ва, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно |
ад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад |
и се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не |
.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „о |
— упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и вар |
гоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, |
како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, н |
рила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд |
прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без ре |
ацију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млат |
Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости |
Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, |
га ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да |
И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу н |
<p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој и |
ер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{ |
осно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:< |
>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парт |
пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћ |
оре, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, |
. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је |
ла у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да |
обе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције |
жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или ј |
родни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се ј |
нина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... |
овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце |
олбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетан |
} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну |
општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p |
виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да |
зађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловн |
јати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос би |
Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p> |
ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине минист |
Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се |
сподина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском |
атомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасој |
продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{ |
г трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не |
у, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— |
нисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе |
!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ни |
и научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тад |
ећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрек |
авни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћ |
крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и |
Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштов |
тра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чош |
<p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу. |
ац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати |
еограду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће с |
о, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин |
е, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, |
<p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — |
резиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд |
ана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} |
су Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p |
ту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из |
ту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из |
— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас вод |
> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурли |
n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане. |
</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с п |
омого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, д |
рству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, |
, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива би |
би разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, |
и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид пој |
љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око проч |
рке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шуб |
Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману рук |
апетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан! |
азвуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре |
- шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш. |
е поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија |
ине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S |
све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, п |
.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндра |
браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду д |
се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, |
немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш |
/p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештави |
конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, б |
ара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забра |
т, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрад |
ила, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскаравани |
.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је си |
са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава не |
оточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају... |
еш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сва |
колико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, до |
се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туци |
омир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Жи |
окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, |
е пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како ј |
сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, з |
и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрост |
лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, как |
у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пу |
ати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, |
Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у п |
че се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} |
акама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па |
осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђ |
, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</ |
ти и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене |
уну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било |
сташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један се |
!...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S |
/p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомр |
дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа к |
:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</ |
аше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</ |
о се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, сре |
ао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху не |
буче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— |
.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црн |
с наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103 |
дна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже те |
воришту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића та |
<p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан |
<p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пија |
је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у њего |
пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да |
но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је |
урузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Ј |
сеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није |
во једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром |
рског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и о |
се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаред |
за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скор |
и штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у |
оћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} П |
у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је |
кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки гос |
сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши с |
p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, госпо |
чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кућ |
} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа н |
е лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о |
руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све |
њаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна |
нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... не |
асти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подиг |
чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омлади |
сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупниј |
>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије |
е Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истр |
а трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта вел |
<p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле ! |
>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би. |
иганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскиј |
...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" |
у пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћура |
пет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p |
ше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и |
ше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и |
ише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, о |
акује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шт |
раграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат |
— Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> < |
тинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удес |
хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али тр |
срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунц |
опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— |
идесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, н |
бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— |
Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" |
лужитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о |
н сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразум |
рата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо |
знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} |
дну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати |
о“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и |
то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државн |
p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе п |
умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки |
зображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнасти |
иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: |
рајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где |
и та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то до |
м зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их пр |
колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца |
седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он |
с је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <p |
> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења |
а!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави г |
дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p |
ена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, |
ље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — |
} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се трго |
беру десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, п |
што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ст |
тета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} А |
е.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричу |
допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под какв |
с, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погл |
но ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p |
равања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подб |
="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну |
ашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим |
у главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механ |
.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану |
едан од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслук |
а Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје |
едседник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{ |
обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог |
назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се |
мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави |
а Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овд |
<p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком п |
лаг осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муш |
четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, кл |
ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава |
нутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Ј |
и и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа |
петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, в |
estone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом |
оговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, |
и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у ка |
p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тими |
<p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.< |
на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p> |
/p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо м |
и, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Ка |
више, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> |
и што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се |
, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који |
румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор. |
асти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још је |
о.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По н |
аме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Ј |
сету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, |
или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу. |
ед њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је изр |
то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено |
ри, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа о |
ју!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, команда |
лом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у ли |
— промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у |
омендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни |
а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази н |
радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косба |
опуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад |
с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по т |
стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки с |
та на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови кон |
и.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње |
ници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општин |
<p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, д |
а Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућ |
/p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а |
зи на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остал |
доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у њег |
“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допу |
а, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: ко |
наш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, |
удо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по н |
меје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јо |
собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врући |
сподин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора |
S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник |
изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића |
<pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, |
, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — сл |
поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одав |
ство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па |
ри том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је поло |
оја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и има |
урђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији |
о, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} |
да посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — |
="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила. |
, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова м |
ше и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита ј |
пи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи мил |
м забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући р |
нији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> |
ре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се |
ранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у |
ана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доб |
вршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распр |
м летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, |
то чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, |
вести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, г |
цама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кр |
ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још пита |
е назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њ |
ду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је п |
вај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам.. |
андур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде м |
собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи |
а никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Пони |
крве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</ |
Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 |
е штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог пол |
па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мал |
акоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће |
о ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S |
с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у |
освете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, пев |
а.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док |
он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како д |
благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком |
ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „ |
ко се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="1 |
по, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те враг |
, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су в |
д то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које ј |
је Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> < |
подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори он |
Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви |
.{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p |
>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p> |
и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p |
т „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник к |
ине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и ш |
<p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о мој |
> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" |
Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у прав |
рци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима |
, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осе |
, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на зан |
Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, То |
па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши |
— мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} Т |
испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише |
црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџи |
овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</ |
ите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко.. |
/p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, ха |
ужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто изву |
ати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове |
ски.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим в |
атори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чу |
="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p |
?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га не |
ласти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре |
иче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о шт |
оје ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одлич |
Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{ |
измама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се |
твован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чу |
, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене |
глим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата. |
коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у ка |
томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском по |
што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити |
ућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчад |
сну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из |
дан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, |
ушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти |
де суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучи |
и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина минист |
тинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је |
збира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, ш |
.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Беог |
име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! |
идим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка п |
ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне ко |
/p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити |
а.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла |
.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поц |
ељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? |
поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, |
ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос |
/> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних кола |
дло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да |
ве изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Ср |
овараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— |
/p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а једа |
Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт |
им, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачк |
још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте |
до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли |
етан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео |
но добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на |
ам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, п |
е Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Так |
и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док с |
Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо |
угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продер |
на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прек |
едседниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помо |
ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па |
ћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад |
адост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једно |
мо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} |
овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштован |
Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим |
S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насм |
ојим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак нач |
Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће р |
а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а о |
позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не вер |
у.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило |
у, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно |
друзи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је ос |
м, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколик |
г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажен |
ом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важни |
рута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <p |
је родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, |
</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; ка |
где мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраг |
у.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Изврши |
ате к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном |
Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборни |
Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> < |
перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче п |
у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, ка |
цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господи |
} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спас |
урица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p |
обро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помал |
се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — |
лободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, |
ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
е и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација стра |
елики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb |
>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се н |
е, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, г |
нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Пар |
по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим ва |
ће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни р |
неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици с |
га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им доне |
о је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао мас |
да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које |
с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да т |
да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, |
Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што ј |
Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, |
у о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове |
ебаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандур |
тру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у о |
а свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја.. |
тре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учи |
еткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се инте |
аљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну |
ницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једн |
ић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у о |
ој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разба |
ога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и |
ољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !.. |
ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Рис |
еговом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ра |
о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета н |
наш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то |
.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кр |
кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о ос |
нути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</ |
сник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, |
додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету п |
дборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу п |
ви ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор ра |
од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим |
чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштова |
узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ пре |
рипреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</ |
авла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није |
зекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе |
Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „У |
толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с |
псане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и л |
што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози |
же се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве |
— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p |
јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну маг |
Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а |
ом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предла |
ико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода |
ас готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш |
н Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку.. |
су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> |
<p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе |
својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села |
подине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он |
, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо. |
седник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— |
ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за |
есењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној б |
а доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем минист |
ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па |
дан пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> < |
је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конз |
, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На посл |
моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Мил |
ланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... |
н Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за |
Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, |
Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи. |
орезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — реч |
јздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о с |
Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети |
чи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан |
> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S |
позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букач |
савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, на |
куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</ |
ин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јас |
амукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и |
поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се в |
ској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове кра |
је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> |
ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Ба |
ј прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, х |
ан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче пранг |
има.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на ч |
d="SRP18960_IV"> <head>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад |
где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту т |
с и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ре |
.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толик |
head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана п |
у.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и ра |
тарост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког сто |
крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудриц |
к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо |
, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељак |
оришта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете поч |
Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи |
лно, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаш |
а и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске кан |
ле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викн |
ивој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна в |
натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прс |
ом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну |
љ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, |
смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...< |
мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан чо |
>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пили |
у шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп |
:{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и зах |
И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави ша |
слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је дана |
е данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} На |
!{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p> |
ирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени |
народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{ |
ђоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p |
..{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone |
ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и јо |
езе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила |
} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а |
ђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при |
рајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о |
у људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— |
што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу |
о преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти |
м до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени |
, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусн |
ара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напу |
све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми ш |
му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и мил |
га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по св |
во...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n= |
, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост |
нчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестрич |
олико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођи |
м морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико |
дном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Ца |
ишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} |
> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жм |
и опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а не |
p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Бол |
ађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје |
у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а |
е прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје пре |
а и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улев |
јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се с |
{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бед |
ост, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p> |
ше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би |
и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, |
плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n= |
волоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово пра |
и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропа |
красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто годи |
и посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Раз |
тични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пр |
опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му |
асамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица |
сет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о |
тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај. |
„Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па д |
ојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте |
закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је |
..{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упит |
" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну дв |
мир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о с |
Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарств |
оје ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то је |
депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сано |
екарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— |
, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка... |
!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га ј |
ије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно до |
но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — поглед |
нути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, поди |
прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ о |
о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господи |
механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам |
<p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Ниј |
де, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти |
узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а |
исао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — |
све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је |
ла сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јаст |
бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у до |
ибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи |
— запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија |
чала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио |
воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га |
Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг |
стала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о дев |
послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чеља |
> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и ра |
едем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата. |
истарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не |
е</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> |
потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Ники |
па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ај |
а пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста М |
"83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића да |
ликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако |
нти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, |
собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница |
и преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p |
ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељ |
а.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш |
сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, |
еравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А |
</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n= |
ори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с је |
ници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошиц |
ђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p> |
ца?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, на |
пка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и напи |
е вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Б |
богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— |
а, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} |
виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомир |
мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило. |
хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори вр |
дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, |
Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејах |
тиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаш |
елику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна гос |
, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p |
н руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању |
господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име |
/p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све |
хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло н |
више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети ка |
ланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, |
— рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Сто |
ма, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} Н |
ћи даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да |
а у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувај |
!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчкано |
бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} |
вади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друг |
музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, би |
мајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено ј |
02" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по |
свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Л |
ског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости д |
<pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — зах |
члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, ко |
старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му |
о га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле пога |
.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> |
мо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којо |
оља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, зла |
нео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изв |
е оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео |
Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој п |
и дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! |
!{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— |
>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — в |
.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу пр |
/p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо |
— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведоч |
у вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живел |
Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му ша |
>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коња |
по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу он |
додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мно |
ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p> |
ајугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 |
Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како |
трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде за |
>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта м |
дара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа н |
м, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</ |
је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је сво |
.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд п |
ња.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не ти |
из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у |
атуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, до |
ут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајд |
м преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву з |
аку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> |
’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце в |
убару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није пов |
бере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је |
е Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му |
ларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лаз |
а се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, |
ди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну. |
зад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће |
> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира |
/p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> |
зницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр.. |
акширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, д |
бу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак |
ах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остав |
S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p> |
Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кић |
о; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> < |
а уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо |
ико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспуст |
брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p |
есто.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори |
није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и |
/p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} |
>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај |
је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, |
бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га |
...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Ј |
су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњ |
па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, о |
учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и |
а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те |
<p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S |
Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p> |
н Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за |
тровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим |
..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} |
обе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Ко |
од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} На |
! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једн |
чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те с |
чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На п |
— зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — вик |
ном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње |
назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик зб |
она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, з |
>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А |
<p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био |
, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p |
ају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истел |
њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи |
а осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Де |
ок дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник |
том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и |
ој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у сел |
="SRP18960_VII"> <head>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, доју |
знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вре |
игару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака. |
т к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће |
а, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала ј |
> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, ниј |
година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} С |
..</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S |
е општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси |
чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, те |
шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено |
ржавни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа |
ште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насм |
еде на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој М |
ичам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи |
кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо |
га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда |
аћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здрав |
и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гост |
лим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до |
друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Го |
са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— |
{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и |
ено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је н |
ред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се мно |
— викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважни |
Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком |
шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од ре |
анину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та с |
у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин |
текао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали |
та.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на д |
н — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме? |
„Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крс |
појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, |
а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим |
држава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с |
, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо нам |
Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да |
како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се |
слонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на б |
<p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад |
сланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на |
сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" |
вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну |
знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа |
не, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спас |
сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви н |
ите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — ша |
жи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, све |
<p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де д |
вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, и |
чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, |
што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!< |
! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце |
— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Прод |
а ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премун |
Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати |
да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} К |
а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.< |
дур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа |
— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — г |
ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>К |
крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говор |
— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само |
е пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, |
посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на |
а срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Мож |
ај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, зап |
иви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ |
е се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туца |
и.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрв |
пред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред |
уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мо |
ожићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас |
примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? |
То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: |
(коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали |
<p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} |
’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да с |
ницама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p> |
меју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничин |
ладајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабљ |
толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с |
до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — п |
да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миле |
сти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.< |
ш по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, бр |
дана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш на |
{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— |
pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мој |
е то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије |
с су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — |
га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим |
жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето |
шље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Б |
p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="1 |
не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — с |
Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећ |
, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не с |
<p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну |
="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракн |
p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S |
<p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би би |
а.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра с |
господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разред |
Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми ј |
ојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је п |
е нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изгово |
им вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник |
м.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — в |
два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционар |
ћи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка |
скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић |
у и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учини |
кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек |
е.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народ |
тури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, го |
дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране |
ружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, г |
ичнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на много |
!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња п |
изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у бе |
>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.< |
.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан |
име Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиж |
тваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. послан |
новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навик |
чешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима м |
Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} |
се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по ср |
а „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти |
— рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} |
ићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа кап |
ца тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, |
авио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је минис |
ља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да би |
о Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера |
и је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — |
и, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летње |
ве прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и пад |
е једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то б |
} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климн |
лум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали ! |
<p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пр |
насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — вик |
вишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар |
и и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и се |
џић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много |
то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете.. |
/> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Прод |
? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викн |
уцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{ |
је заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набављ |
="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, |
затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки |
ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три пр |
и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу |
и ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у |
/p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — |
је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} |
леница, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с ле |
а Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стол |
седник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} |
суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучиња |
а да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се н |
е на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у госп |
им актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно в |
ном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам |
ници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звез |
7" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о |
е цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад |
д прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он |
} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем. |
p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, в |
церекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница |
ља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима |
...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да к |
есе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, госп |
<p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама |
а Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S |
оравити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то |
довечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} О |
ше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге < |
ану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, |
лице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива наси |
контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујем |
а веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од |
аста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p> |
ирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— С |
гледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчеп |
pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, |
н узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за |
S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећни |
и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зор |
Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде! |
на мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми |
аде сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> |
љаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с |
Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже ча |
кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Про |
/> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разгово |
средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна |
о, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугуј |
/> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џанг |
едлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, ал |
не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вуле |
— вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: н |
ра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигар |
а премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неу |
сти га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно засту |
капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</ |
милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашим |
Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за |
>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} |
!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљен |
опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је |
е председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом |
:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Ш |
b n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и |
оме букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Дец |
ослушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ј |
сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо |
скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама бла |
роводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим |
рата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изр |
уна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, |
те.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се раз |
, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд |
ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господи |
звади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па |
ас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относн |
човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с |
ени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом с |
, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу |
подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а |
код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бит |
p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} С |
ом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста |
јвећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да м |
скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S |
ди, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и н |
реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена пи |
бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мисли |
е ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прс |
да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то |
јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што |
на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује |
{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било оно |
м те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обу |
у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кико |
симо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад с |
{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано зву |
, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека ј |
ила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белеги |
p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе |
е него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И циц |
И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> |
итељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чу |
што ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани п |
S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он |
у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, П |
рикаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жен |
Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетани |
"131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се |
ећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја с |
p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у ап |
је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Ц |
и...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — в |
— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S |
>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.< |
Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојад |
Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, |
} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација |
обро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али. |
— што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Мор |
госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали.. |
Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>С |
} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га |
већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом пр |
брисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, от |
и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> < |
м је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа |
чити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — |
а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, |
S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отв |
е не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема ов |
х што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али н |
.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се и |
а, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p |
смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— |
.</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до са |
/p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавр |
помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и |
застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> |
ежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли |
а апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општинск |
сти грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско м |
аше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како к |
тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и с |
сланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозо |
ра ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигур |
а вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, |
Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опшир |
се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице |
ио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, |
дио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је оти |
трдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, клим |
за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, |
ебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете пре |
сти ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну |
дслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} |
лим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену де |
/> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек |
стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до на |
д црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, |
е, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Поб |
томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и до |
е перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало по |
адзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господи |
:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један гла |
: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— |
/> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, п |
Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На кол |
p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе |
е министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Га |
ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: |
овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеник |
су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграци |
"84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи |
о глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, |
е, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у ш |
воју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеж |
p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на |
} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из преда |
и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих св |
ком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздр |
’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’ |
га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане |
својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје со |
</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> < |
лице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу |
је; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој |
p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако т |
аљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближ |
нски чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, |
акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово П |
честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Он |
о: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{ |
ове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, |
а, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, д |
ли скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о |
ћа, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да н |
.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж |
ше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, |
м сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе. |
ним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, с |
} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви з |
n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} |
да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точков |
Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точков |
век, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људи |
од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се |
>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> |
: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> < |
знети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа |
ј — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{ |
ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} |
овек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина м |
„трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— У |
к, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преоб |
. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислит |
јица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb |
скречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече |
размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш |
обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> |
о, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — р |
ића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Сл |
ашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да |
ура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, |
обитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу уве |
} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјур |
/p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <p |
ите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он сед |
арен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед |
ела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељ |
ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, сед |
тнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон з |
и!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — о |
та:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p |
желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он |
о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачк |
егорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p |
које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, |
кргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни рез |
додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — |
ј отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом |
и, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! |
кикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо |
обро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> < |
у к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си |
а прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p |
... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Сед |
и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни |
{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима |
ије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску у |
Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полици |
ј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и поглед |
е Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прич |
S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојс |
> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у сво |
е.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњ |
т, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p |
у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У |
а сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p |
ђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} |
у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, |
>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће ре |
та ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи |
о!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: госпо |
{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше дру |
<p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> |
сподин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} |
ан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И |
о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи сам |
један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели |
.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумира |
певаше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило в |
ма на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог |
декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... обј |
а ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, |
’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, жив |
ови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе |
о сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе л |
ик, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а |
не, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни |
лаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, |
, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако |
никовицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} |
онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се |
окота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, |
орезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!... |
и у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеј |
заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кија |
ше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха |
ољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — За |
о и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на |
колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, сл |
г нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово ј |
амо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблаго |
... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, |
Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли ру |
у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, да |
.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — ре |
глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да т |
криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запа |
..{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништ |
и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један |
шитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и расприч |
намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} |
> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није с |
две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш |
е почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослобод |
анас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа |
оп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким с |
Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан |
но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта |
ољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не тр |
не због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — пром |
ад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин |
воја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчин |
И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! |
у и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете у |
којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество |
е нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу |
тајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} А |
ју.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у ку |
конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та д |
и шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан... |
58" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S |
ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било |
е не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мо |
неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачн |
и једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и јо |
есени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосн |
устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{ |
ије!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум! |
љени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који |
— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важни |
одиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> < |
оста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} |
ите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и у |
оји усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, |
.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председн |
си л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га ру |
е спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше |
и Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам |
<p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ? |
а и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без |
ш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, б |
ко и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из |
а говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта |
јете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</ |
да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, нек |
но — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p |
ревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците |
, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин предсе |
е склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим ва |
. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му |
линаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у |
н Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не зна |
p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска и |
>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече |
као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јавља |
{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> |
оре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све т |
укама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје с |
аписао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете |
свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, пор |
о га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ |
сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мир |
ког за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стоја |
Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, ка |
и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој маг |
њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију |
ас из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да раз |
е...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакл |
} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из |
ом разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те ј |
ше се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашево |
е, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и З |
ани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако |
> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, |
ји заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="ch |
ева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи |
ао председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозб |
Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p |
дао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се к |
ли су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скрив |
народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било сил |
едају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" x |
је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у |
ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам. |
г геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке |
има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет кри |
е — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један |
> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли |
нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће р |
ио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} |
какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — |
одан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га вар |
он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <p |
} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у пре |
олели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овај |
ју, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, зас |
, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског пи |
ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посл |
олим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оно |
а теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и |
еш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затв |
оље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим го |
фер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p> |
сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, |
унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и |
за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S |
, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умир |
За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: |
аш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: м |
ца и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! |
{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="15 |
егде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код |
удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све минис |
вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој д |
пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин минист |
то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецај |
стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S |
шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умук |
соје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стаје |
капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: |
и :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је т |
ки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку |
ођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким кру |
читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — д |
аника из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду |
згледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако не |
, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— |
је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и |
отегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мо |
бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, |
, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића |
јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо |
м.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календ |
ибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по п |
Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викн |
ства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносн |
преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отвори |
х дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Г |
механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко с |
мурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко |
</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе |
Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и |
а а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све |
које речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштоф |
ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} |
Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и |
вако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показ |
лају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара |
м ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у |
пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</ |
p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ ч |
али набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око |
кргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем о |
шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да |
ко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчин |
ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост |
као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшн |
ут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, |
ска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} По |
велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата |
дник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пош |
уљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени? |
играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите о |
блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од |
тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, прокл |
ачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, |
S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Не |
сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је |
онеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> |
ицом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у глав |
p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> < |
спођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком. |
жо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зај |
ра“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели с |
ком носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на |
и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових б |
.</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило г |
тва?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— |
е послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући ча |
раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што |
се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — пр |
аш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p |
ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} |
. познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а С |
вче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да |
и старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n=" |
, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу! |
е општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџи |
маче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар |
> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском |
еро к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прек |
та!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојиц |
} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „с |
а, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је с |
а — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У ко |
где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може |
ре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И зна |
.</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Поб |
p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч |
оде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа де |
ом мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пиш |
ном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупа |
на попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} |
дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу |
уд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухват |
Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангиј |
еве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек н |
ац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој за |
те и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео |
еп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се пр |
ушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{ |
овом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови |
и двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S |
ој преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то с |
вице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посла |
о!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтит |
наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану |
бичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, |
p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} |
Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, |
ично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шуба |
урећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш |
вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилов |
сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p> |
n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> |
трпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — в |
иче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим по |
у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије з |
и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она су |
и се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На |
ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, м |
он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је |
танских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама |
им војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинс |
, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стр |
Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, слу |
питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p |
судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо |
чи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на гла |
Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На н |
ојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним |
Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кл |
икит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије л |
а небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’п |
два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{ |
ом фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дува |
реплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче |
научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада |
{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па са |
плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана |
ад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, |
е прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... |
ао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни |
или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пу |
двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том |
зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико |
које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> |
једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, |
ме да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — |
а...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и п |
и по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> |
око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о |
рознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} |
Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа предсе |
ари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола... |
паве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли! |
и врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну то |
капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан |
ажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањи |
нији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једно |
цу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ |
исмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тро |
даше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас! |
и, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се |
председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако бил |
обар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Б |
ти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.< |
ас!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n=" |
лу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајин |
им, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они |
> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S |
.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p> |
ући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и об |
у војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учи |
дељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин |
ника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са ску |
лико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошл |
то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p |
оротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> |
сматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупач |
еди за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору св |
ичким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мас |
та Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопу |
одврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне. |
акидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она |
<p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та |
оцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, кој |
</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша |
Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Прод |
<p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет |
} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли |
оњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева |
p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем |
рник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан |
</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе пр |
годио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад |
’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије |
тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта |
олико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, |
— било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шт |
очише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових |
та, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се |
танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је |
ану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које |
твари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици исле |
ства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Кић |
кова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Б |
/p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад |
ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам |
глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, |
ли... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу |
ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пер |
пречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жму |
аје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди |
у оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано! |
ашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и о |
петане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсени |
нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчи |
чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам л |
један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим послед |
относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у с |
деница меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> |
едан уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило с |
еће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота |
леграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и ве |
ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но и |
ви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</ |
/p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> |
рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p |
су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p> |
шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Поно |
прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} |
— промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душ |
та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> |
пада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозор |
— узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!... |
е седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Ка |
ни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разл |
к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени с |
неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима св |
д!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... |
ни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести г |
еди бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта св |
Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на |
н Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, зд |
ам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти уд |
се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! |
јући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чош |
} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би он |
донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} |
његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.< |
у чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У |
пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се |
ића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „прип |
лучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће ре |
он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва |
дине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спа |
те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су сво |
гли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе |
и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачк |
слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </d |
, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па не |
видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Св |
је у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а к |
{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, б |
су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; |
S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није род |
те рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њем |
м најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље |
и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих |
виња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка виш |
се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све од |
пштини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> |
ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жесто |
дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим с |
да за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Т |
у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и присло |
и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се шт |
>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима |
и мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави |
к и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписива |
— викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> |
младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се зг |
Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине |
ју шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, е |
рав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, тр |
однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том |
за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} |
ла, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у ка |
ј — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаес |
ита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и по |
.{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, |
поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— |
ерзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" |
а се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лу |
приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за с |
ок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, дец |
т Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао |
е.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљ |
езета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну к |
>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачк |
уш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у |
p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши |
римети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, н |
" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу: |
ет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, п |
/p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парч |
Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је с |
ије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стај |
шинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без пома |
је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крс |
и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> |
стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим ро |
Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb |
ком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном о |
е но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраг |
е чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> < |
порану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из |
у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просвети |
ећ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима м |
b n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> |
у под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столиц |
ајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу |
е и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже |
> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељ |
рачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, |
капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече к |
у оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна годи |
ће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — под |
о! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и исп |
у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме.. |
p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Сп |
позитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра у |
вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— |
ат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Ко |
е од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> |
ик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — |
родан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— |
— шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> < |
нице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> |
ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко |
реди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> < |
це — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> |
ло.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на пете |
до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме.. |
а чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаж |
петаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше |
ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.< |
е положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и |
клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S |
.</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се |
ича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се |
и камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и ку |
још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли |
Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољст |
и опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, в |
ојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излаз |
— и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{ |
љат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, за |
на све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта |
си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну оке |
чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карт |
иш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогм |
ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени |
Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у |
и на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступ |
дин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку |
м’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— П |
ба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, |
: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: |
а је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом св |
тлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом |
, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S |
г да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, а |
дајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за за |
— викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби |
ставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} |
старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе |
еме, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још в |
рно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао |
де печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" / |
ник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и муч |
нас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — |
тници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се н |
?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми |
још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави |
ик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозо |
се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, гос |
едно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из |
ларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсто |
удима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— |
зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потпис |
.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председник |
љени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практика |
н, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића |
петан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он запове |
b n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође |
ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи |
урић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ов |
де око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, |
да дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и иг |
све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капе |
кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала |
а видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског |
у, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А к |
Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекр |
’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се |
tone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живел |
овом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То |
јадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисл |
е, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од к |
Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си б |
акуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с п |
b n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.< |
Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> |
мо Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и |
тити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаниц |
} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега |
а и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од |
b n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене. |
и из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
и из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће |
чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: |
Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p |
олованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају. |
и једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаме |
м шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је о |
т остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} |
.</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у |
цу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у ме |
Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и куку |
том.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о ч |
ању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, с |
ћаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше |
d>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од |
{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу |
{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу |
Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, |
реко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми ко |
нас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Ст |
а један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Дух |
се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:< |
зналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибук |
па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга рас |
н само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’ |
ирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На |
не стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружи |
ана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас с |
зи Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> < |
<p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу: |
азара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чив |
Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} |
су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Ж |
борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем и |
ли“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ пресед |
ма и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним |
зда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p |
ф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољит |
лија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се исп |
> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти |
S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави |
арод је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, отн |
прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, ра |
е дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемада |
народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје тан |
у му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посл |
ије ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, |
глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мрша |
но, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало... |
помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклон |
џија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кез |
Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после ду |
о... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о |
резник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера |
} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, |
.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к |
во се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво ве |
ла у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гу |
ој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико |
но.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n |
да због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из |
— рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} |
подин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба за |
ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</ |
окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика. |
, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде |
о :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури |
а, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} П |
ота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здруж |
данско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта б |
клији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, |
ега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи |
њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је |
ју.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи о |
S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог ју |
илује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</ |
н.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> < |
/> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S |
/p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље |
S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, с |
побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. о |
> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе.. |
ло.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, но |
а се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, |
икит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим и |
ош младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, |
икић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију преби |
е! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам |
ело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже |
крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — И |
иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Д |
седа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љут |
имо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски тере |
углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов |
напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова |
есма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом |
/p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{ |
тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим ср |
} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме |
у: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у к |
главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам г |
лужбе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револв |
и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце из |
ји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни по |
каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с ло |
заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ов |
пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, сл |
а и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца пут |
народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тиран |
, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима). |
бновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чув |
личну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и |
ени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије ти |
вај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони.. |
ован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чуве |
в ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о з |
остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за |
Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће ба |
ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Н |
: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребац |
{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} |
лом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је |
ди ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му ч |
кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, вид |
мо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али т |
аке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништ |
а ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> |
. пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чу |
ачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И |
ји?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уб |
је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива |
ако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quot |
<p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно |
ста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на |
још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ у |
каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, |
.{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, |
— покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у |
изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се |
“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику |
, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ов |
/p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко г |
слушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једил |
ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— |
. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и о |
..{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спа |
<p>— Обренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— |
да га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’ |
ротив попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици |
ле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продер |
... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни с |
у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у |
говарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупш |
беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— |
није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо |
ло око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мо |
вну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да по |
мо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то |
а речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контр |
о реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта |
обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаниц |
ло ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, |
— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу |
лог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше ост |
/p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p |
игну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— |
, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласко |
крену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш |
а посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</ |
/p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он |
p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! х |
вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се д |
је ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме са |
ова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо. |
народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мој |
ика, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се |
имо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко брк |
газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо во |
ете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— |
ј који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао кап |
..{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима К |
! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну |
p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми |
ћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба? |
...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</ |
> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — р |
кну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан прит |
’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руко |
’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди |
{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на п |
ста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу |
о увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог |
ем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Б |
чеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће нек |
а, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па |
>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влаж |
причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорил |
добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за зд |
есе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Ов |
ема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине минист |
пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S |
он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша |
емо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како |
ве редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви н |
и онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Милик |
и Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! |
н весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — по |
чином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послуш |
еко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Т |
тку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо |
е, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погл |
посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> |
председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} |
/p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше |
а и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здрављ |
онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила |
тем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама |
е ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио с |
борише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S |
би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и |
лим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући |
Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћу |
да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: |
вни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац. |
на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га мла |
Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну ке |
тари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој |
кочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та и |
он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић |
— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скор |
етрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога П |
{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се |
Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мо |
и да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960_ |
Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— |
му би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, |
ика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ет |
званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише |
сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, с |
Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на |
тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћ |
озор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у |
ву, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{ |
штено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зуби |
етовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око |
и за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо |
па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода |
подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио |
за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старос |
је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и ш |
Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи |
вуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за |
леда кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и он |
слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колик |
о би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе б |
то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без ме |
сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да |
уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештен |
вик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мисле |
се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо.. |
зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, с |
о, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“ |
за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је ми |
окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, сл |
ана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети |
па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се г |
на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган ј |
гледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе. |
каза бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју р |
реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он |
Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, |
е, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окре |
еко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је |
ек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њи |
ледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо |
олико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у |
тну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако |
ватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : |
ган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Ниј |
аред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одма |
вам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да |
Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек ис |
Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше чита |
њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу поди |
их и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о |
Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кр |
све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— П |
ију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бат |
лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, |
е и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— |
— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи |
жи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је доб |
оспо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе чита |
..{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акт |
ну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући и |
а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама |
смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече |
лужитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> < |
господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекну |
, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, го |
талом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— |
ствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природ |
а да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели |
а свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} |
е ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И |
у чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не призна |
живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја ра |
очеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, нам |
лони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Ј |
анча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — река |
нуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној |
, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би |
те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} |
јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним вој |
де из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси |
, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна |
верљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, пову |
аопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} |
гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ра |
д је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски обр |
ојављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p> |
ити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, |
жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвен |
>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разгов |
није Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p |
имарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропу |
</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрнд |
зео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а од |
ци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <p |
жим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики др |
пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месеч |
дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> т |
столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише |
, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p |
е „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разб |
слује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што гов |
p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час |
ка, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш |
атуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове |
из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је |
није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у |
у, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S |
цинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Де |
посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја |
ководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предв |
и држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм |
плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— |
петан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни |
тан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове стран |
паса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему л |
Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како |
веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> |
Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано.. |
а Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас. |
о и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о |
о извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није мо |
У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећа |
знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да при |
ико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— |
м букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне |
нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Мил |
аношћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му ј |
овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитиват |
оне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљун |
дри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и н |
ледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бл |
ипеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S |
, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Чове |
у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, |
ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима. |
е и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, |
еђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, |
Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндар |
руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних |
годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Ње |
се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и п |
ала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се |
од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удосто |
је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, о |
та ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb |
двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Б |
езива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор В |
</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се рас |
јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцим |
66" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капета |
.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту |
онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се |
о је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одго |
питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четир |
је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, је |
...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао |
доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер |
е препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене |
писмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам |
ој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна вод |
ију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати |
ква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија |
е, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учите |
по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А о |
налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у ла |
калиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{ |
ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један ста |
вај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захо |
д јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p> |
ар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је поставље |
ли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје |
гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — |
ћ... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лев |
ћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојси |
нђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама. |
штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у к |
сом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} О |
љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од ме |
</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџ |
ове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе напр |
ром, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој |
ужавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успре |
руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Ни |
е и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.< |
тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, моли |
абезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је |
р и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог |
о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, |
дин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада |
ара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} |
н овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје ср |
ко <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек ш |
да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здра |
е, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким пост |
ј значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко брков |
навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? |
зврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред! |
Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, о |
к се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја б |
че утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> |
а одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад |
ва, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, |
аголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb |
како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити |
о и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о |
"93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом ми |
тну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтев |
аде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га п |
анствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласко |
се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам та |
од од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило |
{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но |
а чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије |
г с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и изб |
е обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, |
оспођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жера |
молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изво |
аше жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисн |
бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — в |
ала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о |
би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, б |
па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке |
аш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на |
да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p> |
у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваља |
живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан |
шао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. |
} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам забо |
хтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на |
оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, кака |
ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитла |
, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан |
дјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате |
— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојт |
начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају |
а варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа |
и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам мес |
рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни г |
ћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не см |
Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам |
па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што |
— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите |
рацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није изб |
сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу |
већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} |
отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разго |
стављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на |
зом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас ож |
} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат |
0" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја... |
ловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове ср |
Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, |
твори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, ш |
ера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразл |
<pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најре |
>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— М |
уд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, |
он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркв |
толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относ |
Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам госпо |
одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— |
ала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, |
боко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом |
са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} |
то кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да |
седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Ка |
Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај |
ишта, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог з |
<p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачк |
> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и до |
м, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти ми |
општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па |
и, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да |
и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми јо |
трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади |
диже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове сед |
а, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан |
и на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и наниш |
о њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, |
Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, с |
о бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ј |
а механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, мол |
нама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чуј |
удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Б |
е за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила |
редседника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам ва |
азговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништ |
ата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — ок |
ило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} |
ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита |
ици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом |
иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прег |
ргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на прем |
ћа се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капе |
ану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој с |
p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи об |
ору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — реч |
и, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између п |
е, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, |
н Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> < |
> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је |
како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и ког |
ану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима |
сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... |
д кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним ју |
вака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добр |
апетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у ап |
дужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, ш |
олила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— |
и опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, тр |
у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> ур |
удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао свој |
велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— |
бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беш |
, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му |
ограду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошур |
од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рука |
{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p |
ичај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи |
ан букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против по |
151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик |
ма русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је |
ујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће |
ска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, |
ас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу ш |
ла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекош |
аздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити |
у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем |
нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће |
Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево |
столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p |
на Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> < |
рдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у рас |
— одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и про |
’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, |
/> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио |
од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је |
шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> |
да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар нав |
ече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припр |
в партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина... |
се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствар |
ам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обр |
, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана |
диже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> < |
p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти |
о закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо м |
ша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чарши |
шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; |
зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} |
о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, б |
кињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнул |
м, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! |
Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и о |
им и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на |
ни нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, |
а погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> |
се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и зак |
еротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути |
ричала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога |
к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у в |
лиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест |
први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и т |
ана, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, |
ка врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутва |
ао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан ј |
ском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског д |
ћа !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног |
ојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин В |
и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чуј |
гу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крс |
и...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи о |
а посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања |
м из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта он |
p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео н |
творише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи |
.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас |
’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, ва |
и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју |
ти — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у |
...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ |
густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, то |
у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен |
амиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одго |
око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, ни |
госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... из |
ap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> |
, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <mileston |
торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојади |
у, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео п |
воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрен |
Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на |
ивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ п |
гу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић на |
забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, п |
ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се |
за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, |
n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у вод |
, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жм |
ића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно в |
нији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. |
p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане |
не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{ |
ају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, |
неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p |
</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p |
тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но |
а се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром |
ју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљи |
кији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} |
чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије ра |
Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и минист |
у, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „ |
ог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у |
еченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извад |
зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не |
— Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жерави |
ему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p |
рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И јо |
</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Ж |
из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству |
„на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће |
ремер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књи |
жавној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна в |
икит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} |
роко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, |
м каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди н |
важене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, |
оче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их |
је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што ка |
ли (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши |
А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...< |
че он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама |
клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Мо |
> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Кап |
мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, бр |
одо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Милики |
његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глав |
јном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и пош |
у, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Д |
мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом |
ст дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, |
p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанств |
- рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, зн |
— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p |
очивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред с |
да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не п |
тавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, |
?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— |
му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> |
смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? |
{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица пр |
Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је о |
и ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — изб |
ви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог к |
сто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чаш |
, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди |
, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа н |
о, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече |
И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви |
кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’х |
p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кан |
тојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да |
>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише |
јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ |
а кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, ал |
ју и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли |
о, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не веру |
:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, |
Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио |
у и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Н |
јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... |
глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљив |
и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— П |
е...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради кол |
није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадин |
нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...< |
покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Једа |
м да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и |
пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишава |
ајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару ! |
Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влад |
’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S |
ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S |
ренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се к |
тинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по њего |
и између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мара |
и: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин минис |
екиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p |
н млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо |
се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу |
езду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67 |
а петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> < |
оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стаклариј |
ри Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу повер |
8" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, пред |
жваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пу |
дњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола |
му, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о |
Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме |
јну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у св |
где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Ниј |
ни за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа |
Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечи |
, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми |
иче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бит |
еља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и ш |
и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — приме |
многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, |
би.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти |
е прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше м |
точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значај |
викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стр |
и на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Ов |
о писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из шк |
речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, |
а му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Опш |
лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, |
о, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ћ |
из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, |
стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се |
имио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те |
кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом бр |
/> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклиј |
ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју |
<head>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један |
Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он |
, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну |
ом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из |
/p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћ |
и још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од не |
што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе гос |
о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекал |
ески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <p |
власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече с |
ед моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>К |
тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није св |
познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору в |
оримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борил |
реме црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико |
S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутар |
по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у бр |
езон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и |
чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту |
.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, |
ева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је |
} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде. |
ка машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, т |
ући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва чети |
поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајно |
ух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и |
ричам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! т |
{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} |
могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, |
кова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ј |
рочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака г |
града не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Шт |
се Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главо |
капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S |
и сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти ј |
еслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам са |
огаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у |
бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, |
о званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> < |
и?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} За |
и.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ло |
ћа, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и шт |
а.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, |
н.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капе |
ра у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Пр |
уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— П |
це; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— |
.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{ |
te> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </ |
te> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — |
е, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му ј |
ађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} |
винте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није п |
шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила |
ој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је |
ше уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната сви |
их Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у б |
и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, бе |
вој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му не |
које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте г |
Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о |
аспојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! |
/> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве |
, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману |
, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуг |
Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— |
у у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко кр |
, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећер |
постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у рук |
изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима... |
капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се |
/p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику. |
разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она в |
— На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли п |
, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића |
беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у у |
, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, про |
/p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите |
Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну |
.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи: |
и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почив |
би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао |
ко да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама? |
ра, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске |
га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фише |
рупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни вра |
а ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозо |
та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити |
<l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> |
ше није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!< |
</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ |
> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо |
/l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио! |
</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик |
.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик |
ку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, |
У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не слом |
и грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом |
држао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда с |